Cr­na Go­ra tre­ba da bu­de po­no­sna na svo­je Udru­že­nje no­vi­na­ra (UNCG), ko­je po­sto­ji šest de­ce­ni­ja, a ne da ih pro­ga­nja i hap­si, po­ru­čio je do­bit­nik na­g­ra­de za ži­vot­no dje­lo Ve­se­lin Đo­kić, no­vi­nar i ured­nik u „Frank­furt­skim ve­sti­ma”.
UNCG uru­či­lo je ju­če pod­vo­dom Da­na no­vi­nara Cr­ne Go­re 23. ja­nu­a­ra na­gra­de no­vi­na­ri­ma u 2015. go­di­ni. No­vi­na­ri „Vi­je­sti“, „Da­na“ i Srp­ske te­le­vi­zi­je Mi­lo­rad Mi­lo­še­vić, Lji­lja­na Ra­de­no­vić i Sne­ža­na Mi­nić do­bit­ni­ci su pr­ve, dru­ge i tre­će go­di­šnje na­gra­de. Na­gra­du za re­por­ta­žu „Bo­ško Pu­šo­njić” do­bi­la je no­vi­nar­ka „Da­na”, Su­za­na Ra­de­vić.
Ži­ri u sa­sta­vu pred­sjed­ni­ca Go­ri­ca Mi­lo­še­vić, Lji­lja­na Mi­nić i Go­ran Ćet­ko­vić od­lu­ku o na­gra­da­ma do­nio je jed­no­g la­sno.
No­vi­nar Ve­se­lin Đo­kić ka­zao je da je po­no­san na na­gra­du, ali i na 40 go­di­na ka­ri­je­re po­sle ko­je mo­že či­stog obra­za da iza­đe pred lju­de. On je po­ru­čio mla­dim ko­le­ga­ma da se ču­va­ju zam­ki sen­za­ci­o­na­li­zma i da se ugle­da­ju na sta­ri­je ko­le­ge iz UNCG od ko­jih mno­go to­ga mo­gu na­u­či­ti.
Do­bit­ni­ca dru­ge na­gra­de, no­vi­nar­ka „Da­na” Lji­lja­na Ra­de­no­vić oci­je­ni­la je da ni­je la­ko i uvi­jek li­je­po ba­vi­ti se no­vi­nar­skom pro­fe­si­jom. Ona is­ti­če da po­go­to­vo to ni­je la­ko u Cr­noj Go­ri, gdje se mno­gi sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­žu za isti­nu, a stvar­nost im je od la­ži sat­ka­na i li­ce­mjer­jem obo­je­na.
– U Cr­noj Go­ri ko­ja se hra­bro­šću di­či, ali je ku­ka­vič­luk gu­ši, naj­vi­še hra­bro­sti po­treb­no je oni­ma ko­ji­ma je isti­na sve­ti cilj, a pi­sa­na ri­ječ zvi­je­zda vo­di­lja ka tom ci­lju. Ov­dje su no­vi­na­ri­ma pri­je­ti­li, pre­mla­ći­va­li ih, od re­dak­ci­ja tu­žba­ma na­pla­ći­va­li du­šev­ne bo­li oni, ko­ji su dav­no po­ka­za­li da du­še ne­ma­ju. Ov­dje su, u ovoj ze­mlji mon­stru­mi pro­li­li krv glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća i do da­nas osta­li ne­ka­žnje­ni za taj zlo­čin. I sto­ga, kao što re­koh, ni­je la­ko i ni­je uvi­jek li­je­po ba­vi­ti se no­vi­nar­skom pro­fe­si­jom u Cr­noj Go­ri... Ali je uvi­jek li­je­po bi­ti na pra­voj stra­ni i zna­ti da bor­ba za isti­nu i prav­du ni­kad ne mo­že bi­ti uza­lud­na... Čak i kad nam se či­ni da svi na­ši na­po­ri za­vr­ša­va­ju u sli­je­pim uli­ca­ma, spo­zna­ja da ne­ma ja­če si­le od isti­ne da­je nam sna­gu da na­sta­vi­mo da tra­ži­mo iz­laz iz ćor­so­ka­ka... I da se bo­ri­mo da tra­čak svje­tlo­sti sva­kog „Da­na” oba­sja ne­ko li­ce obič­nog čo­vje­ka, rad­ni­ka, se­lja­ka, te­ža­ka... Po­seb­na draž ove pro­kle­to li­je­pe i pro­kle­to stre­sne pro­fe­si­je je spo­zna­ja da, di­rekt­no ili in­di­rekt­no, do­pi­no­si­te da se „lo­ši mom­ci” lo­še osje­ća­ju sva­kog ju­tra ka­da se no­vi­ne na­đu na ki­o­sci­ma – ka­za­la je Ra­de­no­vić. Is­ta­kla da naj­ve­ća lje­po­ta no­vi­nar­stva, ipak, le­ži u mo­guć­no­sti da ne­ko­me po­mog­ne­te da se iz­bo­ri za svo­ja pra­va, da po­bi­je­di ne­prav­du, da se oslo­bo­di pro­ble­ma.
