Advo­kat Želj­ko To­mo­vić pod­nio je pred­stav­ku Ko­mi­si­ji za žal­be, u ko­joj is­ti­če da je Sre­ten Ra­do­njić iza­bran za di­rek­to­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne­za­ko­ni­to i da od­lu­ka o nje­go­vom ime­no­va­nju ne­ma ele­men­tar­no obra­zlo­že­nje šta ga je pre­po­ru­či­lo da baš on bu­de iz­gla­san. To­mo­vić je bio je­dan od kan­di­da­ta za di­rek­to­ra Agen­ci­je i je­di­ni je pri­stao da jav­no iz­ne­se svoj pro­gram ra­da, za raz­li­ku od Ra­do­nji­ća i dru­ga dva kan­di­da­ta, Mla­de­na To­mo­vi­ća i Du­ša­na Dra­ki­ća, ko­ji su in­ter­vju sa Sa­vje­tom Agen­ci­je oba­vi­li iza za­tvo­re­nih vra­ta. To­mo­vić tra­ži da se po­ni­šti Ra­do­nji­ćev iz­bor, te da se on ime­nu­je za di­rek­to­ra Agen­ci­je. On Sa­vjet Agen­ci­je te­re­ti za bit­nu po­vre­du pra­vi­la po­stup­ka, ne­pot­pu­no i ne­pra­vil­no utvr­đi­va­nje či­nje­nič­nog sta­nja i po­gre­šnu pri­mje­nu ma­te­ri­jal­nog pra­va.
To­mo­vić u žal­bi, ko­ju je pod­nio pre­ko advo­ka­ta Ve­se­li­na Ra­du­lo­vi­ća, na­vo­di da od­lu­ka o iz­bo­ru ne sa­dr­ži obra­zlo­že­nje i uput­stvo o prav­nom sred­stvu, kao ni utvr­đe­no či­nje­nič­no sta­nje, raz­lo­ge ko­ji su bi­li od­luč­ni pri ocje­ni do­ka­za i ma­te­ri­jal­ne pro­pi­se ko­ji su Ra­do­nji­ća pre­po­ru­či­va­li da bu­de di­rek­tor. Za­to je, ka­ko se is­ti­če, po­bi­ja­na od­lu­ka o iz­bo­ru ne­ra­zu­mlji­va i ne­za­ko­ni­ta. On sum­nja da je Ra­do­njić una­pri­jed iza­bran za di­rek­to­ra, a da je Sa­vjet sa­mo for­mal­no spro­veo iz­bo­re.
Ra­do­nji­ća u Sa­vje­tu su po­dr­ža­li pred­sjed­ni­ca Go­ran­ka Vu­či­nić, kao i čla­no­vi Ri­stan Sti­je­po­vić, Ra­du­le Žu­rić i Bo­jan Obre­no­vić, dok je Va­nja Ća­lo­vić bi­la pro­tiv nje­go­vog ime­no­va­nja.
