Vla­da Cr­ne Go­re ni­je uspje­la da is­pu­ni je­dan od mi­le­ni­jum­skih ci­lje­va, ko­ji se od­no­si na sma­nje­nje sto­pe ne­za­po­sle­no­sti sa 19 na de­vet od­sto. To je kon­sta­to­va­no u iz­vje­šta­ju o re­a­li­za­ci­ji Mi­le­ni­jum­skih raz­voj­nih ci­lje­va u Cr­noj Go­ri za pe­ri­od od 1. ja­nu­a­ra do 31. de­cem­bra 2014. ko­ji je ju­če usvo­ji­la Vla­da.
U tom do­ku­men­tu se kon­sta­tu­je da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti u 2015. du­plo ve­ća od ci­lja­ne vri­jed­no­sti i iz­no­si 18 od­sto.
– Su­de­ći po sto­pi ne­za­po­sle­no­sti u pr­vom kvar­ta­lu 2015. go­di­ne, ko­ja je bi­la na ni­vou od 18,2 od­sto, cilj od de­vet pro­ce­na­ta ni­je mo­gu­će po­sti­ći. Sa sta­no­vi­štva pol­ne struk­tu­re, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je ve­ća kod že­na. Ta­kav trend je pri­su­tan to­kom ci­je­log ana­li­zi­ra­nog pe­ri­o­da od 2004 – ka­že se u iz­vje­šta­ju.
U Vla­di ka­žu da je po­zi­ti­van po­mak ostva­ren i u sma­nje­nju du­go­roč­ne ne­za­po­sle­no­sti u 2014. Sto­pa du­go­roč­ne ne­za­po­sle­no­sti je, ka­ko tvr­de, sma­nje­na sa 16 na 13,9 od­sto.
– U od­no­su na pret­hod­ni de­se­to­go­di­šnji pe­ri­od, sto­pa du­go­roč­ne ne­za­po­sle­no­sti je bi­la naj­ni­ža u 2007. i 2014. go­di­ni (13,3 od­sto i 13,9 od­sto re­spek­tiv­no). Me­đu­tim, ista je dva pu­ta ve­ća od pred­vi­đe­ne cilj­ne vri­jed­no­sti za 2015. go­di­nu. I po­red sma­nje­nja sto­pe si­ro­ma­štva i ne­jed­na­ko­sti u ras­po­dje­li pri­ho­da u 2013. go­di­nu u od­no­su na pret­hod­ne, op­šte sta­nje se mo­že oka­rak­te­ri­sa­ti kao za­bri­nja­va­ju­će. Sve vri­jed­no­sti in­di­ka­to­ra ve­za­nih za si­ro­ma­štvo i sma­nje­nje ne­jed­na­ko­sti su i da­lje iz­nad cilj­nih vri­jed­no­sti pred­vi­đe­nih za 2015. go­di­nu, ta­ko da se iste te­ško mo­gu po­sti­ći. Ta­ko­đe, ne­će bi­ti do­stig­nu­te cilj­ne vri­jed­no­sti sto­pe ne­za­po­sle­no­sti. Iako je u 2014. go­di­ni do­šlo do eko­nom­skog opo­rav­ka do­ma­će eko­no­mi­je, tr­ži­šte ra­da kao i u ne­ko­li­ko pret­hod­nih go­di­na i da­lje ka­rak­te­ri­šu pro­ble­mi svoj­stve­ni tr­ži­šti­ma re­gi­o­na i ši­re, me­đu ko­ji­ma je naj­vi­še iz­ra­žen pro­blem ne­za­po­sle­no­sti mla­dih i vi­so­ka du­go­roč­na ne­za­po­sle­nost. Ta­ko­đe, ne ma­nje bit­ne su iz­ra­že­ne dis­pro­por­ci­je iz­me­đu po­nu­de, tra­žnje i za­po­šlja­va­nja, se­zon­ski ka­rak­ter za­po­šlja­va­nja, re­la­tiv­no ve­li­ki broj za­po­šlja­va­nja stra­ne rad­ne sna­ge, ve­li­ke re­gi­o­nal­ne raz­li­ke u ne­za­po­sle­no­sti, kao i ve­li­ki broj li­ca ko­ji se sma­tra­ju te­že za­po­šlji­vim – ka­že se u iz­vje­šta­ju.
Što se ti­če ci­lja da se do 2015. go­di­ne sma­nji udio sta­nov­ni­štva ko­ji ži­vi is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva za 50 od­sto, ni tu Vla­da ni­je uspje­la da po­stig­ne zavd­ne re­zul­ta­te.
