Na pred­log pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća od 2008. do ju­la ove go­di­ne do­di­je­lje­no je 195 po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va, od ukup­no 203 da­tih, a najkon­troverzniji pri­mje­ri su dr­ža­vljan­stva do­di­je­lje­na Tak­si­nu Ši­na­va­tri i Mo­ha­me­du Da­hla­nu, po­ka­za­la je ana­li­za Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO). Ana­li­zom je utvr­đe­no i da ni­je ja­sno na ko­ji na­čin pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Skup­šti­ne i Vla­de do­la­ze do ime­na oso­ba ko­je pred­la­žu za po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo i da se po­da­ci o ta­kvim pre­po­ru­ka­ma ri­jet­ko ob­ja­vlju­ju.
– U rje­še­nji­ma o do­di­je­lje­nim po­ča­snim dr­ža­vljan­stvi­ma ne­ma ja­sne od­red­ni­ce ko­jim se to in­te­re­si­ma dr­ža­ve do­pri­no­si pri­je­mom od­re­đe­nog li­ca u dr­ža­vljan­stvo, već se sa­mo štu­ro i tip­ski ci­ti­ra op­šta za­kon­ska od­red­ba – ka­za­la je Sve­tla­na Pe­šić iz CGO.
Ona je pod­sje­ti­la da se pre­ma za­ko­nu cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo sti­če po­ri­je­klom, ro­đe­njem, pri­je­mom i po osno­vu me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra ili spo­ra­zu­ma.
– Cr­no­gor­ski za­ko­no­dav­ni okvir je, u po­gle­du na­či­na i uslo­va sti­ca­nja cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva, re­strik­ti­van – na­gla­si­la je Pe­ši­će­va.
Ona je ka­za­la da su od ma­ja 2008. do ok­to­bra ove go­di­ne cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, po si­li za­ko­na, iz­gu­bi­le 182 oso­be.
Pe­ši­će­va je pod­sje­ti­la da do­dje­lji­va­nje po­ča­snog dr­ža­vljan­stva pred­la­žu pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Skup­šti­ne i Vla­de, a da o pri­je­mu od­lu­ču­je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va „uz mi­šlje­nje or­ga­na upra­ve nad­le­žnog za oblast u ko­joj su ova li­ca pred­lo­že­na o to­me da po­sto­ji in­te­res Cr­ne Go­re za pri­ma­nje da­tog li­ca u cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo”. Ka­ko je na­ve­la, naj­vi­še od­lu­ka o pri­je­mu – 99, pot­pi­sao je za vri­je­me svog man­da­ta mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić, Ju­suf Ka­lam­pe­ro­vić je pot­pi­sao 50, dok je Ra­ško Ko­nje­vić do­sad pot­pi­sao 54 od­lu­ke.
Pre­ma po­da­ci­ma CGO, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re pred­lo­žio je če­ti­ri oso­be od ko­jih su dva pred­lo­ga usvo­je­na, a dva ne, dok je pred­sjed­nik Skup­šti­ne pred­lo­žio de­vet oso­ba, od ko­jih je šest do­bi­lo po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo.
– Pred­sjed­nik Vla­de ni­je do­sta­vio tra­že­ne in­for­ma­ci­je CGO-u, i žal­be­ni po­stu­pak pred Agen­ci­jom za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma je u to­ku. Za­to ne po­sto­je po­da­ci o bro­ju li­ca ko­ja je pred­lo­žio i da li su sve pre­po­ru­ke usvo­je­ne, ali je ja­sno da je pre­o­sta­lih 195 li­ca do­bi­lo po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo na pre­po­ru­ku pre­mi­je­ra – ka­za­la je Pe­ši­će­va.
Ka­ko je na­ve­la, iz jav­no do­stup­nih in­for­ma­ci­ja ni­je ja­sno na ko­ji na­čin pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Skup­šti­ne i Vla­de do­la­ze do ime­na oso­ba ko­je pred­la­žu za po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo, a po­da­ci o ta­kvim pre­po­ru­ka­ma se ri­jet­ko ob­ja­vlju­ju.
– U rje­še­nji­ma o do­di­je­lje­nim po­ča­snim dr­ža­vljan­stvi­ma ne­ma ja­sne od­red­ni­ce ko­jim se to in­te­re­si­ma dr­ža­ve do­pri­no­si pri­je­mom od­re­đe­nog li­ca u dr­ža­vljan­stvo, već se sa­mo štu­ro i tip­ski ci­ti­ra op­šta za­kon­ska od­red­ba – re­kla je Pe­ši­će­va.
U CGO su kao po­zi­tiv­ne pri­mje­re iz­dvo­ji­li ob­ja­vlji­va­nje pre­po­ru­ka za fud­ba­le­ra Este­ba­na Sa­ve­lji­ća i za po­ro­di­cu Ka­pi­čić (Ste­fan, Dra­gan, Fi­lip i Slo­bo­dan­ka) dok su, ka­ko su na­ve­li, naj­vi­še pa­žnje iza­zva­li pri­mje­ri do­dje­la po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va po eko­nom­skom osno­vu Pi­te­ru Man­ku, glav­nom in­ve­sti­to­ru Por­to Mon­te­ne­gro pro­jek­ta, Na­ta­ni­e­lu Rot­šil­du, ko­ji ta­ko­đe ima udje­la u toj in­ve­sti­ci­ji, kao i Pe­tro­su Sta­ti­su, vla­sni­ku ne­ko­li­ko fir­mi u Cr­noj Go­ri ko­je ima­ju svo­je raz­vi­je­ne po­slo­ve u obla­sti tu­ri­zma, me­di­ja...
