-Še­zde­se­to­smo­go­di­šnja Ma­ra Vu­ko­vić, iz Bi­je­le, ko­ju je pri­je ne­ko­li­ko da­na fi­zič­ki na­pao Mi­raš De­de­ić, čel­nik tzv. CPC, po­ru­či­la je u iz­ja­vi za „Dan” da će mo­li­ti da je po­no­vo kr­ste „jer se osje­ća kao da je sa­mi đa­vo do­ta­kao”.
De­de­ić je u če­tvr­tak, 10. sep­tem­bra, na­o­či­gled broj­nih gra­đa­na u Ko­to­ru, uda­rio Vu­ko­vi­će­vu u dva na­vra­ta ru­kom – i to jed­nom pe­sni­com u pred­je­lu gla­ve, dok je pro­la­zio po­red nje. In­ci­dent se do­go­dio uoči jav­ne ras­pra­ve o Na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti ko­ja je tre­ba­lo da se odr­ži u Ko­to­ru, a ko­ja je od­lo­že­na na­kon ne­go­do­va­nja gra­đa­na. De­de­ić je pe­sni­com na­sr­nuo na že­nu sa­mo dan ka­sni­je na­kon što je jav­no obe­ćao da tzv. CPC ne­će iza­zi­va­ti in­ci­den­te.
Na dru­štve­nim mre­ža­ma i na Ju­tju­bu ob­ja­vljen je sni­mak na ko­jem se ja­sno vi­di ka­ko De­de­ić uda­ra Vu­ko­vi­će­vu.
– Da je Cr­na Go­ra ja­ka kao ja i ona bi osta­la na no­ga­ma, ne bi ova­ko po­kle­kla i si­gur­no ne bi do­pu­sti­la da raš­či­nje­nog sve­šte­ni­ka vo­de me­đu na­rod i uno­se ne­mir i za­va­đa­ju lju­de – iz­ja­vi­la je Ma­ra Vu­ko­vić za „No­vo­sti”.
Ogre­bo­ti­ne, ote­kli­ne, mo­dri­ce po li­cu ne ko­men­ta­ri­še – zbog njih će, ka­ko je po­ru­či­la, pod­ni­je­ti tu­žbu, a ka­kve su po­vre­de na­pi­sa­no je u lje­kar­skom iz­vje­šta­ju.
– Ne ‘la­di mi se te­le­fon, a ja je­dva usta­jem. Na­zvao me pla­će­ni­com i ba­be­ti­nom, a ja sam – iako skrom­na že­na – za nje­ga da­ma. Ni­ko me­ne ni­je pla­tio, ot­kad znam za se­be znam za Krst ča­sni i srp­ske sve­ti­nje, pa me u Ko­tor od­ve­la mo­ja do­bra vo­lja i ni­šta dru­go. Ka­da je tre­ba­lo, i moć­ni­ji­ma od nje­ga sam sta­ja­la na put, ali sam lju­bi­la ru­ku pa­tri­jar­hu Pa­vlu i mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju i na­šim sve­šte­ni­ci­ma. A sve i da sam mu sta­la na put – sve­šte­nik bi re­kao što i Go­spod naš: „Opro­sti joj Bo­že, ne zna šta ra­di”. Ne bi uda­rio – iz­ja­vi­la je Vu­ko­vi­će­va za „No­vo­sti”.
Po­ja­šnja­va i da ni u snu ni­je mo­gla oče­ki­va­ti da će joj se ova­ko ne­što de­si­ti.
– Ali, eto, u na­šoj Cr­noj Go­ri je sve mo­gu­će. No, od (ne)lju­di ko­ji se Bo­ga ne bo­je, a lju­di ne sti­de sve se mo­že do­ži­vje­ti i vi­dje­ti. To su bi­li sna­žni udar­ci i li­je­vom i de­snom ru­kom i lak­tom. Po­sto­je snim­ci i na nji­ma se sve vi­di. Sve sam udar­ce iz­dr­ža­la na no­ga­ma i u po­čet­ku ni­je­sam ni zna­la šta je sa mnom bi­lo. Pri­dr­ža­la me ma­sa lju­di da ne pad­nem, a po­sli­je sam oti­šla i kod lje­ka­ra gdje su mi kon­sta­to­vane po­vre­de. Bol iako ga još imam, pro­ći će. Ožilj­ci od pe­sni­ce sa­ta­ne će za­ra­sti, ali ono šta sam u du­ši do­ži­vje­la to ne mo­že ni­ka­da da za­ra­ste. Osje­ćam i da­lje gla­vo­bo­lju i vr­to­gla­vi­cu, a uz po­moć Bo­ga idem da­lje – is­pri­ča­la je Vu­ko­vi­će­va u iz­ja­vi za „Dan”.Z.Š.


Spre­ma tu­žbu

Vu­ko­vi­će­va je na­ja­vi­la da će usko­ro pod­ni­je­ti tu­žbu zbog na­pa­da.
– Po­sje­du­jem svu do­ku­men­ta­ci­ju i lje­kar­ske na­la­ze. Tra­ži­ću svo­ja pra­va i na­dok­na­du za uvre­de da sam pla­će­ni­ca i ba­be­ti­na. Ne znam ko­ji put po­na­vljam svim no­vi­na­ri­ma da me ni­ko ne mo­že ku­pi­ti i pot­pla­ti­ti. Ni­ko me­ne ni­je pla­tio. Ot­ka­ko znam za se­be, ja sam obič­na že­na, ali sam za nje­ga da­ma. U Ko­tor me od­ve­la mo­ja do­bra vo­lja. Iako se baš ne osje­ćam naj­bo­lje kao čla­ni­ca Ko­la srp­skih se­sta­ra sku­pi­ću sna­ge da da­nas odem u naš hram Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Bi­je­loj i sa svo­jim se­stra­ma iz Ko­la pro­sla­vim na­šu kr­snu sla­vu Po­la­ga­nje Po­ja­sa pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce – do­da­la je ona.