– Du­bi­na si­ro­ma­štva ko­ja se iz­ra­ža­va pre­ko in­di­ka­to­ra jaz si­ro­ma­štva je u 2013. go­di­ni sma­nje­na sa 2,8 od­sto, ko­li­ko je iz­no­si­la u 2012, na 2,4 pro­cen­ta. Me­đu­tim, u po­re­đe­nju sa ci­ljem za 2015. go­di­nu, jaz si­ro­ma­štva je i da­lje na zna­čaj­no vi­šem ni­vou. U od­no­su na po­la­znu go­di­nu, jaz si­ro­ma­štva je za­bi­lje­žio naj­ve­ću vri­jed­nost u 2012. i 2013. go­di­ni. Ta­ko­đe, oštri­na si­ro­ma­štva je u 2013. go­di­ni sma­nje­na sa 1,4 od­sto na 1,1 pro­ce­nat. Slič­no kao kod du­bi­ne si­ro­ma­štva, ovaj in­di­ka­tor je za 3,7 pu­ta vi­ši u od­no­su na cilj u 2015. go­di­ni – ka­že se u iz­vje­šta­ju.
Za­ni­mlji­vo je da se Vla­da hva­li sma­nje­njem sto­pe si­ro­ma­štva na sje­ve­ru, ali i ra­stom bro­ja si­ro­ma­šnih u cen­tral­noj re­gi­ji.
– Po­zi­ti­van po­mak je za­bi­lje­žen i kod sma­nje­nja re­gi­o­nal­nih raz­li­ka. Sto­pa si­ro­ma­štva je u sje­ver­nom re­gi­o­nu 2013. go­di­ni bi­la na istom ni­vou kao i sto­pa si­ro­ma­štva u cen­tral­nom re­gi­o­nu (10,3 od­sto), što pred­sta­vlja zna­ča­jan po­mak uko­li­ko se uzme u ob­zir da je u 2012. go­di­ni sto­pa si­ro­ma­štva u sje­ver­nom re­gi­o­nu bi­la 2,3 pu­ta ve­ća u od­no­su na cen­tral­ni re­gi­on. Je­dan od raz­lo­ga sma­nje­nja sto­pe si­ro­ma­štva u sje­ver­nom re­gi­o­nu su mi­gra­ci­je u osta­le dje­lo­ve Cr­ne Go­re. Na­i­me, za­bi­lje­žen je ne­ga­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do sje­ver­nog re­gi­o­na ko­ji je iz­no­sio 1.415, dok je sa dru­ge stra­ne za­bi­lje­žen po­zi­ti­van mi­gra­ci­o­ni sal­do u cen­tral­nom i pri­mor­skom re­gi­o­nu, 1.025 i 390. Ka­ko se sta­nov­ni­štvo sa sje­ve­ra ze­mlje naj­vi­še od­se­li­lo u cen­tral­ni re­gi­on, do­šlo je do pre­li­va­nja si­ro­ma­štva iz jed­nog u dru­gi re­gi­on. S ob­zi­rom da po­da­ci o mi­gra­ci­ja­ma iz ru­ral­nih u ur­ba­ne sre­di­ne ni­je­su do­stup­ni, ne mo­že se tač­no pro­ci­je­ni­ti obim se­lje­nja iz se­la u gra­do­ve – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
M.S.


Po­ve­ćan broj in­fi­ci­ranih HIV-om

U 2014. go­di­ni do­šlo je do po­ve­ća­nja bro­ja oso­ba ko­je su HIV in­fi­ci­ra­ne i ko­je ži­ve sa HIV/AIDS-om. Mi­le­ni­jum­ski cilj je bio za­dr­ža­ti ni­sku sto­pu pre­va­len­ce HIV/AIDS-a iz­me­đu 0,01 – 0,02 na 100.000 sta­nov­ni­ka.
– Po­ve­ća­nje sto­pe no­vo­re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va HIV na 100.000 sta­nov­ni­ka sa 0,48 na 2,09, kao i po­ve­ća­nje sto­pe no­vo­re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va HIV/AIDS na 100.000 sta­nov­ni­ka sa 1,61 na 3,22 uka­zu­je da će ovaj cilj bi­ti te­ško ostva­riv. S ob­zi­rom da se sta­ro­sna dob HIV in­fi­ci­ra­nih kre­će od 25 do 45 go­di­na, ka­da su lju­di sek­su­al­no naj­ak­tiv­ni­ji, ra­zu­mljiv je po­da­tak da je 85 od­sto svih in­fek­ci­ja ostva­ren sek­su­al­nim pu­tem. Sto­ga, kroz im­ple­men­ta­ci­ju stra­te­gi­je o sek­su­al­nom i re­pro­duk­tiv­nom zdra­vlju i kroz im­ple­men­ta­ci­ju na­ci­o­nal­nog stra­te­škog od­go­vo­ra na HIV/AIDS u Cr­noj Go­ri, tre­ba što vi­še ra­di­ti na pre­ven­ci­ji in­fek­ci­je HIV-om ka­ko bi se ovi ci­lje­vi po­sti­gli u bu­du­ćem pe­ri­o­du – ka­že se u iz­vje­šta­ju.