UNI­CEF je to­kom pro­šle go­di­ne pru­žao po­moć Cr­noj Go­ri da una­pri­je­di ka­pa­ci­te­te po­li­ci­je da pra­ti, li­ši slo­bo­de i pro­ce­su­i­ra li­ca ko­ja su ši­ri­la dječ­ju por­no­gra­fi­ju, što je do­sad do­ve­lo do dva hap­še­nja, sa­op­štio je „Da­nu” šef pred­stav­ni­štva te or­ga­ni­za­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja za Cr­nu Go­ru Ben­dža­min Perks. On je u raz­go­vo­ru za „Dan” na­veo da pe­do­fi­le tre­ba ka­žnja­va­ti mak­si­mal­nim ka­zna­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom.
– Za sve vi­do­ve sek­su­al­nog na­si­lja nad dje­com tre­ba pri­mje­nji­va­ti za­kon u svoj svo­joj te­ži­ni. Sva­ki zlo­čin ima žr­tvu, ali kod ovog zlo­či­na žr­tva će bi­ti upla­še­na za či­tav ži­vot i ka­zna za po­či­ni­o­ce to tre­ba da od­ra­zi – oci­je­nio je Perks.
„Dan” je ra­ni­je pi­sao da je pre­ma po­da­ci­ma dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja u po­sled­njih de­set go­di­na re­gi­stro­va­no oko 200 slu­ča­je­va sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja i is­ko­ri­šća­va­nja dje­ce, ali još ne po­sto­ji re­gi­star pe­do­fi­la, ni­ti si­stem za nji­ho­vo pra­će­nje. Mak­si­mal­na ka­zna za ob­lju­bu nad ma­lo­ljet­ni­kom u Cr­noj Go­ri je de­set go­di­na za­tvo­ra, a naj­ma­nja dvi­je go­di­ne. Su­do­vi če­sto iz­ri­ču ka­zne is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma.
Na pi­ta­nje ka­ko ocje­nju­je si­tu­a­ci­ju ve­za­no za so­ci­jal­nu i dječ­ju za­šti­tu u Cr­noj Go­ri, Preks na­vo­di da je svr­ha si­ste­ma dječ­je i so­ci­jal­ne za­šti­te da po­mog­ne za­jed­ni­ca­ma da na­pre­du­ju, po­je­din­ci­ma da ostva­re svoj pun po­ten­ci­jal, kao i da za­šti­ti dje­cu od po­ja­va štet­nih po nji­hov raz­voj, uklju­ču­ju­ći tu i naj­go­re uti­ca­je si­ro­ma­štva i na­si­lja.
– Sto­ga je pro­ces ši­re­nja dnev­nih cen­ta­ra za dje­cu sa smet­nja­ma u raz­vo­ju i obez­bje­đi­va­nje po­ro­dič­nog smje­šta­ja za ma­li­ša­ne bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja do­bar, ali mo­ra da se na­sta­vi. Ta­ko­đe, rad na spre­ča­va­nju raz­dva­ja­nja po­ro­di­ca i na­pu­šta­nja dje­ce bio je ne­što uspo­re­ni­ji. Vo­lio bih da vi­dim vi­še ula­ga­nja u po­dr­šku ti­mo­vi­ma za so­ci­jal­ni rad, jer je nji­hov po­sao iz­u­zet­no te­žak. Ko­nač­no, si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te ni­ka­da ne bi tre­ba­lo ko­ri­sti­ti kao glav­no sred­stvo za bor­bu pro­tiv si­ro­ma­štva, jer on je tu da ubla­ži naj­go­re po­sle­di­ce si­ro­ma­štva. Umje­sto to­ga, eko­nom­ski raz­voj tre­ba da bu­de glav­ni na­čin rje­ša­va­nja si­ro­ma­štva. Cr­noj Go­ri je po­treb­no da se što pri­je fo­ku­si­ra na bo­lju pri­pre­mlje­nost mla­dih lju­di za tr­ži­šte ra­da, ka­ko ze­mlja ne bi za­o­sta­ja­la, već bi­la kon­ku­rent­na u glo­bal­noj eko­no­mi­ji zna­nja – is­ta­kao je Perks.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje gdje vi­di naj­ve­će pro­ble­me u Cr­noj Go­ri u od­no­su na po­što­va­nje osnov­nih ljud­skih pra­va, Perks ka­že da je uspje­šnost obra­zov­nog i zdrav­stve­nog si­ste­ma naj­ve­ći iza­zov ko­ji po­ga­đa naj­ve­ći broj lju­di u jed­nom dru­štvu.