– Da jav­no iz­ne­se svo­ju mu­ku i da se na­kon to­ga po­kre­ne la­vi­na re­ak­ci­ja ko­je će tu mu­ku pre­tvo­ri­ti u ra­dost. Za­i­sta mi je čast što se mo­je ime na­šlo na spi­sku laureata UNCG i za­hval­na sam svo­jim ko­le­ga­ma iz re­dak­ci­je „Da­na” ko­ji su me pred­lo­ži­li za ovu na­gra­du, kao i čla­no­vi­ma ži­ri­ja ko­ji su taj pred­log ami­no­va­li. Na­gra­da ni­je do­kaz ne­či­je vri­jed­no­sti, ali je­ste po­tvr­da da va­šu vri­jed­nost ne­ko pre­po­zna­je i ci­je­ni. Na­sta­vi­ću da ča­sno oba­vljam po­vje­re­ne no­vi­nar­ske za­dat­ke. Po­što ova na­gra­da za me­ne ima po­se­ban zna­čaj, po­sve­ti­ću je po­seb­nim lju­di­ma, mo­jim ro­di­te­lji­ma, ko­ji su naj­za­slu­žni­ji za sve što sam po­sti­gla u ži­vo­tu - is­ta­kla je Ra­de­no­vić. Su­za­na Ra­de­vić ka­za­la je da joj je čast da bu­de do­bit­nik na­gra­de ko­ja no­si ime po do­a­je­nu cr­no­gor­skog no­vi­nar­stva Bo­šku Pu­šo­nji­ću.
– Naj­va­žni­je na­gra­de za sva­kog pro­fe­si­o­nal­ca su one ko­je se do­bi­ja­ju od esna­fa. Po­seb­no is­ti­čem za­do­volj­stvo što stva­ram i ostva­ru­jem se u re­dak­ci­ji ko­ju je ute­me­ljio Du­ško Jo­va­no­vić, či­je je dje­lo da­lo pe­čat sa­vre­me­nom no­vi­nar­stvu u mno­go ši­rim gra­ni­ca­ma ne­go što je na­ša ze­mlja. Bi­ti no­vi­nar „Da­na” ko­ji je na pu­tu za isti­nu dao naj­ve­ću žr­tvu, ni­je nima­lo la­ko, ali či­ni po­seb­no za­do­volj­stvo, po­go­to­vo u tre­nu­ci­ma ka­da vaš trud i rad ne­ko pre­po­zna i na­gra­di – po­ru­či­la je Ra­de­vić.
Pred­sjed­nik UNCG No­vi­ca Đu­rić iz­ja­vio je da bi se ve­li­ke dr­ža­ve po­no­si­le udru­že­njem ko­je po­sto­ji 60 go­di­na, ali da sa da­na­šnjom Cr­nom Go­rom to ni­je slu­čaj.
– UNCG oku­plja no­vi­nar­sku eli­tu. Ipak, da­nas Cr­na Go­ra ne ra­zu­mi­je ka­ko je lo­še bi­ti sa­mo za­vi­san od sa­mog se­be i vje­ro­va­ti ka­ko je sve po­če­lo od nje­ga, a od ta­mo nje­ga u Udru­že­nju je za­gr­mje­lo. Za­što? Udru­že­nje ni­ka­da ni­je ga­ji­lo no­vi­nar­stvo ko­je će pra­ti­ti po­li­tič­ke bu­da­la­šti­ne i pro­jek­te ko­ji su ži­vi sa­mo dok su ži­vi po­li­ti­ča­ri – is­ta­kao je Đu­rić.M.S.

Malo razloga za optimizam
Sin­di­kat me­di­ja oci­je­nio je da bu­duć­nost cr­no­gor­skog no­vi­nar­stva ne da­je pre­vi­še raz­lo­ga za op­ti­mi­zam, te da iako me­dij­ska in­du­stri­ja po­sto­ji mno­go du­že ne­go broj­ne dru­ge u Cr­noj Go­ri, to je pro­fe­si­ja ko­ja je tre­nut­no u sa­mom vr­hu po br­o­ju iz­gu­blje­nih rad­nih mje­sta.Dan novinara čestitali su De­mo­krat­ska Cr­na Gora, PU­PI i NVO Alfa centar.