Iz dr­žav­nog bu­dže­ta u pro­te­klih pet go­di­na za uče­šće u me­đu­na­rod­nim mi­si­ja­ma i opera­ci­ja­ma po­tro­še­no je 13.883.390 eura, a Mi­ni­star­stvo od­bra­ne (MO) će u 2016. u tu svr­hu po­tro­ši­ti još 1.300.000 eura. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju da mi­si­je za ko­je dr­ža­va da­je sko­ro 15 mi­li­o­na ni­je­su do­pri­ni­je­le ve­ćoj bor­be­noj sprem­no­sti pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re (VCG), te da bi vlast tre­ba­lo vi­še ra­ču­na da vo­di o ži­vot­nom stan­dar­du voj­ni­ka, a ma­nje a do­pri­no­su svjet­skom mi­ru i sta­bil­no­sti.
Pri­pad­ni­ci Voj­ske Cr­ne Go­re u pret­hod­nom pe­to­go­di­šnjem pe­ri­o­du uče­stvo­va­li su u mi­rov­nim mi­si­ja­ma „Aj­saf” i „Od­luč­na po­dr­ška” u Av­ga­ni­sta­nu, „EU Nav­for Ata­la­na­ta” u So­ma­li­ji, „UN­MIL” u Li­be­ri­ji i „EUTM” u Ma­li­ju.
Naj­vi­še sred­sta­va po­tro­še­no je na voj­nu mi­si­ju ko­ju NA­TO re­a­li­zu­je u Av­ga­ni­sta­nu – „Aj­saf”. Za nju je u 2011., 2012., 2013. i 2014. go­di­ni po­tro­še­no 12.005.864 eura.
Cr­no­gor­ski voj­ni­ci od 2015. go­di­ne an­ga­žo­va­ni su u dru­goj mi­si­ji u Av­ga­ni­sta­nu – „Od­luč­na po­dr­ška”, a po­red ove uče­stvo­va­li su i u voj­nim ope­ra­ci­ja­ma u Ma­li­ju i So­ma­li­ji. Ka­ko je „Da­nu” re­če­no iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne, u to­ku 2015. go­di­ne 59 pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re uče­stvo­va­lo je u tim voj­nim opera­ci­ja­ma, za ko­je je iz­dvo­je­no 1.326.000 eura.
Iz Mi­ni­star­stva su ka­za­li da će u 2016. na­sta­vi­ti sa uče­šćem u istim mi­si­ja­ma kao i u pret­hod­noj go­di­ni, te da je pla­ni­ra­no upu­ći­va­nje istog bro­ja pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re, od­no­sno 59.
– Za mi­si­je u to­ku 2016. go­di­ne pla­ni­ra­no je 1.300.000 eura – ka­za­li su u mi­ni­star­stvu.
Dr­žav­ni bu­džet po­kri­va tro­ško­ve opre­ma­nja, tran­spor­ta, ško­lo­va­nja, lo­gi­sti­če po­dr­ške od stra­ne part­ner­skih ze­ma­lja, te dnev­ni­ce voj­ni­ci­ma sa po­re­zi­ma i do­pri­no­si­ma za uče­šće u mi­si­ja­ma i obu­ku u ino­stran­stvu. Bu­džet po­kri­va i tro­ško­ve dnev­ni­ca za obu­ku u Cr­noj Go­ri, do­na­ci­je lo­kal­nom sta­nov­ni­štu.
Član Od­bo­ra za bez­bjed­nost i od­bra­nu i pred­sjed­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne (PzP) Ne­boj­ša Me­do­je­vić oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” da se pri­pad­ni­ci VCG ko­ji su uče­stvo­va­li u ino­stra­nim mi­si­ja­ma ni­je­su vra­ti­li u Cr­nu Go­ru bor­be­no sprem­ni­ji. On na­vo­di da se Po­kret za pro­mje­ne pro­ti­vio od­la­sku cr­no­gor­skih voj­ni­ka u mi­si­je pod man­da­tom NA­TO-a, is­ti­ču­ći da su to sma­tra­li pro­ble­ma­tič­nim i sa aspek­ta bez­bjed­no­sti pri­pad­ni­ka VCG u zo­na­ma u ko­ji­ma se te ope­ra­ci­je re­a­li­zu­ju.
Me­do­je­vić uka­zu­je da sa­ma stra­te­gi­ja od­bra­ne ni­je do­bro po­sta­vlje­na te da zah­ti­je­va ozbilj­nu do­ra­du i uskla­đi­va­nje za iza­zo­vi­ma i pri­jet­nja­ma ko­ji, po nje­go­vim ri­je­či­ma, je­su bez­bjed­no­sni ri­zi­ci za ma­lu dr­ža­vu po­put Cr­ne Go­re.
