Sva­ka od­lu­ka o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO-u mi­mo re­fe­ren­dum­ske bi­la bi na­si­lje. Sto­ga je Po­kret za ne­u­trač­nost upra­vo sa­da in­te­zi­vi­rao rad na pro­mo­ci­ji odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma, is­ta­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik Skup­šti­ne Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Og­njen Jo­vo­vić. On je re­kao da je NA­TO in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re od ove vla­sti uz­dig­nu­ta na pi­je­de­stal isto­rij­skog pi­ta­nja, što auto­mat­ski mo­ra pre­tvo­ri­ti re­fe­ren­dum u ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv.
– Na­šoj vla­sti re­fe­ren­dum o učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO naj­bol­ni­ja je stvar. To je ono če­ga se ona naj­vi­še pla­ši – po­ru­čio je Jo­vo­vić.
● Ko­mu­ni­ka­ci­o­ni tim za NA­TO tvr­di da je nji­ho­va kam­pa­nja na go­di­šnjem ni­vou ko­šta­la 200 hi­lja­da eura. U te­ku­ćoj go­di­ni se pla­ni­ra 154.000 eura. Vje­ru­je­te li da su to re­al­ne ci­fre?
– Ko­li­ko je po­tro­šio, i ko­li­ko će po­tro­ši­ti Ko­mu­ni­ka­ci­o­ni tim za NA­TO u svo­joj, kraj­nje neo­zbilj­noj kam­pa­nji o učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO, pi­ta­nje je ko­je kri­je ogrom­ni ste­pen apo­re­tič­no­sti. U tran­spa­rent­nost tvrd­nji ovog ti­ma sva­ka­ko da tre­ba sum­nja­ti. Za sa­da ne po­sto­je ni­ka­kvi uvi­di ko­ji bi nam ga­ran­to­va­li pra­vu isti­nu o tro­še­nju nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka za ne­što sa čim se isti po­re­ski ob­ve­zni­ci i ne sla­žu. Jed­no je ja­sno – da je kam­pa­nja Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma za NA­TO na sva­kom ko­ra­ku do­ži­vje­la fi­ja­sko i da je taj no­vac go­to­vo pro­sut. Gra­đa­ni­ma ovaj tim ni­je dao ni­ti je­dan ar­gu­ment, osim pu­ku pro­pa­gan­du zbog če­ga to Cr­na Go­ra tre­ba da po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO-a. Ka­da vla­da­ju­ća kli­ka, na či­jem je če­lu Đu­ka­no­vić, ode sa vla­sti, on­da će­mo vi­dje­ti ko­li­ko i za šta je to Ko­mu­ni­ka­ci­o­ni tim pro­si­pao no­vac gra­đa­na Cr­ne Go­re.
● Pre­po­zna­je­te li da u vr­hu vla­sti po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se ras­pi­še de­mo­krat­ski re­fe­ren­dum o pri­stu­pa­nju NA­TO-u?
– Ni­jed­na vlast u svi­je­tu ne ra­di ono što joj ne od­go­va­ra. Na­šoj vla­sti re­fe­ren­dum o učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO naj­bol­ni­ja je stvar. To je ono če­ga se ona naj­vi­še pla­ši. Me­đu­tim, upra­vo to nji­ho­vo ne­gi­ra­nje mo­guć­no­sti re­fe­ren­du­ma go­vo­ri ko­li­ko je nji­ho­va de­mo­kra­ti­ja, o ko­joj kon­stant­no go­vo­re, za­pra­vo la­žnog ka­rak­te­ra. NA­TO in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re su od ove vla­sti uz­dig­nu­te na pi­je­de­stal isto­rij­skog pi­ta­nja, što auto­mat­ski mo­ra pre­tvo­ri­ti re­fe­ren­dum u ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv.
● Šta kon­kret­no Po­kret za ne­u­tral­nost ra­di da pro­mo­vi­še ide­ju odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma o NA­TO-u?
– Sma­tram da bi sva­ka od­lu­ka mi­mo re­fe­ren­dum­ske bi­la na­si­lje. Sto­ga je Po­kret upra­vo sa­da in­ten­zi­vi­rao rad na pro­mo­ci­ji odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma. U pri­log to­me, u re­ži­ji Po­kre­ta, po­kre­nut je či­tav in­ter­net pro­je­kat o odr­ža­va­nju na­ci­o­nal­nog re­fe­ren­du­ma o ula­sku u NA­TO.
Sve in­for­ma­ci­je o ovom pro­jek­tu gra­đa­ni mo­gu na­ći na in­ter­ne­tu. U okvi­ru ovog pro­jek­ta, čla­no­vi Po­kre­ta za ne­u­tral­nost su kre­nu­li u te­ren­sku kap­ma­nju pod na­zi­vom ,,Re­FE­Ren­dum je po­čeo”.
