Ukup­ni bi­lans emi­si­ja ga­so­va sa efek­ti­ma sta­kle­ne ba­šte (GHG – pro­ces za­gri­je­va­nja pla­ne­te) uglav­nom za­vi­si od emi­si­ja sin­te­tič­kih ga­so­va (F-ga­so­va) iz Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP), kon­sta­tu­je se u no­vom Na­ci­o­nal­nom iz­vje­šta­ju o kli­mat­skim pro­mje­na­ma. Iako KAP, ko­ji je u vla­sni­štvu kom­pa­ni­je Uni­prom kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća, ra­di bez in­te­gri­sa­ne do­zvo­le za spre­ča­va­nje i kon­tro­lu za­ga­đe­nja (ko­ja se iz­da­je kao do­kaz da je za­ga­đi­vač rad svog po­stro­je­nja uskla­dio sa stan­dar­di­ma), nje­go­vom ra­dom do­la­zi do ve­ćih emi­si­ja sin­te­tič­kih ga­so­va u at­mos­fe­ru, ko­ji po­spje­šu­ju efe­kat sta­kle­ne ba­šte i ko­ji du­že osta­ju u at­mos­fe­ri.
U iz­vje­šta­ju se kon­sta­tu­je da oko 99 od­sto emi­si­ja iz sek­to­ra in­du­strij­skih pro­ce­sa i ko­ri­šće­nja pro­iz­vo­da po­ti­ču iz KAP-a, te naj­ve­ći dio ovih emi­si­ja na­sta­je u pro­ce­su elek­tro­li­ze u ob­li­ku sin­te­tič­kih ga­so­va, ko­ji ima­ju vr­lo vi­sok po­ten­ci­jal glo­bal­nog za­gri­ja­va­nja.
– Bu­duć­nost KAP-a pri­lič­no je ne­iz­vje­sna usled eks­ter­nih (tr­ži­šte alu­mi­ni­ju­ma), kao i in­ter­nih raz­lo­ga (vla­snič­ka struk­tu­ra kom­pa­ni­je). Ka­ko god, ga­še­nje KAP-a je ne­pri­hva­tlji­vo za dr­žav­nu upra­vu. Va­žno je na­po­me­nu­ti da ope­ra­tor KAP još ni­je do­bio in­te­gri­sa­nu do­zvo­lu za spre­ča­va­nje i kon­tro­lu za­ga­đe­nja – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji Grin ho­um Ni­ko­la Nin­ko­vić upo­zo­ra­va da emi­si­je ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte i sa tim po­ve­za­ne kli­mat­ske pro­mje­ne di­rekt­no uti­ču na ras­po­lo­ži­vost vo­de, pri­no­se usje­va, pro­iz­vod­nju i kva­li­tet hra­ne, ve­ću uče­sta­lost obo­lje­nja zbog po­gor­ša­nog vo­do­snab­di­je­va­nja i zdrav­stve­no ne­is­prav­ne hra­ne, do­vo­de­ći do di­ja­re­je, en­te­ro­ko­li­ti­sa, di­zen­te­ri­je, sal­me­ne­lo­za, he­pa­ti­ti­sa i dr. On is­ti­če da zbog dej­stva za­ga­đe­nja va­zdu­ha i tla do­la­zi do ve­ćeg bro­ja bo­le­sti i pri­je­vre­me­nih smr­ti.
– Pro­ci­je­nje­no je da su do­dat­ni zdrav­stve­ni i so­ci­jal­ni tro­ško­vi emi­si­ja Nox (ok­si­di azo­ta), SO2 (sum­per­di­ok­sid) kao i če­sti­ca PM u 2014. go­di­ni bi­li 398 mi­li­o­na eura. Bez ade­kvat­nih i ja­snih smjer­ni­ca, re­a­lan tro­šak no­vog po­stro­je­nja, uklju­ču­ju­ći eko­lo­ške i sa kli­mat­skim pro­mje­na­ma po­ve­za­ne eks­ter­ne tro­ško­ve, ima­će zna­ča­jan uti­caj na du­go­roč­ni raz­voj Cr­ne Go­re. To­kom vi­je­ka tra­ja­nja elek­tra­ne (oko 40 go­di­na) oče­ku­je se da će Ener­get­ska za­jed­ni­ca uve­sti si­stem za tr­go­va­nje emi­si­ja­ma (kao što ima u EU) ili će bi­ti uve­den ne­ki dru­gi si­stem u ko­jem emi­si­je CO2 mo­ra­ju bi­ti pla­će­ne (po­put po­re­za na CO2 ili ne­što dru­go). U bi­lo kom slu­ča­ju, emi­si­je CO2 će mo­ra­ti da se pla­te, a udio lig­ni­ta u elek­trič­noj ener­gi­ji će ima­ti zna­ča­jan tro­šak. Pro­ci­je­nje­ni tro­šak emi­si­ja CO2 iz no­vog blo­ka u Plje­vlji­ma bio bi iz­me­đu 6,6 i 39,8 mi­li­o­na eura go­di­šnje za po­stro­je­nje od 220MW (ci­je­na CO2 ko­ja se oče­ku­je do 2025. bi bi­la 5-30 EUR po to­ni) – upo­zo­rio je Nin­ko­vić.