– Svi za­jed­no mo­ra­mo na­por­no da ra­di­mo da ubr­za­mo re­for­me u ove dvi­je obla­sti. Pi­ta­nje ljud­skih pra­va ko­je ima naj­ve­ći, za­pra­vo do­ži­vot­ni uti­caj na do­bro­bit ljud­skog bi­ća je­ste smje­šta­nje dje­ce u usta­no­ve in­sti­tu­ci­o­nal­nog ti­pa kao što je Dječ­ji dom Mla­dost – dje­ca tre­ba da ra­stu u po­ro­di­ci, a ov­dje mi­slim i na hra­ni­telj­ske po­ro­di­ce. Na­dam se da će­mo to­kom ove go­di­ne ostva­ri­ti cilj da ni­jed­no di­je­te mla­đe od tri go­di­ne ne bu­de smje­šte­no u tu usta­no­vu – na­gla­sio je Perks.
On na­vo­di da 10 od­sto dje­ce u Cr­noj Go­ri ži­vi u si­ro­ma­štvu, ali­da za šest go­di­na man­da­ta ni­je čuo do­bro oba­vje­šte­nu i na či­nje­ni­ca­ma ute­me­lje­nu di­sku­si­ju o si­ro­ma­štvu u me­di­ji­ma, Skup­šti­ni ili ne­gdje dru­go.
– Ta te­ma se svo­di na skre­ta­nje pa­žnje jav­no­sti na pri­če o pa­ke­ti­ma hra­ne i na­rod­nim ku­hi­nja­ma. Si­ro­ma­štvo dje­ce je spe­ci­fič­no, jer ne­ma­šti­na to­kom raz­vo­ja dje­te­ta (po­seb­no od ro­đe­nja do še­ste go­di­ne ži­vo­ta) osta­vlja tra­jan uti­caj na fi­zič­ki i men­tal­ni raz­voj. U Cr­noj Go­ri ogrom­na ve­ći­na si­ro­ma­šne dje­ce ni­je ne­u­hra­nje­na. Ona tr­pe usled to­ga što, re­ci­mo, nji­ho­vi ro­di­te­lji ne­ma­ju pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma i naj­no­vi­jim sa­zna­nji­ma o ade­kvat­nom po­di­za­nju dje­ce ili ne­ma­ju pri­stup in­ter­ne­tu, što je da­nas pre­sud­no za uče­nje, ili za­to što ne po­ha­đa­ju pred­škol­sko obra­zo­va­nje i ne do­bi­ja­ju ade­kvat­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu – upo­zo­ra­va Perks.
M.S.


Dug put do EU

Ben­dža­min Perks sma­tra da je pred Cr­nom Go­rom dug put za član­stvo u EU, ali is­ti­če da mi­sli da će­mo bi­ti dio tog sa­ve­za.
– Ukup­na je te­žnja gra­đa­na ove ze­mlje da svo­joj dje­ci obez­bi­je­de evrop­ske stan­dar­de ži­vo­ta, a re­for­me ko­je se pred­u­zi­ma­ju na pu­tu ka EU pred­sta­vlja­ju naj­bo­lju pri­li­ku ko­ju je ze­mlja ikad ima­la da se to i ostva­ri. Mi­slim da je po­se­ban iza­zov iz­gra­di­ti me­ri­to­krat­sku, efi­ka­snu i od­go­vor­nu jav­nu upra­vu ko­ja uži­va po­vje­re­nje gra­đa­na.. Ta­ko­đe, bit­no je da po­li­tič­ke eli­te či­ja je ba­za u Pod­go­ri­ci na ra­zu­mljiv na­čin is­ko­mu­ni­ci­ra­ju taj pro­ces i u nje­ga ak­tiv­no uklju­če tra­di­ci­o­nal­ni­je lo­kal­ne za­jed­ni­ce i pri­pad­ni­ke rad­nič­ke kla­se u raz­li­či­tim dje­lo­vi­ma ze­mlje i da ta­ko for­mi­ra­ju za­jed­nič­ka oče­ki­va­nja i vi­zi­ju od­go­vor­nog, po­šte­nog i tran­spa­rent­nog ra­da me­đu cje­lo­kup­nim sta­nov­ni­štvom. Pro­mje­na ni­je sa­mo ne­ki ša­blon­ski re­form­ski pro­ces, već ona za­di­re u sa­mu srž onog ko smo i ka­kvo dru­štvo osta­vlja­mo svo­joj dje­ci – is­ta­kao je Perks.