Slu­žbe­ni­ci Upra­ve ca­ri­na spri­je­či­li su u pro­šloj i u pr­vih pet mje­se­ci ove go­di­ne kri­jum­ča­re­nje 150 za­šti­će­nih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta, či­ja je ukup­na vri­jed­nost bi­la 3.270 eura. Stran­ci iz Cr­ne Go­re naj­če­šće po­ku­ša­va­ju da iz­ne­su šlju­ke.
Ka­ko je „Da­nu” sa­op­šte­no iz Upra­ve ca­ri­na, slu­žbe­ni­ci ovog ti­je­la spri­je­či­li su šver­co­va­nje za­šti­će­nih vr­sta u ukup­no šest slu­ča­je­va. Sve slu­ča­je­ve po­ku­ša­ja kri­jum­ča­re­nja ot­kri­li su ca­rin­ci sa Put­nič­kog ter­mi­na­la – Gra­nič­ni pre­laz Bar, a u svim ot­kri­ve­nim slu­ča­je­vi­ma kri­jum­ča­re­nje su vr­ši­li stra­ni dr­ža­vlja­ni.
Struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju na opa­snost ova­kvih ak­tiv­no­sti, is­ti­ču­ći da bi nad­le­žne or­ga­ne tre­ba­lo vi­še ak­ti­vi­ra­ti ka­da je u pi­ta­nju za­šti­ta po­seb­nih vr­sta bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja, jer je po dr­ža­vu ve­li­ka opa­snost tzv. na­uč­ni kri­mi­nal.
Ka­ko je „Da­nu” re­če­no u Upra­vi ca­ri­na, slu­žbe­ni­ci ak­tiv­no ra­de na spre­ča­va­nju kri­jum­ča­re­nja za­šti­će­nih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta, pri­mje­nju­ju­ći na­ci­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne pro­pi­se kao što su Ca­rin­ski za­kon, Za­kon o za­šti­ti pri­ro­de, Pra­vil­nik o na­či­nu sku­plja­nja i ko­ri­šće­nja ne­za­šti­će­nih bilj­nih vr­sta, Rje­še­nje o sta­vlja­nju pod za­šti­tu po­je­di­nih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta, Za­kon o lov­stvu, CI­TES kon­ven­ci­ju i dru­ge.
– To­kom 2014. go­di­ne i za pr­va če­ti­ri mje­se­ca 2015. go­di­ne slu­žbe­ni­ci Upra­ve ca­ri­na su u šest slu­ča­je­va spri­je­či­li kri­jum­ča­re­nje za­šti­će­nih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta i to ukup­no 83 je­din­ke bilj­nih vr­sta ukup­ne vri­jed­no­sti 2.265 eura i 67 je­din­ki ži­vo­tinj­skih vr­sta pro­ci­je­nje­ne vri­jed­no­sti 1.005 eura. Bilj­ne vr­ste či­ji je unos u ze­mlju spri­je­čen bez va­lid­ne do­ku­men­ta­ci­je (ži­ve je­din­ke) su Opuntia sp. (šest ko­ma­da), No­li­na lon­gi­fo­lia (10 ko­ma­da), Fi­cus in­di­ca (pet ko­ma­da), Opun­tia mo­nac­han­ta (je­dan ko­mad), Aga­ve chrysant­ha (pet ko­ma­da), Aga­ve po­tre­ra­na (pet ko­ma­da), Agave gu­i­en­go­la (pet ko­ma­da), Agave stri­a­ta (pet ko­ma­da), Cycas re­vo­lu­ta (26 ko­ma­da) i Ec­hi­no­cac­tus gru­so­nii (15 ko­ma­da) – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Upra­ve ca­ri­na.
Ca­ri­ni­ci su spri­je­či­li iz­no­še­nje iz ze­mlje 67 je­din­ki jed­ne ži­vo­tinj­ske vr­ste, a ri­ječ je o Sco­lo­pax ru­sti­co­la (šum­ska šlju­ka). Ove je­din­ke, ka­ko je re­če­no, ni­je­su bi­le ži­ve.