On ob­ja­šnja­va da sin­te­tič­ki ga­so­vi kao ga­so­vi ne po­sto­je u pri­ro­di, ali da na­sta­ju kao re­zul­tat ljud­ske ak­tiv­no­sti.
– U ovom slu­ča­ju na­sta­ju kao re­zul­tat pro­ce­sa elek­tro­li­ze u KAP-u. S ob­zi­rom da ne po­sto­ji si­stem od­vo­đe­nja ot­pad­nih ga­so­va sa elek­tro­li­tič­kih će­li­ja ot­pad­ni ga­so­vi i pra­ši­na se slo­bod­nim stru­ja­njem emi­tu­ju u at­mos­fe­ru. Sa aspek­ta do­pri­no­sa ukup­nim emi­si­ja­ma ga­so­va sa efek­tom sta­kle­ne ba­šte, emi­si­je sin­te­tič­kih ga­so­va po­seb­no su zna­čaj­ne iz raz­lo­ga što ima­ju ve­li­ki po­ten­ci­jal glo­bal­nog za­gri­je­va­nja i oso­bi­nu da se vr­lo du­go za­dr­ža­va­ju u at­mos­fe­ri. To zna­či da ra­dom KAP-a do­la­zi i do ve­ćih emi­si­ja sin­te­tič­kih ga­so­va u at­mos­fe­ru, ko­ji kao ta­kvi po­spje­šu­ju efe­kat sta­kle­ne ba­šte i kao što je već re­če­no, du­že osta­ju u at­mos­fe­ri. Iako u ap­so­lut­nom smi­slu emi­si­je sin­te­tič­kih ga­so­va ni­je­su ve­li­ke, zbog nji­ho­vog ve­li­kog po­ten­ci­ja­la za­gri­je­va­nja one su u na­ci­o­nal­nom in­ven­ta­ru po ve­li­či­ni od­mah iza emi­si­ja ekvi­va­lent­nog ugljen(IV)-ok­si­da ko­ji na­sta­je usled sa­go­ri­je­va­nja fo­sil­nih go­ri­va – ob­ja­šnja­va on.
Nin­ko­vić na­vo­di da se sa­mom iz­mje­nom Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đi­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne za­ga­đi­va­či­ma ja­sno sta­vlja do zna­nja da mo­gu na­sta­vi­ti ono što ra­de go­di­na­ma – uni­šta­va­ti ži­vot­nu sre­di­nu i zdra­vlje lju­di.
Iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić is­ti­če da je na osno­vu po­da­ta­ka iz iz­vje­šta­ja ja­sno da TE Plje­vlja i KAP ima­ju iz­ra­žen ne­ga­ti­van efe­kat na kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlje lju­di. On sma­tra da je pre­ten­ci­o­zno go­vo­ri­ti o iz­grad­nji dru­gog blo­ka TE Plje­vlja, na­ro­či­to u di­je­lu tvrd­nji kad će ne­što bi­ti iz­gra­đe­no.
– Ako ana­li­zi­ra­mo ko­li­ko je do sa­da ve­li­kih pro­je­ka­ta re­a­li­zo­va­no u pla­ni­ra­nom pe­ri­o­du, ja­sno je i ovaj do­ku­ment no­si ri­zik od po­gre­šnih pro­jek­ci­ja i ne­u­te­me­lje­nih tvrd­nji – ka­že Pe­ro­vić.A.T.

Neizvjesna budućnost

Perović is­ti­če da je ne­iz­vje­sna bu­duć­nost KAP-a za ko­ju, ka­ko ka­že, po­sto­ji vi­še raz­li­či­tih sce­na­ri­ja.
– Si­gur­no je da KAP ima i te ka­ko ve­li­ki uti­caj u ukup­noj emi­si­ji GHG, a šta će bu­duć­nost do­ni­je­ti osta­je da vi­di­mo. Ni­je ne­mo­gu­će da se ta fa­bri­ka i uga­si, ako se pret­po­sta­vlja ko sto­ji iza ci­je­le pri­če. KAP i TE Plje­vlja su naj­bo­lji pri­mje­ri ka­ko se pr­lja­vim teh­no­lo­gi­ja­ma pro­lon­gi­ra oba­ve­za is­pu­nja­va­nja eko­lo­ških stan­dar­da, što je su­šti­na in­te­gri­sa­ne do­zvo­le, od­no­sno ka­ko se jav­ni in­te­res sta­vlja u dru­gi plan. I upra­vo je to ne­što što mi vi­di­mo kao ve­li­ki pro­blem u bu­duć­no­sti, jer je za­kon­ski okvir do­zvo­lio pro­du­že­nje ago­ni­je, ili ka­ko mi to tu­ma­či­mo dao „do­zvo­lu za ubi­ja­nje”. Ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji na zdra­vlje lju­di i kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne ne­spor­ni su, ali ono što se i te ka­ko mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje je­ste vo­lja do­no­si­o­ca od­lu­ka na naj­ve­ćem ni­vou da ura­de ne­što kon­kret­no ka­ko bi se una­pri­je­di­lo po­sto­je­će sta­nje– iz­ja­vio je za „Dan” Pe­ro­vić.