– Naj­kon­tro­verz­ni­ji pri­mje­ri ko­ji su pri­vu­kli ne­ga­tiv­nu pa­žnju su do­dje­la po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va Tak­si­nu Ši­na­va­tri, taj­land­skom pre­mi­je­ru ko­ji je bio osu­đen za ko­rup­ci­ju u ma­tič­noj dr­ža­vi, kao i Mo­ha­me­du Da­hla­nu, biv­šem pa­le­stin­skom mi­ni­stru bez­bjed­no­sti, op­tu­že­nom za mi­li­on­sku pre­va­ru i kr­še­nja ljud­skih pra­va – pi­še u ana­li­zi CGO.
Ocje­nju­je se da se, u zna­čaj­nom bro­ju oso­ba ko­je su do­bi­le po­ča­sna dr­ža­vljan­stva, ra­di o jav­no­sti ne­po­zna­tim li­ci­ma, bez ja­snog obra­zlo­že­nja i jav­nog ob­ja­vlji­va­nja pred­lo­ga i ko­nač­nih od­lu­ka.
– Sve ovo otva­ra ši­rok pro­stor za in­di­ci­je da se zlo­u­po­tre­blja­va in­sti­tut po­ča­snog dr­ža­vlja­ni­na jer ne­ma ubje­dlji­vog raz­lo­ga da se za­in­te­re­so­va­na jav­nost ne upo­zna sa raz­lo­zi­ma ko­ji ne­ko li­ce či­ne od po­seb­nog zna­ča­ja i in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru – upo­zo­ri­li su iz CGO.
U za­ključ­ci­ma ana­li­ze na­vo­di se da pro­ces da­va­nja po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va ima dis­kre­ci­o­ni ka­rak­ter, ne­tran­spa­ren­tan je, ne­do­volj­no re­gu­li­san i pod­lo­žan zlo­u­po­tre­ba­ma.
– Zlu­po­tre­ba da­va­nja po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va je dis­kri­mi­na­ci­ja jer na­ru­ša­va in­sti­tut dr­ža­vljan­stva i obe­smi­šlja­va broj­ne za­bra­ne i ogra­ni­če­nja Za­ko­na o dr­ža­vljan­stvu - sma­tra­ju u ovoj or­ga­ni­za­ci­ji.
Pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, eko­nom­ski in­te­re­si ko­ji, na­vod­no, sto­je iza ne­kih dr­ža­vljan­sta­va ni­je­su do­pri­ni­je­li iz­grad­nji kre­di­bi­li­te­ta cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja, ni­ti je vi­dlji­va ko­rist za jav­ni in­te­res. U CGO sma­tra­ju da tre­ba pre­i­spi­ta­ti va­že­ća za­kon­ska rje­še­nja i uve­sti do­dat­ne in­sti­tu­te ko­ji bi raz­ra­di­li tu ma­te­ri­ju.
– Od­lu­kom Vla­de o kri­te­ri­ju­mi­ma za utvr­đi­va­nje, pri­vred­nog, eko­nom­skog, kul­tur­nog i sport­skog in­te­re­sa Cr­ne Go­re za sti­ca­nje cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva pri­je­mom je utvr­đe­na pro­ce­du­ra, ali ne i ja­sni kri­te­ri­ju­mi, ko­ji se mo­ra­ju pre­ci­zi­ra­ti – ocje­nju­ju u ovoj or­ga­ni­za­ci­ji.
Pre­po­ru­ču­ju da bi tre­ba­lo uve­sti oba­ve­zu bez­bjed­no­sne pro­vje­re kod „eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva”.
– Po­seb­no u di­je­lu pro­vje­re even­tu­al­nog po­sto­ja­nja me­đu­na­rod­nih po­tjer­ni­ca u ve­zi sa in­ve­sti­to­ri­ma pro­ci­je­nje­nim da su od po­seb­nog pri­vred­nog i eko­nom­skog in­te­re­sa za Cr­nu Go­ru – za­klju­ču­je se u ana­li­zi te NVO.
Ana­li­zu „Po­ča­sna dr­ža­vljan­stva – ka­ko se i ko­me do­dje­lju­ju?”, CGO je ura­dio u okvi­ru pot­pro­gra­ma Jed­na­ke mo­guć­no­sti, na osno­vu in­for­ma­ci­ja pri­ku­plje­nih u av­gu­stu 2013. i ju­lu ove go­di­ne.
A.T. – M.V.


Šte­tu tr­pi i dr­ža­va

Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u toj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji (NVO) Dra­ga­na Ko­pri­vi­ca po­ru­či­la je da va­žno ne ri­zi­ko­va­ti bi­lo ko­ji vid dis­kre­di­ta­ci­je dr­ža­ve zbog na­či­na do­dje­lji­va­nja tog vi­da dr­ža­vljan­sta­va.
– Sa­mo da­va­nje po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va kon­tro­verz­nim li­ci­ma di­rekt­no šte­ti ne sa­mo dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, već i oni­ma ko­ji su ta dr­ža­vljan­stva do­bi­li na osno­vu ne­spor­nih za­slu­ga – sma­tra­ju u CGO.