Cilj kam­pa­nje je­ste oku­pi­ti što je vi­še mo­gu­će dru­štve­nih gru­pa, bez ob­zi­ra da li po­dr­ža­va­ju ili ne član­stvo u NA­TO-u, i sa nji­ma raz­mi­je­ni­ti mi­šlje­nja o zna­ča­ju pi­ta­nja re­fe­ren­du­ma.
● Iz Vla­de tvr­de da je ir­ski mo­del ne­u­tral­no­sti ne­ko­ri­stan za Cr­nu Go­ru, te da ga i Ir­ska na­pu­šta. Ka­ko Vi to ko­men­ta­ri­še­te?
– Naj­pri­je, struč­nja­ci u Vla­di, a to vi­di­mo i kroz ovu kon­sta­ta­ci­ju, po­ka­zu­ju si­ro­ma­šno zna­nje o te­mi ne­u­tral­no­sti. Pr­vo, ne po­sto­ji ir­ski mo­del ne­u­tral­no­sti. Po­sto­ji mo­del so­li­dar­ne voj­ne ne­u­tral­no­sti, a osim Ir­ske taj mo­del ba­šti­ne sve dr­ža­ve čla­ni­ce EU. Me­đu­tim, fa­kat je da je Ir­ska, svo­jim uslo­vlja­va­njem ra­ti­fi­ka­ci­je Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma, uči­ni­la pre­su­dan ko­rak da EU is­kre­i­ra je­dan ova­kav kon­cept ne­u­tral­no­sti. Na­i­me, Ir­ska ni­je že­lje­la da ra­ti­fi­ku­je Li­sa­bon­ski spo­ra­zum sve dok joj EU ni­je ga­ran­to­va­la sta­tus ne­u­tral­no­sti. Ti­me je u Li­sa­bon­skom spo­ra­zu­mu, kao krov­nom ak­tu EU, na­sta­la ta­ko­zva­na „ir­ska kla­u­zu­la”, član (42)/7 ko­ji ka­zu­je da je na­pad na jed­nu čla­ni­cu EU na­pad na sve čla­ni­ce EU, bez ob­zi­ra da li one je­su ili ni­je­su čla­ni­ce si­ste­ma ko­lek­tiv­ne bez­bjed­no­sti.
Ovim čla­nom se, osim Ir­ske, ga­ran­tu­je i osta­lim čla­ni­ca­ma EU, ko­je su ne­u­tral­ne, bez­bjed­nost. Sa­mim tim, sve na­vo­de iz Vla­de do­ži­vlja­vam neo­zbilj­nim. A to da Ir­ska na­pu­šta ne­u­tral­nost je tek neo­zbilj­no. Ovaj mo­del ne­u­tral­no­sti Ir­ska mo­že na­pu­sti­ti je­di­no ako po­sta­ne čla­ni­ca NA­TO-a ili ako na­pu­sti EU. Mo­guć­nost da će se ovo do­go­di­ti je mi­ni­mal­na.
M.VE­ŠO­VIĆ


EU nam mo­že ga­ran­to­va­ti ne­u­tral­nost

● Ako Cr­na Go­ra bu­de dio EU a ne NA­TO-a, da li bi ima­la ade­kvat­ne bez­bjed­no­sne ga­ran­ci­je, jer zna­mo da Uni­ja ima svo­ju za­jed­nič­ku spolj­nu i bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku?
– Upra­vo za­hva­lju­ju­ći za­jed­nič­koj spolj­noj i bez­bjed­no­snoj po­li­ti­ci EU Cr­na Go­ra, kao even­tu­al­ni član Evrop­ske uni­je, u pot­pu­no­sti po­la­že pra­vo na ga­ran­ci­je za svoj ne­u­tral­ni sta­tus. To smo mi u Po­kre­tu za ne­u­tral­nost vi­dje­li, još dav­no, kao ve­li­ku šan­su za Cr­nu Go­ru da osta­ne van blo­ko­va i da is­ko­ri­sti pred­no­sti po­li­ti­ke ne­u­če­šća. Sa­mo po­li­tič­ki lu­ze­ri mo­gu u ovo­me vi­dje­ti ne­što lo­še. Bi­ti dio ne­kog sa­ve­za zna­či uze­ti uče­šće u ge­o­po­li­tič­kom ob­ra­ču­nu. To je ak­si­om od ko­jeg uvi­jek tre­ba po­ći. Bo­jim se da će Cr­na Go­ra, ako po­sta­ne dio NA­TO-a, iza­bra­ti jed­no su­i­cid­no rje­še­nje.