Advo­kat Želj­ko To­mo­vić, je­dan od kan­di­da­ta za di­rek­to­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) upo­zo­rio je da ta in­sti­tu­ci­ja mo­že bi­ti zlo­u­po­tri­je­blje­na ka­ko bi stva­ra­la pro­ble­me po­li­tič­kim pro­tiv­ni­ci­ma. On na­vo­di da s ob­zi­rom na do­sa­da­šnji rad ASK, pod ru­ko­vod­stvom Sre­te­na Ra­do­nji­ća, go­to­vo je ne­mo­gu­će oče­ki­va­ti ko­ri­šće­nje ovla­šće­nja ko­ja su da­ta Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
– Pra­vi­lo ko­je po­ti­če još iz rim­sko­ga pra­va, a ko­je je Val­ta­zar Bo­gi­šić jed­no­stav­no for­mu­li­sao: „Što se gr­bo ro­di, vri­je­me ne is­pra­vi” da­je pot­pun od­go­vor na pi­ta­nje da li će Agen­ci­ja is­pu­ni­ti svr­hu zbog ko­je je osno­va­na – ka­že To­mo­vić, do­da­ju­ći da se ne­a­de­kvat­na pri­mje­na za­kon­skih ovla­šće­nja u ASK mo­že oče­ki­va­ti do od­go­va­ra­ju­će per­so­nal­ne pro­mje­ne.
Kao naj­ve­ći pro­blem u do­sa­da­šnjem ra­du ASK To­mo­vić vi­di ne­do­volj­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa jav­no­šću, po­seb­no pri­li­kom usva­ja­nja op­štih aka­ta, iako je za­ko­nom pro­pi­sa­no da je njen rad ja­van.
Na pi­ta­nje ka­ko ko­men­ta­ri­še po­tez di­rek­to­ra Agen­ci­je Sre­te­na Ra­do­nji­ća da na sa­mom po­čet­ku ra­da kre­ne u ob­ra­čun sa čla­nom Sa­vje­ta Va­njom Ća­lo­vić, To­mo­vić ka­že da je ona naj­za­in­te­re­so­va­ni­ja i naj­po­sve­će­ni­ja spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da se ne smi­je za­bo­ra­vi­ti do­pri­nos MANS-a u kon­kret­nim ini­ci­ja­ti­va­ma i ana­li­za­ma.
– Uz MANS, tu je i ve­li­ki broj NVO ko­je pod­sti­ču pri­mje­nu ovla­šće­nja nad­le­žnih or­ga­na. Ve­li­ki je ri­zik bar po­ku­ša­ti jav­no na­bra­ja­nje, ali je i pi­ta­nje po­tre­be jer sva­ko­dnev­no pri­su­stvo u me­di­ji­ma vje­ro­do­stoj­no svje­do­či. To je pri­ro­dan pro­ces, jer vi­še­vje­kov­na dr­žav­nost Cr­ne Go­re ni­je ob­no­vlje­na vo­ljom stra­ne dr­ža­ve ili dr­ža­va, po­je­din­ca, po­li­tič­ke par­ti­je. Ob­no­vlje­na je slo­bod­no iz­ra­že­nom vo­ljom gra­đa­na. Do­pri­nos po­li­tič­kih par­ti­ja ni­je ma­li, na­pro­tiv, ali ne­ma dr­ža­vo­tvor­nih par­ti­ja. No­si­lac su­ve­re­ni­te­ta je gra­đa­nin, a dr­ža­va je du­žna da šti­ti ovaj su­ve­re­ni­tet i spre­ča­va­njem ko­rup­ci­je jer je upra­vo ko­rup­ci­ja po­šast iz ko­je pro­iz­i­la­ze or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i te­ro­ri­zam. Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je je no­si­lac za­kon­skih ovla­šće­nja gra­đan­sko prav­ne za­šti­te do ni­voa pre­kr­šaj­ne od­go­vor­no­sti. Vi­ši ni­voi od­go­vor­no­sti su u nad­le­žno­sti Dr­žav­no­ga tu­ži­la­štva, ali je Agen­ci­ja du­žna da bla­go­vre­me­no iz­ra­ža­va sum­nju. Oba­ve­za Agen­ci­je je i sa­rad­nja sa dru­gim nad­le­žnim or­ga­ni­ma – ka­že To­mo­vić.
On is­ti­če da bi ASK tre­ba­lo da se fo­ku­si­ra na za­ko­ni­tu pri­mje­nu ne ma­lih ovla­šće­nja u ci­lju za­šti­te pro­fe­si­o­na­li­zma u po­slo­va­nju dr­žav­nih or­ga­na.
– S ob­zi­rom na pre­do­mi­nan­tan po­li­tič­ki uti­ca­ja na pro­fe­si­o­na­lan rad u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je za­po­sle­ni­ma u dr­žav­nim or­ga­ni­ma je sta­lan po­sao.
Sma­tram da po­vje­re­nje gra­đa­na ne mo­že bi­ti ste­če­no ne­za­ko­ni­tim ra­dom i od­lu­ka­ma. Od spre­ča­va­nja ko­rup­ci­je ni­je za­ko­nom za­šti­ćen ni­je­dan dr­žav­ni funk­ci­o­ner, pa ni di­rek­tor Agen­ci­je jer je jav­ni funk­ci­o­ner. Kod di­je­la pi­ta­nja o ste­če­noj imo­vi­ni jav­nih funk­ci­o­ne­ra neo­p­hod­no je da od­lu­ke bu­du u gra­ni­ca­ma nad­le­žno­sti i po­stup­ka Agen­ci­je, ali isto ta­ko i me­đu­na­rod­nog pra­va, po­seb­no ljud­skih pra­va kao i pra­va ga­ran­to­va­nih Usta­vom. Kon­kret­no, pra­va na mir­no uži­va­nje imo­vi­ne – ka­že To­mo­vić.
Ima­ju­ći u vi­du da pred­sto­je iz­bo­ri u 2016. To­mo­vić sma­tra da Agen­ci­ja ne­će is­pu­ni­ti svo­ju kon­trol­nu ulo­gu.
– Po­što je ne­za­mjen­ljiv zna­čaj in­for­mi­sa­nja jav­no­sti u spre­ča­va­nju, za­šti­ti i uop­šte bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, do­sa­da­šnja is­klju­če­nja jav­no­sti ko­ja sma­tram neo­sno­va­nim, osta­vlja­ju otvo­re­no pi­ta­nje po­tre­be ta­kvih od­lu­ka. Po­seb­no zbog to­ga što od­lu­ke ko­je ne­ma­ju pi­sa­ni iz­raz, ni­ti ja­sno na­ve­de­ne raz­lo­ge, stva­ra­ju prav­nu ne­si­gur­nost. S ob­zi­rom na do­sa­da­šnji rad go­to­vo je ne­mo­gu­će oče­ki­va­ti od­go­va­ra­ju­će ko­ri­šće­nje pro­pi­sa­nih ovla­šće­nja, što je da­le­ko od po­zi­tiv­nog mi­šlje­nja o oče­ki­va­noj pri­mje­ni za­ko­na – ka­že To­mo­vić.M.S.