– Po­bi­ja­na od­lu­ka po­ka­zu­je da Sa­vje­tu Agen­ci­je ni­je bio cilj pra­vil­no i pot­pu­no utvr­đi­va­nje či­nje­nič­nog sta­nja i isti­ne, već pri­kri­va­nje stvar­nih raz­lo­ga zbog ko­jih je za di­rek­to­ra Agen­ci­je iza­bran Sre­ten Ra­do­njić. Iz tih raz­lo­ga jav­no­sti i pod­no­si­o­cu žal­be ni­je do­zvo­lje­no da pra­te ras­pra­vu i raz­go­vor sa iza­bra­nim kan­di­da­tom i za­to je u do­no­še­nju po­bi­ja­ne od­lu­ke ig­no­ri­san sva­ki na­vod pod­no­si­o­ca žal­be u ci­lju utvr­đi­va­nja od­luč­nih či­nje­ni­ca za iz­bor di­rek­to­ra Agen­ci­je. Ni­je­dan od na­vo­da kan­di­da­ta da­tih to­kom po­stup­ka do­no­še­nja po­bi­ja­ne od­lu­ke, po­seb­no obra­zlo­že­nje pred­lo­ga pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je, Sa­vjet ni­je uop­šte ci­je­nio, ni­ti je od­go­vo­rio na iste, pa se ne zna da li ih je jed­no­stav­no za­ne­ma­rio, dok iz po­bi­ja­ne od­lu­ke pro­iz­i­la­zi da je sve te na­vo­de dru­gih kan­di­da­ta od­ba­cio i da je iza­brao kan­di­da­ta ko­ji čak ni­je ni dao obra­zlo­že­nje pred­lo­ga pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je. Ni to­kom po­stup­ka iz­bo­ra, ni u po­bi­ja­noj od­lu­ci, ni­je­su da­ti raz­lo­zi za od­ba­ci­va­nje na­vo­da dru­gih kan­di­da­ta i raz­lo­zi za iz­bor kan­di­da­ta ko­ji ni­je dao ni­ka­kvo obra­zlo­že­nje – ka­že se u žal­bi.
On is­ti­če da je od­lu­ka o iz­bo­ru ne­za­ko­ni­ta i ne od­go­vo­ra sta­nju u spi­si­ma pred­me­ta, jer je iza­bran kan­di­dat ko­ji Sa­vje­tu ni­je do­sta­vio do­ka­ze da is­pu­nja­va uslo­ve za iz­bor za di­rek­to­ra Agen­ci­je.
– Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je pro­pi­sa­no je da za di­rek­to­ra Agen­ci­je mo­že bi­ti iza­bra­no li­ce ko­je ima 10 go­di­na rad­nog is­ku­stva, od če­ga naj­ma­nje pet u vr­še­nju po­slo­va iz obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je ili za­šti­te ljud­skih pra­va. Iza­bra­ni kan­di­dat ni­je do­sta­vio Sa­vje­tu in­for­ma­ci­ju i do­kaz u kom vre­men­skom pe­ri­o­du je vr­šio po­slo­ve iz obla­sti bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je ili za­šti­te ljud­skih pra­va, ni­ti u po­bi­ja­noj od­lu­ci ima raz­lo­ga o to­me ka­ko je Sa­vjet Agen­ci­je ovu či­nje­ni­cu utvr­dio. Umje­sto to­ga, Sa­vjet Agen­ci­je je ra­ni­je pa­u­šal­no kon­sta­to­vao da iza­bra­ni kan­di­dat is­pu­nja­va uslo­ve i da je utvr­dio li­stu kan­di­da­ta, ali ta­kav za­klju­čak ne od­go­vo­ra sta­nju i spi­si­ma, što po­bi­ja­nu od­lu­ku do­dat­no či­ni ne­za­ko­ni­tom. U sva­kom slu­ča­ju, raz­lo­ge u tom smi­slu pr­vo­ste­pe­ni or­gan je mo­rao da­ti u po­bi­ja­noj od­lu­ci – is­ti­če se u žal­bi.
To­mo­vić je is­ta­kao i da je Ra­do­njić iza­bran po­gre­šnom pri­mje­nom ma­te­ri­jal­nog pra­va, jer je kan­di­dat za di­rek­to­ra bio du­žan da pri­pre­mi i pred­sta­vi pi­sa­ni i obra­zlo­že­ni pred­log pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je, a iza­bra­ni to ni­je ura­dio.
– On je sa­mo dao do­ku­ment sa pa­u­šal­nim i pro­iz­volj­nim na­vo­di­ma i te­za­ma, bez ika­kvog obra­zlo­že­nja pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je – ka­že To­mo­vić.