– Iz jed­ne po­gre­šne i po­li­ti­zo­vo­va­ne na­ci­o­nal­ne stra­te­gi­je, od­no­sno pla­na od­bra­ne, pro­iz­i­la­ze i po­li­ti­zo­va­ne po­li­tič­ke od­lu­ke. Po­kret za pro­mje­ne je po­dr­ža­vao sve mi­rov­ne mi­si­je ko­je su pod man­da­tom Uje­di­nje­nih na­ci­ja. Te mi­si­je ima­ju smi­sla i Cr­na Go­ra kao ze­mlja ko­ja se za­la­že za glo­bal­ni mir i pro­mo­vi­še mir u svi­je­tu tre­ba da uče­stvu­je u ta­kvim mi­si­ja­ma, pa ma­kar i sim­bo­lič­no, ima­ju­ći u vi­du da su na­še voj­ne sna­ge ma­le i da je bu­džet na­še ze­mlje ma­li. Mi smo bi­li pro­tiv sla­nja na­ših voj­ni­ka u Av­ga­ni­stan iz vi­še raz­lo­ga, jer se ra­di­lo o ofan­ziv­noj voj­noj mi­si­ji, ope­ra­ci­ji ko­ja je pod­ra­zu­mi­je­va­la ve­li­ke ri­zi­ke po ži­vo­te na­ših voj­ni­ka – ka­zao je Me­do­je­vić za „Dan”.
On sma­tra da je mi­si­ja u Av­ga­ni­sta­nu bi­la „dio na­po­ra cr­no­gor­ske vla­sti da se pre­po­ru­či NA­TO-u za do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce”.
– Ona u voj­nom i bez­bjed­no­snom smi­slu ni­je ima­la po­seb­no po­zi­tiv­ne efek­te na na­še lju­de, jer je man­dat na­ših voj­ni­ka ta­mo bio ču­va­nje gar­ni­zo­na, ka­sar­ni, što su po­slo­vi ko­ji se sma­tra­ju po­slo­vi­ma obez­bje­đe­nja obje­ka­ta. To ni­je­su po­slo­vi ne­ka­kvog vi­so­kog voj­nog pro­fi­la ko­ji bi zah­ti­je­va­li vi­so­ko spe­ci­ja­li­zo­va­na zna­nja ili an­ga­žman. Sma­tra­mo da je to bi­la po­li­tič­ka od­lu­ka Vla­de za uče­stvo­va­nje u jed­noj vr­lo kon­tro­verz­noj voj­noj ak­ci­ji, ko­ja ni­je ima­la ne­kih po­zi­tiv­nih efe­ka­ta po po­ve­ća­nje bor­be­ne go­to­vo­sti, za is­ti­ca­nje ne­kih no­vih zna­nja i is­ku­sta­va ko­ja bi po­mo­gla VCG u ostva­ri­va­nju nje­nog osnov­nog ci­lja – od­bra­ni ze­mlje i nje­ne bez­bjed­no­sti – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
Me­do­je­vić sma­tra da se Cr­na Go­ra su­o­ča­va sa ozbilj­nim bez­bjed­no­snim iza­zo­vi­ma.
– Cr­na Go­ra se su­o­ča­va sa opa­sno­sti­ma od te­ro­ri­zma, ima­mo ve­o­ma sla­bo ču­va­nu gra­ni­cu pre­ma Ko­so­vu, ko­ja je po­sta­la ne­što slič­no onoj iz­me­đu Mek­si­ka i SAD – prak­tič­no raj za šverc svih mo­gu­ćih vr­sta ro­ba, dro­ge, oruž­ja pa do lju­di. Zbog to­ga je PzP bio za to da se na­ša Voj­ska te­melj­no mo­der­ni­zu­je, da po­ve­ća svo­je broj­no sta­nje i da se vra­ti na gra­ni­ce Cr­ne Go­re na kop­nu i na mo­ru ko­je su pot­pu­no ne­be­zbjed­ne i ko­je pred­sta­vlja­ju efik­san put za dje­lo­va­nje ra­znih svjet­skih, glo­bal­nih or­ga­ni­zo­va­nih kar­te­la ko­ji ne­sme­ta­no, uz lo­gi­stič­ku po­dr­šku cr­no­gor­ske vla­sti, oba­vlja­ju svo­je po­slo­ve – is­ti­če Me­do­je­vić.
