Cen­tar za žen­ska pra­va pred­lo­žio je for­mi­ra­nje fon­da za na­dok­na­du šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja, ko­ji bi se fi­nan­si­rao od pri­ho­da od iga­ra na sre­ću, sred­sta­va ko­ja se upla­ću­ju na osno­vu od­lo­že­nog go­nje­nja, spo­ra­zu­ma o pri­znanju kri­vi­ce i do­na­ci­ja. Na okru­glom sto­lu „Ostva­ri­va­nje pra­va na na­kna­du šte­te žr­ta­va kri­vič­nih dje­la na­si­lja u Cr­noj Go­ri“, ko­ji je or­ga­ni­zo­va­la ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja (NVO), oci­je­nje­no je da je Cr­na Go­ra po­sti­gla ogra­ni­če­ne re­zul­ta­te u po­gle­du iden­ti­fi­ko­va­nja žr­ta­va na­si­lja i pro­ce­su­i­ra­nja po­či­ni­la­ca, zbog če­ga je u što kra­ćem ro­ku po­treb­no usvo­ji­ti iz­mje­ne Za­ko­na o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić sa­op­šti­la je da se sva­ko­dnev­no su­sre­ću sa žr­tva­ma kri­vič­nog dje­la na­si­lja, te da sma­tra­ju da me­ha­ni­zam na­kna­da šte­te žr­tva­ma kri­vič­nog dje­la na­si­lja tre­ba uči­ni­ti do­stup­nim što pri­je. Ona je pod­sje­ti­la da je Cr­na Go­ra u 2015. go­di­ni usvo­ji­la Za­kon o na­kna­di šte­te žr­tva­ma na­si­lja, ko­jim je pro­pi­sa­no da će stu­pi­ti na sna­gu tek sa ula­skom Cr­ne Go­re u Evrop­sku uni­ju.
– Žr­tve se do­volj­no is­cr­plju­ju u sa­mim po­stup­ci­ma i či­nje­ni­ca da ni­je­su do­volj­no in­for­mi­sa­ne i da uvi­jek ne­ma­ju ade­kvat­nu prav­nu po­moć, po­ka­zuje da se ne da­je mo­guć­nost da ade­kvat­no ostva­re pra­vo na na­kna­du. Mi smo, osim iz­mje­na ko­je se od­no­se na sam rok za stu­pa­nje na sna­gu za­ko­na o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja, pla­ni­ra­li us­po­sta­vlja­nje fon­da ko­ji će bi­ti sa­mo­o­dr­živ i ko­ji ne­će za­vi­si­ti od dr­žav­nog bu­dže­ta, već će se fi­nan­si­ra­ti iz dru­gih iz­vo­ra. Kao mo­gu­ći iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja, na­ve­de­ni su pri­ho­di od iga­ra na sre­ću, iz­no­si ko­ji se upla­ću­ju na osno­vu od­lo­že­nog go­nje­nja, spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, stra­ne i pri­vat­ne do­na­ci­je – na­ve­la je Ra­i­če­vić.
Do­da­la je da se is­pla­ta na­kna­da tre­nut­no ve­zu­je za bu­džet Mi­ni­star­stva prav­de.
– Me­đu­tim, sma­tra­mo da bi pre­ko fon­da, ko­ji bi bio ne­za­vi­sno ti­je­lo, bi­lo mo­gu­će obez­bi­je­di­ti sred­stva ko­ja ne­će za­vi­si­ti od dr­žav­nog bu­dže­ta i ko­ja ne­će va­ri­ra­ti i bi­ti ne­si­gur­na, već ko­ja će traj­no bi­ti u fon­du - ka­za­la je Ra­i­če­vić.
Is­ti­če da je za usva­ja­nje ova­kvog za­ko­na i for­mi­ra­nje fon­da po­treb­no vri­je­me, pa je zbog to­ga rok za stu­pa­nje ovog za­ko­na pred­vi­đen za ja­nu­ar 2019. go­di­ne.
– U za­ko­nu sto­ji da na­kna­da ne mo­že bi­ti ve­ća od de­se­to­stru­kog iz­no­sa pro­sječ­ne za­ra­de u Cr­noj Go­ri, a ko­mi­si­ja (fon­da) će se ba­vi­ti odo­bra­va­njem na­kna­da – re­kla je Ra­i­če­vić.
Šef De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je (EU) u Cr­noj Go­ri Mi­tja Drob­nič uka­zao je da je u pro­šlo­go­di­šnjem iz­vje­šta­ju Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK) uka­za­la da tr­go­vi­na lju­di­ma i da­lje pred­sta­vlja raz­log za za­bri­nu­tost.
– Upr­kos na­pret­ku u prav­nim i in­sti­tu­ci­o­nal­nim aspek­ti­ma, na­kon usva­ja­nja iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja ko­ja uklju­ču­ju žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma, Cr­na Go­ra je po­sti­gla ogra­ni­če­ne re­zul­ta­te, ka­ko u po­gle­du iden­ti­fi­ko­va­nja žr­ta­va, ta­ko i u pro­ce­su­i­ra­nim slu­ča­je­vi­ma – upo­zo­rio je Drob­nič.
