P
ri­li­kom pre­su­de u spo­ru Vla­di­mi­ra Be­be Po­po­vi­ća pro­tiv Va­nje Ća­lo­vić, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci ni­je u po­treb­noj mje­ri po­što­vao na­če­lo sra­zmjer­no­sti i prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, a u ovom slu­ča­ju neo­p­hod­na je br­za re­ak­ci­ja Ustav­nog i Vr­hov­nog su­da, oci­je­ni­li su sa­go­vor­ni­ci „Da­na“. Od­lu­ka su­da po ko­joj iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca MANS-a Va­nja Ća­lo­vić tre­ba da u svim me­di­ji­ma u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji pla­ti ob­ja­vlji­va­nje pre­su­de, da je na­ru­ši­la čast i ugled Po­po­vi­ća, pret­hod­nih da­na na­i­šla je na oštru osu­du jav­no­sti.
Iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da, na či­jem se če­lu na­la­zi Šuć­ko Ba­ko­vić, po­ru­če­no je da oče­ku­ju da će Vr­hov­ni sud do­ni­je­ti za­ko­ni­tu i pra­vič­nu od­lu­ku. Ka­za­li su da na­čel­no ne ko­men­ta­ri­šu po­je­di­nač­ne sud­ske od­lu­ke, a po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je u ovom slu­ča­ju u to­ku po­stu­pak pred Vr­hov­nim su­dom Cr­ne Go­re po van­red­nom prav­nom sred­stvu.
-Me­đu­tim, zbog zna­ča­ja pre­su­de za sud­sku prak­su u Cr­noj Go­ri, za­šti­tu ljud­skih pra­va gra­đa­na i zbog ve­li­kog in­ter­so­va­nja jav­no­sti za ovaj slu­čaj, Za­štit­nik pod­sje­ća da se ne mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje oba­ve­za cr­no­gor­skih su­do­va da pri­mje­nju­ju stan­dar­de i prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru (ESLjP), u svim po­stup­ci­ma. Za­štit­nik ni­je imao pri­li­ku da se upo­zna sa sa­dr­ži­nom pre­su­de u kon­kret­nom slu­ča­ju. Me­đu­tim, iz onog što je bi­lo do­stup­no kroz me­di­je, kri­ti­ke ci­vil­nog sek­to­ra i dru­gih su­bje­ka­ta na ra­čun pre­su­de od­no­se se na do­su­đe­nu oba­ve­zu ob­ja­vlji­va­nja iz­re­ke pre­su­de „u svim me­di­ji­ma u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji“ - sa­op­šte­no je „Da­nu“ iz Ba­ko­vi­će­vog ka­bi­ne­ta.
Za­štit­nik is­ti­če da je mi­šlje­nja da sud pri­li­kom pre­su­de ni­je u po­treb­noj mje­ri po­što­vao na­če­lo sra­zmjer­no­sti i prak­su Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va.
-Na­i­me, ka­da je na­šao da su iz­ja­vom po­vri­je­đe­na pra­va tu­ži­o­ca, sud je tre­bao uze­ti u ob­zir či­nje­ni­cu ko­ji su sve me­di­ji ob­ja­vi­li spor­ni sa­dr­žaj i u skla­du sa tim od­re­di­ti oba­ve­zu tu­že­ne za ob­ja­vlji­va­nje pre­su­de. Po­štu­ju­ći ustav­no na­če­lo sa­mo­stal­no­sti i ne­za­vi­sno­sti pra­vo­su­đa, oče­ku­je­mo da će Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re raz­mo­tri­ti sve aspek­te ovog slu­ča­ja i do­ni­je­ti za­ko­ni­tu i pra­vič­nu od­lu­ku – na­vo­de iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka.
Iz Sud­skog sa­vje­ta nam je sa­op­šte­no da taj or­gan ne pred­sta­vlja žal­be­ni sud, već se u osno­vi ba­vi iz­bo­rom, na­pre­do­va­njem, ocje­nom ra­da, mo­bil­no­šću i di­sci­plin­skom od­go­vor­no­šću su­di­ja. Shod­no to­me, ka­ko is­ti­ču, pi­ta­nja za­ko­ni­to­sti ili pra­vič­no­sti po­je­di­nač­nih od­lu­ka su­do­va u Cr­noj Go­ri ne ula­zi u port­fo­lio od­lu­či­va­nja Sud­skog sa­vje­ta.
-Ne­za­vi­sno od ove či­nje­ni­ce i kon­kret­nog slu­ča­ja, mi­šlje­nja smo da cr­no­gor­ski su­do­vi mo­ra­ju da vo­de ra­ču­na o tu­ma­če­nji­ma Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma ko­ja pru­ža Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u ci­lju kon­zi­stent­nog po­što­va­nja ljud­skih pra­va i pred­u­pre­đi­va­nja bu­du­ćih spo­ro­va pro­tiv Cr­ne Go­re pred ovim su­dom – po­ru­ču­ju iz Sud­skog sa­vje­ta.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić po­ru­či­la je da je u ovoj si­tu­a­ci­ji naj­va­žni­je mo­men­tal­no ob­u­sta­vi­ti iz­vr­še­nje te ne­za­ko­ni­te pre­su­de. Ona upo­zo­ra­va da se re­vi­zi­ja ko­ja je ulo­že­na Vr­hov­nom su­du ni­je po­ka­za­la kao dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek iz raz­lo­ga što nje­no sa­mo pod­no­še­nje ne mo­že da za­u­sta­vi iz­vr­še­nje.
