Cr­na Go­ra odo­bri­la je to­kom 2015. go­di­ne azil za sve­ga 16 li­ca iz Si­ri­je, Ukra­ji­ne i Je­me­na, a do­bi­la je 1.611 za­htje­va, sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Mi­ni­star­tva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP). U prak­si to zna­či da na­ša dr­ža­va odo­bra­va tek sva­ki sto­ti za­htjev za azil.
Član skup­štin­skog Od­bo­ra za bez­bjed­nost i po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ne­boj­ša Me­do­je­vić ocje­nju­je da na­ša dr­ža­va ni­je pri­vlač­na li­ci­ma ko­ja tra­že azil, ali da mo­že­mo oče­ki­va­ti pri­liv mi­gra­na­ta uko­li­ko se otvo­ri sred­nje­e­vrop­ska mi­gra­ci­o­na ru­ta. On ka­že da od ko­le­ga iz par­ti­ja u Evro­pi do­bi­ja­ju in­for­ma­ci­je da su bez­bje­dno­sne slu­žbe utvr­di­le da po­sto­ji ve­li­ki ri­zik od šver­co­va­nja mi­gra­na­ta pre­ko Ja­dra­na do Ita­li­je, za šta bi bi­le za­du­že­ne cr­no­gor­ska, al­ban­ska i ita­li­jan­ska ma­fi­ja.
– U pro­ble­ma­ti­ku mi­gra­na­ta umi­je­ša­ne su svjet­ske slu­žbe bez­bjed­no­sti. Mi smo sa­da do­bi­li iz­ja­ve od evrop­skih zva­nič­ni­ka da je mo­gu­će da se no­vi ta­las iz­bje­gli­ca okre­ne sred­nje­e­vrop­skom ru­tom pre­ko Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re i da­lje ka dru­gim dr­ža­va­ma. Cr­no­gor­ska ma­fi­ja je si­gur­no sprem­na za taj sce­na­rio i pri­pre­ma­ju bro­do­ve, ko­ji­ma su šver­co­va­li du­van i dro­gu, da pre­ba­cu­ju te ne­sreć­ni­ke do Ita­li­je – upo­zo­rio je Me­do­je­vić za „Dan”.
Is­ti­če da pi­ta­nje mi­gra­ci­ja pre­ko Cr­ne Go­re ni­je po­ve­za­no sa­mo sa ljud­skim pra­vi­ma.
– Ti lju­di su sprem­ni da pla­te ve­li­ke iz­no­se da bi sti­gli do Ita­li­je i sa­mim tim Evrop­ske uni­je. Cr­na Go­ra ni­je atrak­tiv­na za op­sta­nak i oni zna­ju da mno­gi gra­đa­ni na­še dr­ža­ve raz­mi­šlja­ju da odu u ino­stran­stvo zbog eko­nom­ske po­li­ti­ke i uža­snog so­ci­jal­nog sta­nja u ko­jem se na­la­zi sve ve­ći broj sta­nov­ni­ka. Za­to i ne tre­ba da ču­di či­nje­ni­ca da se mno­go azi­la ne odo­bra­va, jer na­ša dr­ža­va ne mo­že ni da bri­ne o na­šem, a ne o tu­đem na­ro­du – oci­je­nio je Me­do­je­vić.
Po­ru­ču­je da bi u ci­je­loj pri­či o azi­lu i mi­gra­ci­ja­ma Cr­na Go­ra mo­gla bi­ti va­žan punkt za po­slo­ve or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Cr­no­gor­ska i al­ban­ska ma­fi­ja ima­ju slič­ne spolj­ne men­to­re i od­lič­nu sa­rad­nju. Oni će la­ko ob­no­vi­ti ka­na­le pre­ko ko­jih su šver­co­va­li ci­ga­re­te i nar­ko­ti­ke da sa­da pre­ba­cu­ju mi­gran­te. Sa­da je za­tvo­re­na bal­kan­ska ru­ta ko­ja je išla pre­ko Ma­ke­do­ni­je i Sr­bi­je, ali su ve­li­ke šan­se da se sa­da taj put ide pre­ko Cr­ne Go­re i Al­ba­ni­je – upo­zo­ra­va Me­do­je­vić.
Do­da­je da li­ca ko­ja po­ku­ša­va­ju da se do­mog­nu Evro­pe ni­je­su si­ro­ma­šna već uglav­nom imuć­ni­ji lju­di.
IZ MUP-a na­vo­de da je to­kom 2015. go­di­ne u Cr­noj Go­ri pod­ni­je­to 1.611 za­htje­va za do­bi­ja­nje azi­la, a do­sad u 2016. – 73. La­ni je azil u Cr­noj Go­ri odo­bren za 16, a 2016. za 6 li­ca.
– U skla­du sa za­ko­nom, azil se da­je stran­ci­ma ko­ji­ma je po­treb­na me­đu­na­rod­na za­šti­ta u skla­du sa Kon­ven­ci­jom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1951. go­di­ne, Pro­to­ko­lom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1967. go­di­ne, Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da iz 1950. go­di­ne i dru­gim ra­ti­fi­ko­va­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i op­šte­pri­hva­će­nim pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va, sa­gla­sno ovom za­ko­nu – ka­žu u mi­ni­star­stvu.
Pod­no­si­o­ci za­htje­va za do­bi­ja­nje azi­la u Cr­noj Go­ri su naj­ve­ćim di­je­lom bi­la li­ca iz Si­ri­je, za­tim So­ma­li­je, Eri­tre­je, Kon­ga, Gam­bi­je, a bi­lo je i po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va iz Av­ga­ni­sta­na, Ira­ka, Ka­me­ru­na, Li­be­ri­je i Je­me­na.
– To­kom 2015/2016. go­di­ne azil je odo­bren li­ci­ma iz Si­ri­je, Ukra­ji­ne i Je­me­na. Zbri­nja­va­nje li­ca ko­ji­ma je odo­bren azil, a ko­je iz­me­đu osta­log ob­u­hva­ta i po­moć u ostva­ri­va­nju pra­va na smje­štaj, vr­ši Upra­va za zbri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca – ob­ja­šnja­va­ju u mi­ni­star­stvu.M.S.


Obez­bje­đi­va­li hra­nu i hi­gi­jen­ske pro­iz­vo­de

U Upra­vi za za­bri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca na­vo­de da su to­kom 2015. zbri­nu­li 1.038 li­ca iz si­ste­ma azi­la.
– Od na­ve­de­nog bro­ja, u Cen­tru je zbri­nu­to 1.027 li­ca, a u objek­ti­ma za al­ter­na­tiv­ni smje­štaj 11 li­ca. Po­slo­vi zbri­nja­va­nja su se od­no­si­li na obez­bje­đe­nje smje­šta­ja i od­go­va­ra­ju­ćeg stan­dar­da ži­vo­ta, obez­bje­đe­nju is­hra­ne i hi­gi­je­ne, pru­ža­nju zdrav­stve­ne za­šti­te, psi­ho-so­ci­jal­ne po­mo­ći, vo­đe­nju evi­den­ci­je o li­ci­ma na zbri­nja­va­nju i dru­go. Spro­ve­de­no je 1.088 osnov­nih zdrav­stve­no-hi­gi­jen­skih pre­gle­da i 288 pre­gle­da lje­ka­ra op­šte prak­se. Kon­ti­nu­i­ra­no su vr­še­ni po­slo­vi na odr­žav­nju obje­ka­ta i opre­me Cen­tra u funk­ci­o­nal­nom sta­nju – na­vo­de u Upra­vi.