On is­ti­če da je Sa­vjet Agen­ci­je bio u oba­ve­zi da pru­ži obra­zlo­že­nje od­lu­ke i raz­lo­ge zbog ko­jih je do­nio od­lu­ku o iz­bo­ru Ra­do­nji­ća, a po­seb­no da pru­ži raz­lo­ge zbog ko­jih je iza­brao kan­di­da­ta ko­ji ni­je ni pri­pre­mio obra­zlo­že­ni pred­log pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je. To­mo­vić is­ti­če da je pri­li­kom Ra­do­nji­će­vog iz­bo­ra na­ru­še­na i Evrop­ska kon­ven­ci­ja za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da ko­ja oba­ve­zu­je i Sa­vjet Agen­ci­je da pri od­lu­či­va­nju o pra­vi­ma i oba­ve­za­ma kan­di­da­ta pru­ži obra­zlo­že­nje svo­je od­lu­ke. Ta­ko­đe, su­prot­no Kon­ven­ci­ji, Usta­vu i za­ko­ni­ma, jav­nost je, ka­ko na­vo­di, bi­la us­kra­će­na za pra­vo da sa­slu­ša nje­gov in­ter­vju, na šta je ima­la pra­vo, jer je jav­nost ra­da pra­vi­lo, a ne iz­u­ze­tak.
– Da je Sa­vjet Agen­ci­je una­pri­jed pla­ni­rao do­no­še­nje ne­za­ko­ni­te od­lu­ke po­ka­zu­je upra­vo či­nje­ni­ca da je ne­za­ko­ni­to i bez obra­zlo­že­nja is­klju­čio jav­nost sa sjed­ni­ce u di­je­lu ka­da je iza­bra­ni kan­di­dat mo­rao da pred­sta­vi pi­sa­ni i obra­zlo­že­ni pred­log pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je – is­ti­če To­mo­vić.M.S.

S kim je po­ve­zan i za­što se vra­ća iz pen­zi­je
U To­mo­vi­će­voj žal­bi se na­vo­di da on ni­je mo­gao pri­su­stvo­va­ti in­ter­vjuu sa iza­bra­nim kan­di­da­tom, ni­ti mu je omo­gu­će­no da se iz­ja­sni na bi­lo ko­ju či­nje­ni­cu ili okol­nost iz tog raz­go­vo­ra, a ko­ja je bit­na za do­no­še­nje po­bi­ja­ne od­lu­ke.
– Po­seb­no u od­no­su na či­nje­ni­cu ko­ja je od od­lu­ču­ju­ćeg zna­ča­ja za ne­za­vi­snost kan­di­da­ta i za nje­gov iz­bor, a ko­ja se mo­ra­la utvr­di­ti i to­kom raz­go­vo­ra i od­no­si se na to da li je iza­bra­ni kan­di­dat us­po­sta­vio po­slov­ni i dru­gi od­nos, ko­ji je od zna­ča­ja za iz­bor, sa ne­kim od po­li­tič­kih su­bje­ka­ta ili sa funk­ci­o­ne­rom ne­kog po­li­tič­kog su­bjek­ta. Ta­ko­đe, us­kra­će­ne su mi in­for­ma­ci­je u na­ve­de­nom smi­slu, kao i pra­vo da ču­jem raz­lo­ge zbog ko­jih je iza­bra­ni kan­di­dat pen­zi­o­ni­san u MUP-u, za­što se na­kon vi­še go­di­na pen­zij­skog sta­ža ja­vio na kon­kurs za di­rek­to­ra Agen­ci­je, nje­gov obra­zlo­že­ni pred­log pro­gra­ma ra­da i ključ­nih pri­o­ri­te­ta Agen­ci­je u slu­ča­ju da bu­de iza­bran. Sve ove okol­no­sti bit­ne su do­no­še­nje od­lu­ke o iz­bo­ru di­rek­to­ra – ka­že se u žal­bi.
Pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma „Da­na”, Ra­do­njić je pri­ja­telj sa pot­pred­sjed­ni­kom Vla­de Du­škom Mar­ko­vi­ćem. Na­i­me, Mar­ko­vi­ćev sin Pre­drag ože­njen je Ra­do­nji­će­vom kćer­kom Ti­nom.