Bri­tan­ski in­sti­tut Le­ga­tum smje­stio je Cr­nu Go­ru u gru­pu ze­ma­lja sa ni­žim sred­njim in­dek­som pro­spe­ri­te­ta u obla­sti eko­no­mi­je i lič­nih slo­bo­da gra­đa­na. Na­ša dr­ža­va je od 142 dr­ža­ve u obla­sti eko­no­mi­je svr­sta­na na ne­za­vid­nu 112. po­zi­ci­ju, dok je po pi­ta­nju lič­nih slo­bo­da na 76. mje­stu.
Što se ti­če slo­bo­de pred­u­zet­ni­štva, upra­vlja­nja, obra­zo­va­nja, zdrav­stva, si­gur­no­sti i dru­štve­nog ka­pi­ta­la, Cr­na Go­ra je svr­sta­na na li­stu ze­ma­lja sa vi­šim sred­njim in­dek­som.
U ukup­nom sko­ru na glo­bal­nom ni­vou, Cr­na Go­ra je za­u­ze­la 60 po­zi­ci­ju, dok su naj­pr­o­spe­ri­tet­ni­je dr­ža­ve na svi­je­tu Nor­ve­ška, Švaj­car­ska, Dan­ska, No­vi Ze­land, Šved­ska, Ka­na­da, Austra­li­ja, Ho­lan­di­ja, Fin­ska i Island.
Što se ti­če re­gi­o­na, pro­spe­ri­tet­ni­je dr­ža­ve od Cr­ne Go­re su Hr­vat­ska, Bu­gar­ska i Grč­ka. Upr­kos ogrom­nom du­gu, Grč­ka je po eko­nom­skom pro­spe­ri­te­tu is­pred Cr­ne Go­re i po tom pa­ra­me­tru za­u­zi­ma 102 po­zi­ci­ju, što je bo­lje od nas za 10 mje­sta.
Na svjet­skom ni­vou, što se eko­no­mi­je ti­če, go­ri smo od Ru­an­de, Ni­ge­ra, Ni­ge­ri­je, Eti­o­pi­je, Kon­ga, Pa­ki­sta­na, Ča­da...
Ka­da su u pi­ta­nju lič­ne slo­bo­de, na­ša dr­ža­va je na 76. po­zi­ci­ji, a is­pred nas su Pa­na­ma, Uz­be­ki­stan, Ru­mu­ni­ja, Sr­bi­ja, Bo­li­vi­ja, Na­mi­bi­ja...
Što se ti­če zdrav­stva, svr­sta­ni smo na 60. po­zi­ci­ju, obra­zo­va­nja 50, si­gu­r­no­sti 48, dru­štve­nog ka­pi­ta­la 68, pred­u­zet­ni­štva 62, a upra­vlja­nja na 69. po­zi­ci­ju.
Hr­vat­ska se na in­dek­su uspje­šno­sti na­la­zi na 53. mje­stu, is­pred ne­kih znat­no ve­ćih dr­ža­va po­put Bra­zi­la, Ru­si­je, Mek­si­ka i Tur­ske. Bo­sna i Her­ce­go­vi­na se na­la­zi na 86. mje­stu uspje­šno­sti. Ona je naj­bo­lje pla­si­ra­na u ka­te­go­ri­ji zdrav­stva, na 61. po­zi­ci­ji. Naj­go­ra je u ka­te­go­ri­ji eko­no­mi­je.
Sr­bi­ja je na svjet­skom ni­vou na 73. po­zi­ci­ji, a naj­lo­ši­je ocje­ne do­bi­la je za eko­no­mi­ju (121. mje­sto), dru­štve­ni ka­pi­tal (109) i pred­u­zet­ni­štvo (82).
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić ka­že za „Dan” da re­zul­ta­ti ko­je je dao in­sti­tut u Bri­ta­ni­ji do­ne­kle osli­ka­va­ju re­al­nost, ali da su slo­bod­no mo­gli re­ći da smo naj­go­ra eko­no­mi­ja na svi­je­tu.
– Mi eko­no­mi­ju bu­kval­no ne­ma­mo. Ka­da se ka­že eko­no­mi­ja obič­no se mi­sli na pro­iz­vod­nju, a mi ima­mo sa­mo Že­lje­za­ru ko­ja ne­što pro­iz­vo­di i Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma ko­ji je na iz­di­sa­ju. Ra­ni­je smo ima­li de­se­ti­ne fa­bri­ka, od jed­ne so­lid­ne eko­no­mi­je na­pra­vi­li smo ru­i­nu i sve sve­li na uslu­žne dje­lat­no­sti – iz­ja­vio je Vu­či­nić.
Što se ti­če slo­bo­da gra­đa­na, Vu­či­nić is­ti­če da ni po tom pa­ra­me­tru ne za­slu­žu­je­mo ni­ka­kvu po­zi­tiv­nu ocje­nu.