-Vr­hov­ni sud o tom za­htje­vu do da­nas ni­je od­lu­čio. S dru­ge stra­ne, Ustav­ni sud ko­me je pod­ni­je­ta ustav­na žal­ba mo­že da za­u­sta­vi iz­vr­še­nje pre­su­de do do­no­še­nja ko­nač­ne od­lu­ke, pa oče­ku­je­mo da Ustav­ni sud to od­mah i ura­di. Na­rav­no, op­ci­ja je i da Vr­hov­ni sud od­mah od­lu­či o re­vi­zi­ji, ima­ju­ći u vi­du da mu je pod­ni­je­ta još u fe­bru­a­ru ove go­di­ne – is­ta­kla je Gor­janc Pre­le­vić za „Dan“.
Ona je na­ve­la da je od Om­bud­sma­na Polj­ske Ada­ma Bod­na­ra sa­zna­la da se u toj ze­mlji do­go­di­lo da je sud oba­ve­zao tu­že­nog polj­skog pje­va­ča da na naj­po­pu­lar­ni­jem por­ta­lu ne­ko­li­ko da­na ne­pre­kid­no ob­ja­vi iz­vi­nje­nje ko­le­gi­ni­ci ko­ju je pri­li­kom na­stu­pa na­zvao iz­ra­zi­to po­grd­nim na­zi­vom.
-Sud ni­je pro­vje­rio ko­li­ko ob­ja­va ta­kvog ogla­sa ko­šta. Is­po­sta­vi­lo se da je ci­je­na enorm­na, pre­ko­mjer­na, pa je Vr­hov­ni sud Polj­ske uki­nuo kao ne­sra­zmjer­nu. U toj si­tu­a­ci­ji, za raz­li­ku od ove, tu­ži­lja ni­je po­kre­nu­la po­stu­pak iz­vr­še­nja, pa ni­je bi­lo po­tre­be za hit­nom ob­u­sta­vom iz­vr­še­nja u ci­lju spre­ča­va­nja te­ških po­sle­di­ca – po­ja­sni­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Na oba­ve­zu po­što­va­nja evrop­skih stan­dar­da i prak­se su­da u Stra­zbu­ru ra­ni­je je uka­zao i mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin. On je u iz­ja­vi za „Dan“ is­ta­kao da su na­ci­o­nal­ni su­do­vi du­žni da pri­mje­nju­ju evrop­sku prak­su.
No, u pre­su­di Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci na­ve­de­no je da se prak­sa Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, ko­ja se od­no­si na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja, a na ko­ju se advo­kat Ća­lo­vi­će­ve po­zvao u žal­bi na pr­vo­ste­pe­nu od­lu­ku, ne mo­že pri­mje­ni­ti na pri­mje­ru di­rek­to­ri­ce MANS-a. Struč­na jav­no­sti i NVO upo­zo­ri­li su da je Ća­lo­vi­će­va ta­kvom od­lu­kom su­da dis­kri­mi­ni­sa­na.
A.O.


Po­vre­da pra­va

Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci oci­je­nio je da je Ća­lo­vi­će­va po­vri­je­di­la čast i ugled Po­po­vi­ća iz­ja­vom na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re da on sto­ji iza di­stri­bu­i­ra­nja por­no­graf­skih sa­dr­ža­ja. Po­stu­pa­ju­ći po žal­bi, Vi­ši sud je oci­je­nio da bi Ća­lo­vi­će­va za na­vod­no kr­še­nje pra­va Po­po­vi­ća tre­ba­lo da od­go­va­ra ta­ko što će pla­ti­ti ob­ja­vlji­va­nje pre­su­de u svim me­di­ji­ma u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, ko­jih je oko 1.500, iako sve me­dij­ske ku­će iz dvi­je dr­ža­ve ni­je­su pre­ni­je­le nje­nu iz­ja­vu.
Advokat Ćalovićeve Veselin Radulović podnio je 1. februara reviziju na presudu Vrhovnom sudu, dok je ustavna žalba sa zahtjevom za obustavljanje izvršenja 5. februara. Do sada su podnijete dvije urgencije Vrhovnom sudu. Prva je podnesena 19. maja, a druga 17. juna. Urgencija Ustavnom sudu podnesena je 17. juna. Na pitanja koja „Dan“ Ustavnom sudu i njegovoj predsjednici Desanki Lopičić šalje od utorka, do danas nijesmo dobili odgovor.
Ci­vil­ni sek­tor sma­tra da zbog ne­pre­ci­znog di­je­la iz­re­ke pre­su­de Ća­lo­vi­će­va mo­že osta­ti bez imo­vi­ne, s ob­zi­rom da joj je jav­ni iz­vr­ši­telj već blo­ki­rao ra­ču­ne i na­lo­žio da upla­ti 25.000 eura na ime ob­ja­vlji­va­nja pre­su­de, na­ja­vlju­ju­ći da će se iz­nos uve­ća­va­ti sa do­pun­skim rje­še­nji­ma.
Iako po­stu­pak po žal­ba­ma Ća­lo­vi­će­ve ni­je ko­na­čan pred Vr­hov­nim i Ustav­nim su­dom, kre­nu­lo se u pro­ces iz­vr­še­nja pre­su­de ko­ja je po ocje­ni cr­no­gor­ske jav­no­sti ne­sra­zmjer­na stvar­noj šte­ti, i ko­ja bru­tal­no ugro­ža­va pra­va di­rek­to­ri­ce MANS-a.