On je pod­sje­tio da je Uni­ja usvo­ji­la ne­ko­li­ko prav­nih in­stru­me­na­ta ko­jim se re­gu­li­šu za­jed­nič­ka pra­vi­la u ci­lju za­šti­te i po­mo­ći žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja.
– Na pri­mjer, Di­rek­ti­va EU o pra­vi­ma na­la­že da se oso­be ko­je su žr­tve kri­vič­nih dje­la pre­po­zna­ju, da se tre­ti­ra­ju sa po­što­va­njem i da do­bi­ju od­go­va­ra­ju­ću za­šti­tu, po­dr­šku i pri­stup prav­di. Istom Di­rek­ti­vom se obez­bje­đu­je pra­vo na na­dok­na­du šte­te, a uko­li­ko se ko­ri­sti mo­del re­sto­ra­tiv­nog pra­vo­su­đa u na­ci­o­nal­nom si­ste­mu, sa­da po­sto­je za­štit­ni me­ha­ni­zmi ka­ko bi se žr­tvi osi­gu­ra­lo bez­bjed­no uče­šće u istom – po­ja­snio je Drob­nič.
Sma­tra da oso­be ko­je su bi­le žr­tve kri­vič­nih dje­la na­si­lja tre­ba da bu­du pre­po­zna­te i da im se pru­ži od­go­va­ra­ju­ća po­dr­ška.
Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca po­ru­či­la je da će ta in­sti­tu­ci­ja obez­bi­je­di­ti da svi su­do­vi stvo­re uslo­ve za in­for­mi­sa­nje žr­ta­va kri­vič­nih dje­la na­si­lja o pra­vu na na­kna­du šte­te, na pr­vom mje­stu od po­či­nio­ca, a za­tim i od dru­gih su­bje­ka­ta i od dr­ža­ve. Ona je ka­za­la da je Cr­na Go­ra do­no­še­njem Za­ko­na o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja uskla­di­la cr­no­gor­ski pra­vo­sud­ni si­stem sa evrop­skim stan­dar­di­ma.
Žr­tve na­si­lja su, ka­ko je na­ve­la, du­go kroz sud­ske pro­ce­du­re bi­le pre­po­zna­te sa­mo kroz pro­ce­sne za­ko­ne.
– Do­bi­ja­li su to ime, i ni­šta vi­še od ime­na. Ova ak­tiv­nost Cen­tra za žen­ska pra­va je ne­što da­lje od ime­na, i od iden­ti­fi­ka­ci­je. Ne­što što tre­ba da­ti žr­tvi u iz­gle­du da će ona bi­ti za­šti­će­na. Od ko­ga za­šti­će­na? Za­šti­će­na pr­vo od sa­me se­be, od svog ne­zna­nja i ne­po­zna­va­nja šta je to oče­ku­je. Pot­pu­na in­for­mi­sa­nost žr­tve će je uči­ni­ti da ona ipak se­be do­ži­vi žr­tvom, a ne kao ne­što što je sle­du­je – is­ta­kla je Me­de­ni­ca.
Su­di­ja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci i član rad­ne gru­pe za iz­ra­du za­ko­na Ana Vu­ko­vić ka­za­la je da su čla­no­vi tog ti­je­la pred­lo­ži­li iz­mje­ne u za­ko­nu u po­gle­du ra­znih vi­do­va na­kna­de šte­te ka­ko za ma­te­ri­jal­ne, ta­ko i za ne­ma­te­ri­jal­ne gu­bit­ke žr­tva­ma.
– Ta­ko­đe smo pred­lo­ži­li iz­mje­ne u di­je­lu du­ži­ne ro­ka za pod­no­še­nje pred­met­nog za­ko­na, rok za­sta­re­lo­sti, bri­sa­nje od­re­da­ba ko­je se ti­ču uslo­va pri­hva­tlji­vo­sti. Za ostva­re­nje pra­va na na­dok­na­du, iz­o­sta­vi­li smo uslov dr­ža­vljan­stva, jer sma­tra­mo da žr­tve kri­vič­nih dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma, shod­no prak­si, naj­če­šće su dr­ža­vlja­ni ze­ma­lja ko­ji ni­su iz Cr­ne Go­re – na­ve­la je Vu­ko­vić.A.O.


Fond po uzo­ru na evrop­ske ze­mlje

Član rad­ne gru­pe za iz­ra­du za­ko­na Vla­do De­do­vić ka­zao je da se naj­zna­čaj­ni­ji set iz­mje­na za­ko­na ve­zu­je za us­po­sta­vlja­nje odr­ži­vih me­ha­ni­za­ma in­sti­tu­ci­o­nal­nog ti­pa ko­ji ima­ju cilj da se na du­ži vre­men­ski rok obez­bi­je­di fi­nan­si­ra­nje na­dok­na­da šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja.
– Rad­na gru­pa je to po­sti­gla kroz iz­mje­ne za­ko­na u di­je­lu us­po­sta­vlja­nja po­seb­ne in­sti­tu­ci­je – Fon­da za na­dok­na­du šte­te žr­tva­ma kri­vič­ni­ih dje­la na­si­lja po uzo­ru na broj­ne ze­mlje u evrop­skim okvi­ri­ma – re­kao je De­do­vić.
De­do­vić je ka­zao da oče­ku­ju da će ta­kav me­ha­ni­zam do­bi­ti po­dr­šku u Par­la­men­tu.