On sma­tra da to što su na­ši voj­ni­ci u „Av­ga­ni­sta­nu obez­bje­đi­va­li ka­sar­ne i ra­di­li ne­ke po­slo­ve stra­žar­ske slu­žbe si­gur­no ne do­pri­no­si po­ve­ća­nju bor­be­ne go­to­vo­sti i in­ter­o­pe­ra­bil­no­sti VCG”.
– Ove mi­si­je su bi­le po­li­tič­ki ulog ovog re­ži­ma za do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce i uče­stvo­va­nje u ri­zič­nim, ofan­ziv­nim, rat­nim oper­a­ci­ja­ma, ko­je su mo­gle bi­ti opa­sne po bez­bjed­nost na­ših mo­ma­ka. Hva­la Bo­gu da ni­ko ni­je stra­dao i da se ži­vi i zdra­vi vra­ća­ju i na­da­mo se da će se ta­ko na­sta­vi­ti – ka­že Me­do­je­vić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Zo­ran Mi­lja­nić sma­tra di­sku­ta­bil­nim da je 14 mi­li­o­na za mi­si­je do­bro ulo­žen no­vac. On na­po­mi­nje da an­ga­žma­ni u voj­nim mi­si­ja­ma tra­ju već de­se­tak go­di­na, od ula­ska u Part­ner­stvo za mir, i da je či­nje­ni­ca da na­ši voj­ni­ci na do­bro­volj­noj ba­zi idu u voj­ne ope­ra­ci­je.
– Ni­je­su pri­mo­ra­ni i idu no­še­ni ma­te­ri­jal­nim aspek­tom i pla­ta­ma ko­je su ta­mo mno­go ve­će ne­go ov­dje – ka­že za „Dan” Mi­lja­nić.
Mi­lja­nić sma­tra da je dr­ža­va u mi­nu­su zbog nov­ca iz­dvo­je­nog za mi­si­je, jer ta sred­stva, ka­ko na­po­mi­nje, obez­bje­đu­ju po­re­ski ob­ve­zni­ci.
– Da li je to pra­vil­no utro­še­nih 14 mi­li­o­na, to je stvar na oni­ma koji od­lu­ču­ju, a ja sma­tram da ni­je. Po­red ma­te­ri­jal­ne šte­te ko­ji tr­pi Cr­na Go­ra, mi ula­zi­mo i u zo­nu ri­zi­ka. To su ve­ći­nom ri­zič­ne ze­mlje i pi­ta­nje je da­na ka­da mo­že do­ći do ozbilj­nih po­sle­di­ca. Iako na­še vla­sti sve mi­si­je pred­sta­vlja­ju iz­u­zet­no bez­bjed­nim, ali ka­da vi­di­mo dr­ža­ve u ko­ji­ma se te oper­a­ci­je re­a­li­zu­ju, ja­sno je da su to vr­lo ri­zič­ne ze­mlje u ko­ji­ma su če­sti i te­ro­ri­stič­ki na­pa­di – is­ti­če on.A.T.


Mnogo koštalo

Pot­pred­sjed­nik Od­bo­ra za bez­bjed­nost Sne­ža­na Jo­ni­ca pod­sje­ti­la je da je So­ci­ja­li­stič­ka na­rod­na par­ti­ja (SNP) gla­sa­la pro­tiv uče­šća cr­no­gor­skih voj­ni­ka u voj­nim mi­si­ja­ma, na­vo­de­ći da osta­ju pri sta­vu da Cr­noj Go­ri ni­je po­treb­no an­ga­žo­va­nje u tim ope­ra­ci­ja­ma.
– Uče­šće u voj­nim mi­si­ja­ma ja­ko je mno­go ko­šta­lo gra­đa­ne kao po­re­ske ob­ve­zni­ke, a mi sma­tra­mo da bi Cr­na Go­ra pr­vo tre­ba­lo da se bri­ne o pri­pad­ni­ci­ma Voj­ske Cr­ne Go­re i nji­ho­vom ži­vot­nom stan­dar­du, a ne o svom „uti­ca­ju na svjet­ski mir i sta­bil­nost” i „usva­ja­nje NA­TO stan­dar­da” – po­ru­či­la je Jo­ni­ca u iz­ja­vi za „Dan”.
Ona na­vo­di da pred­stav­ni­ci Voj­ske go­vo­re o usva­ja­nju NA­TO stan­dar­da, ali da bi tre­ba­lo skre­nu­ti pa­žnju na ku­po­vi­nu voj­ne opre­me uskla­đe­ne sa NA­TO stndar­di­ma.
– Ona je zna­čaj­no sku­plja od opre­me istog ili slič­nog kva­li­te­ta ko­ja se mo­že ku­pi­ti na dru­gim tr­ži­šti­ma – na­ve­la je ona.