– Ca­rin­ski slu­žbe­ni­ci ot­kri­va­li su u po­šilj­ka­ma re­dov­nih uvo­za bi­lja vr­ste za ko­je uvo­zni­ci ni­je­su ima­li iz­da­tu CI­TES do­zvo­lu i na taj na­čin spre­ča­va­li nje­no kr­še­nje. Uglav­nom se ra­di o ra­znim vr­sta­ma kak­tu­sa, aga­va i vr­lo po­pu­lar­nih ci­kas pal­mi. U put­nič­kom pro­me­tu ca­ri­ni­ci su, pri­li­kom iz­la­ska iz ze­mlje, obič­no ot­kri­va­li pti­ce ko­je su za­šti­će­ne lo­vo­sta­jem, na­ro­či­to šlju­ku – ka­za­li su u ovom ti­je­lu.
Pred­sjed­nik Na­uč­nog od­bo­ra Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i pro­fe­sor Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Vla­di­mir Pe­šić uka­zu­je da je Cr­na Go­ra ve­o­ma bo­ga­ta bilj­nim i ži­vo­tinj­skim svi­je­tom i ve­o­ma je atrak­tiv­no mje­sto za ri­jet­ke vr­ste ko­je ži­ve na ovom pod­ruč­ju. Upo­zo­ra­va da da­nas u Evro­pi po­sto­ji ve­o­ma iz­ra­že­no cr­no tr­ži­šte za mno­ge ri­jet­ke bilj­ne i ži­vo­tinj­ske ugro­že­ne vr­ste.
– Iz go­di­ne u go­di­nu je sve ve­ći broj stra­na­ca ko­ji do­la­ze u Cr­nu Go­ri gdje bez do­zvo­le sa­ku­plja­ju za­šti­će­ni bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet, ko­ji po­tom iz­no­se. Dio ma­te­ri­ja­la iz­no­se zbog na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da, dok se do­bar dio od­no­si zbog pro­da­je na cr­nom tr­ži­štu, gdje ve­li­ki broj vr­sta do­sti­že vi­so­ke ci­je­ne. Na pro­sto­ru Cr­ne Go­re po­sto­je en­de­mič­ne vr­ste ko­je ži­ve sa­mo tu i ko­je su ve­o­ma ugro­že­ne jer su na me­ti ra­znih po­je­di­na­ca ko­ji po­ku­ša­va­ju da ih iz­ne­su iz ze­mlje – iz­ja­vio je Pe­šić za „Dan”, uka­zu­ju­ći da bi tre­ba­lo ra­di­ti na edu­ka­ci­ji ka­dra an­ga­žo­va­nog na ca­ri­na­ma, ali i u jav­no­sti.
– Če­sto se de­ša­va da na­ši gra­đa­ni u že­lji da po­ka­žu go­sto­prim­stvo, stran­ci­ma uka­zu­ju na po­je­di­ne lo­ka­li­te­te gdje se mo­gu na­ći od­re­đe­ne vr­ste. To ra­de ne shva­ta­ju­ći da po­stu­pa­ju po­gre­šno, a po­seb­no su na me­ti pe­ći­ne bo­ga­te en­de­mič­nim vr­sta­ma. Sva­ke go­di­ne ve­li­ki broj eks­pe­di­ci­ja po­go­to­vo iz Slo­vač­ke, Če­ške i Polj­ske obi­la­zi na­šu dr­ža­vu i sa­ku­plja vr­ste ko­je ka­sni­je pre­pro­da­ju. To je po­sta­lo ve­o­ma alar­mant­no – na­vo­di on.
Di­rek­tor Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja Cr­ne Go­re On­drej Vi­zi uka­zu­je da po­sto­ji po­se­ban vid pljač­ke na­ci­o­nal­nog bla­ga – na­uč­na pljač­ka. Zbog ta­kvih stva­ri, ka­ko ka­že, Cr­na Go­ra osta­je bez ve­o­ma va­žnih i po­seb­nih vr­sta.