Od su­da oče­ku­je ra­zr­je­še­nje di­rek­to­ra

To­mo­vić je pred Uprav­nim su­dom po­kre­nuo po­stu­pak ko­jim tra­ži ra­zr­je­še­nje Ra­do­nji­ća zbog ne­za­ko­ni­tog iz­bo­ra i oče­ku­je po­zi­ti­van is­hod sud­skog po­stup­ka.
– Do­sa­da­šnje is­ku­stvo na­me­će za­klju­čak da bi u po­no­vlje­nom po­stup­ku bi­le ot­klo­nje­ne ne­pra­vil­no­sti i bio ime­no­van kan­di­dat ko­ji je po­li­tič­ki po­do­ban. Ni­sam po­li­tič­ki ne­po­do­ban, ali ni­sam pod­lo­žan uti­ca­ju a to mno­gi­ma sme­ta. Sma­tram da od­no­se me­đu lju­di­ma tre­ba gra­di­ti na sa­rad­nji, pri če­mu po­slov­na sa­rad­nja ima pro­pi­sa­nu for­mu. U dru­štvu raz­go­va­ram o mo­guć­no­sti­ma po­stup­ka. Lju­di se in­te­re­su­ju pa is­ti­čem, u ša­li ali i ozbilj­no, da bi u po­no­vlje­nom po­stup­ku pred Sa­vje­tom Agen­ci­je bi­la otvo­re­na mo­guć­nost ko­rum­pi­ra­nim struk­tu­ra­ma ko­je dje­lu­ju kroz po­li­tič­ke par­ti­je, da iza­be­ru svo­ga kan­di­da­ta, a ako ga ne na­đu u Cr­noj Go­ri do­ve­šće ne­kog „struč­nja­ka” pa ma­kar ga mo­ra­li do­vo­di­ti iz Si­ri­je – ka­že To­mo­vić.
U slu­ča­ju da od­lu­kom su­da bu­de ime­no­van za di­rek­to­ra umje­sto Ra­do­nji­ća, To­mo­vić po­ru­ču­je da bi in­si­sti­rao na za­ko­ni­tom ra­du.


Ra­do­njić po­ve­zan sa vr­hom DPS-a

Ova Vla­da je po­red svih zlo­u­po­tre­ba i ka­ta­stro­fal­nih re­zul­ta­ta na­pra­vi­la još je­dan pre­se­dan – 18 mje­se­ci ni­je im­ple­men­ti­ra­la iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo. Ta­ko je Cr­na Go­ra je­di­na ze­mlja kan­di­dat za član­stvo u EU ko­ja ne mo­že, u ovom tre­nut­ku, or­ga­ni­zo­va­ti iz­bo­re u skla­du sa za­ko­nom, ka­zao je pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić to­kom sa­stan­ka sa am­ba­sa­dor­kom Fran­cu­ske u Cr­noj Go­ri Ve­ro­ni­kom Bri­mo.
On je uka­zao i na, ka­ko ka­že, još jed­nu po­ra­ža­va­ju­ću okol­nost.
– Na če­lu Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je na­la­zi se biv­ši po­li­ci­jac (Sre­ten Ra­do­njić), ko­ji je di­rekt­no po­ve­zan sa vr­hom DPS-a, na šta ne uka­zu­je sa­mo opo­zi­ci­ja već i is­tak­nu­te ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je – ka­zao je Be­čić.
Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re re­keo je Bri­mo da su De­mo­kra­te pro­sli­je­di­le in­for­ma­ci­ju vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu o to­me da je brat Mi­la Đu­ka­no­vi­ća do­bio 10,5 mi­li­o­na u po­zna­tom slu­ča­ju „Li­men­ka”.
Bri­mo je na­gla­si­la da Fran­cu­ska že­li da in­ve­sti­ra u Cr­nu Go­ru, te da je EU za­in­te­re­so­va­na za ko­rek­tan iz­bor­ni pro­ces, jer su to osnov­ni prin­ci­pi nje­nog po­sto­ja­nja i dje­lo­va­nja.M.S.