– To da­nas u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji, jer ko se us­pro­ti­vi re­pre­si­ji i lo­šem stan­dar­du do­la­zi na udar re­ži­ma. Ka­ko pre­ko me­di­ja, ta­ko i pre­ko dr­žav­nih or­ga­na, pri­je sve­ga po­li­ci­je. Ge­ne­ral­no, sta­nje u dr­ža­vi je za­bri­nja­va­ju­će i sma­tram da smo što se slo­bo­da ti­če tre­nut­no naj­go­ri u Evro­pi – re­kao je Vu­či­nić.
Član Se­kre­ta­ri­ja­ta Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta San­dra Ob­ra­do­vić vi­di po­ve­za­nost iz­me­đu lo­še eko­nom­ske si­tu­a­ci­je i lič­nih slo­bo­da. Ona sma­tra da se gra­đa­nin ko­ji ni­je eko­nom­ski obez­bi­je­đen ne usu­đu­je da pro­go­vo­ri o ano­ma­li­ja­ma u dru­štvu i on­da se gu­bi gra­đan­ski ak­ti­vi­zam.
– Ne sma­tram da ne­ma hra­bro­sti kod lju­di, već jed­no­stav­no ne mo­gu da se bo­re pro­tiv bi­lo če­ga iz stra­ha od eti­ke­ti­ra­nja. Ve­li­ki pro­blem kod nas je­ste to što se sva­ko istu­pa­nje zbog ne­za­do­volj­stva po­ve­zu­je sa po­li­ti­kom. Ne­ma­mo sa­mo po­li­tič­ke pro­ble­me, već i eko­nom­ske. Bu­kval­no ne­ma­mo ni­ka­kvu raz­vi­je­nu in­du­stru­ju, za­vi­si­mo od uvo­za i sve nam se sve­lo na rad u tu­ri­zmu i ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma. Ni­šta se ne pro­iz­vod­ni, ni­ko ne mo­že da se usu­di da raz­vi­ja bi­znis. To je naš ve­li­ki pro­blem ta­ko da i ne ču­di lo­ša eko­nom­ska i ocje­na lič­nih slo­bo­da, jer mi to vi­di­mo svu­da oko nas, ali ću­ti­mo o to­me dok nam ne­ko dru­gi ne uka­že na to – ka­za­la je za „Dan” Ob­ra­do­vi­će­va.
Ona is­ti­če da dr­ža­va mo­ra ra­di­ti na ja­ča­nju eko­no­mi­je, jer će ta­ko ima­ti bo­lji stan­dard gra­đa­na, a gra­đa­ni će bi­ti za­do­volj­ni ži­vo­tom u Cr­noj Go­ri, i ne­će po­ku­ša­va­ti da odu iz nje.M.S.


Ha­sen: Ga­ran­to­va­ti slo­bo­de gra­đa­ni­ma

Di­rek­tor In­sti­tu­ta Le­ga­tum Si­an Han­sen iz­ja­vi­la je da nam in­deks pro­spe­ri­te­ta go­vo­ri da ljud­ski na­pre­dak ide i iz­van eko­no­mi­je, pri­je sve­ga u po­gle­du gra­đan­skih slo­bo­da.
– Ze­mlje mo­ra­ju obez­bi­je­di­ti slo­bo­du svo­jim gra­đa­ni­ma. Po­red to­ga neo­p­hod­ni su kva­li­tet­no zdrav­stvo i obra­zo­va­nje – dva sek­to­ra ko­ja se mo­ra­ju raz­vi­ja­ti. Efi­ka­san i tran­spa­ren­tan rad vla­de ohra­bru­je gra­đa­ne da pre­u­zmu kon­tro­lu nad svo­jim ži­vo­tom. I to po­ka­zu­je da su za­šti­ta od na­si­lja i ugnje­ta­va­nje, kao i sna­žne dru­štve­ne ve­ze, od ključ­nog zna­ča­ja za na­pred­no dru­štvo. In­deks pro­spe­ri­te­ta za 2015. po­ka­zu­je da se raz­vi­ja­ju ze­mlje na ju­go­i­sto­ku Azi­je, kao što je Sin­ga­pur. Sa dru­ge stra­ne, mno­ge raz­vi­je­ne eko­no­mi­je, po­seb­no one u Evro­pi, još uvi­jek bi­lje­že kri­zne pe­ri­o­de. Uspon Islam­ske dr­ža­ve je pro­mi­je­nio pri­ro­du glo­bal­ne bez­bjed­no­sti, po­seb­no na Bli­skom is­to­ku. Dra­ma­ti­čan pad bez­bjed­no­sti bi­lje­ži se u Afri­ci i na Bli­skom is­to­ku, a to je uzro­ko­va­no po­ve­ća­nim ten­zi­ja­ma i na­si­ljem iz­me­đu raz­li­či­tih dru­štve­nih gru­pa, kao po­ve­ća­njem bro­ja iz­bje­gli­ca i in­ter­no ra­se­lje­nih li­ca – is­ta­kla je Ha­sen.