– Lju­di ko­ji do­đu u Cr­nu Go­ru bi­lo kao tu­ri­sti ili ne­či­ji go­sti, is­tra­žu­ju, pre­bi­ra­ju i tra­že ri­jet­ke vr­ste bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja. Ne ra­di se tu o ne­kim ve­li­kim ko­li­či­na­ma, ali no­se to sa so­bom, uklju­ču­ju ih u svo­je zbir­ke. Da­nas ima­mo si­tu­a­ci­ju da su pri­rod­njač­ke zbir­ke po mu­ze­ji­ma na­o­ko­lo bo­ga­ti­je od na­ših. Po­seb­no ka­da se ot­kri­je no­va vr­sta, ko­ja se sma­tra za na­ci­o­nal­no, kul­tur­no bla­go naj­vi­šeg ste­pe­na. Ka­da se od­ne­se ta­kvo ne­što iz dr­ža­ve, bilj­ka ili ži­vo­ti­nja se ot­pi­še u na­u­ci. U dru­goj dr­ža­vi se pi­še kao no­va vr­sta, i za Cr­nu Go­ru vi­še ne po­sto­ji i za nju je traj­no iz­gu­blje­na – iz­ja­vio je Vi­zi za „Dan”, upo­zo­ra­va­ju­ći da je to ne­što na šta bi tre­ba­lo obra­ti­ti pa­žnju.
– I u za­ko­ni­ma i u prak­si u či­ta­vom svi­je­tu po­sto­ji pra­vi­lo da se pri­li­kom na­uč­nih is­tra­ži­va­nja ako se ot­kri­je no­va vr­sta ona po­hra­ni u na­ci­o­nal­nom pri­rod­njač­kom mu­ze­ju. To kod nas još ni­je za­ži­vje­lo. Tu­ri­sti na­be­ru cvi­je­će, me­đu nji­ma i za­šti­će­ne vr­ste ili ovi ko­ji pro­da­ju raz­ne ča­je­ve ili bi­lje za ko­zme­ti­ku – ka­zao je Vi­zi.
Vla­di­mir Pa­vi­će­vić iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne na­vo­di da iz­da­ju do­zvo­le ko­je su za sa­ku­plja­nje za­šti­će­nih vr­sta shod­no rje­še­nji­ma i pro­met za­šti­će­nih vr­sta pre­ma CI­TES kon­ven­ci­ji. On ra­di na iz­da­va­nju do­zvo­la za pro­met bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja shod­no CI­TES kon­ven­ci­ji.
– Pro­šle go­di­ne je bi­lo oko 120 do­zvo­la, ko­li­ko će se ot­pri­li­ke kre­ta­ti i ove go­di­ne. Ko­le­gi­ni­ce ko­je se ba­ve iz­da­va­njem do­zvo­la za ak­tiv­no­sti u pri­ro­di ko­je se od­no­se na sa­ku­plja­nje bi­lja­ka shod­no rje­še­nju, od­no­sno pro­met bi­lja­ka i ži­vo­ti­nja, iz­da­ju oko 80-90 do­zvo­la za go­di­nu – ob­ja­snio je Pa­vi­će­vić.A.T.


Naj­vi­še stra­da pre­pe­li­ca

Dar­ko Sa­ve­ljić iz Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca (CZIP) na­vo­di da se po pro­cje­na­ma Bird Li­fe In­ter­na­ti­o­nal-a go­di­šnje kri­vlo­vom ubi­je do 196.000 pti­ca. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ana­li­za tren­da po­ka­zu­je da je on u opa­da­nju.
– Pot­pu­no je ne­u­po­re­div ka­kav je bio 15 go­di­na pri­je i ka­kav je da­nas. Vr­sta ko­ja po broj­no­sti naj­vi­še stra­da kri­vi­lo­vom je pre­pe­li­ca jer se za nju ko­ri­ste za­ko­nom ne­do­zo­vo­lje­na sred­stva, kao što je va­bi­li­ca. Oni na CD emi­tu­ju njen zvuk, ko­ji je pri­vu­če i kri­vo­lov­ci je ubi­ju. Po­red pre­pe­li­ce, naj­vi­še stra­da pat­ka mar­tov­ka i gla­voč. Tu su i ba­ljo­ška i šlju­ka. Me­đu­tim, mi ima­mo i vr­ste ko­je su pot­pu­no za­šti­će­ne a ko­je su pred­met kri­vi­lo­va. Ta­ko i dan-da­nas ima­mo kri­vi­lov­ce ko­ji mi­sle da je hra­br­ost ubi­ti or­la, ča­plju ili so­ko­la – upo­zo­rio je on.