Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je si­noć na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji u Ko­la­ši­nu da taj grad li­či na Či­ka­go jer je či­tav is­pi­san la­ti­nič­nim pi­smom, umje­sto ći­ri­li­com.
– Bez Sve­tog Sa­ve, mo­rač­ke la­vre, bi­li bi­smo kao gla­va bez oči­ju, kao oči bez ze­ni­ce. Pre­ko pi­sma Ći­ri­lo­vog mo­ral­no, um­no i du­hov­no sa­zri­je­va­li smo kroz vje­ko­ve i to zri­je­nje za­pi­si­va­li i po­svje­do­či­li da spa­da­mo me­đu zre­le ze­malj­ske na­ro­de. Po­seb­no ve­če­ras pod­vla­čim pi­ta­nje ći­ri­li­ce, jer sam do­la­ze­ći ova­mo sa pro­fe­so­rom Mar­ko­vi­ćem ste­kao uti­sak kao da smo za­pra­vo do­šli u Nje­mač­ku, Ita­li­ju ili kao da smo u Či­ka­gu. E ta­ko sa­da ula­zim u Ko­la­šin kao u Či­ka­go... Tu­žno je da se u ovoj fil­džan av­noj­skoj Cr­noj Go­ri po­na­ša­mo kao na­rod ko­ji tek sa­da za­po­či­nje svo­ju isto­ri­ju ili je ovo na­še vri­je­me obo­lje­lo ka­ko ja ka­žem od mu­vljeg pam­će­nja – po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.
Pod­sje­tio je da se na­rod ne­kad di­je­lio na bje­la­še i ze­le­na­še, čet­ni­ke i par­ti­za­ne.
– Sa­da mi ov­dje go­vo­ri­mo če­ti­ri je­zi­ka i ima­mo pi­smo ko­je su nam oku­pa­to­ri na­me­ta­li 1916. go­di­ne. Sje­ća­te se 14 uči­te­lja u Da­ni­lov­gra­du ko­ji su od­bi­li na­red­bu oku­pa­tor­ske austro­u­gar­ske vla­sti da se od­rek­nu ći­ri­li­ce i srp­skog je­zi­ka – is­ta­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je po­zvao pro­svjet­ne rad­ni­ke da ne otu­đu­ju dje­cu od iz­vor­nog pam­će­nja na­ro­da ko­je se ma­ni­fe­stu­je upra­vo pre­ko ći­ri­li­ce. Mi­tro­po­lit se osvr­nuo i na no­va svje­do­čan­stva u ško­la­ma na la­ti­nič­nom pi­smu.
– Čim la­ti­ni­ca do­đe do gro­ba, on­da znaj da je to go­to­va pro­past. Da­kle, di­o­be, di­o­be i di­o­be... Dva je­zi­ka, dva pi­sma, dvi­je aka­de­mi­je, a evo sa­da po­ku­ša­va­ju i dvi­je cr­kve da stva­ru­ju. Ova sa­da­šnja vla­da pla­ća i iz­dr­ža­va tu ta­ko­zva­nu cr­no­gor­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, ko­ja je po mno­go če­mu ko­pi­ja hr­vat­ske pra­vo­slav­ne cr­kve iz 1942. go­di­ne – upo­zo­rio je mi­tro­po­lit.
On je pod­sje­tio i na de­mon­stra­ci­je po­sli­je­rat­ne de­mon­stra­ci­je u Cr­noj Go­ri pro­tiv Da­ni­la Daj­ko­vi­ća sa­mo za­to što je, ka­ko po­ja­šnja­va, bra­nio da se ru­ši cr­kva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, pr­va po­dig­nu­ta u nje­go­vu čast na Lov­će­nu.
– Bi­lo bi do­bro, ov­dje u Ko­la­ši­nu, u du­hu Sve­tog Sa­ve ve­li­kog po­mi­ri­te­lja, pr­vo da se po­mi­ri­mo kao bra­ća, i čet­ni­ci i par­ti­za­ni, mi­lov­ci i mo­mi­riv­ci. Da se bra­ća za­gr­le i da opro­sti­mo jed­ni dru­gi­ma i vra­ti­mo se du­hu po­mi­re­nja brat­ske slo­ge i za­jed­ni­štva – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Sve­ča­nu sve­to­sav­sku aka­de­mi­ju u Ko­la­ši­nu otvo­rio je pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­la­šin Alek­san­dar Sa­ša Do­žić. On je ka­zao da je Sve­ti Sa­va ute­me­lji­vač Srp­ske cr­kve i srp­ske dr­ža­ve da je svo­jim ži­vot­nim dje­lom opre­di­je­lio put, ka­ko sve­tov­noj, ta­ko i du­hov­noj isto­ri­ji srp­skog na­ro­da.
– Sve­ti Sa­va nas je na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vio u svi­je­tlu i sro­dio sa svi­ma. Gdje se on pro­sla­vlja, ta­mo su tu­đin­ci po­sto­ja­li srod­ni­ci, ne­pri­ja­te­lji pri­ja­te­lji, raz­bra­ća bra­ća. U is­ku­stvu vje­re, du­ha i kul­tu­re pro­šlo­sti mo­že se osmi­sli­ti sa­da­šnjost i upu­ti­ti na bu­duć­nost, a na­ša oba­ve­za je da se ugle­da­mo na Sve­tog Sa­vu jer se on, u pr­vom re­du ugle­dao na Hri­sta – po­ru­čio je Do­žić.
J.Š.


Sve ima pro­daj­nu ci­je­nu

Dok­tor Sa­vo Mar­ko­vić je u be­sje­di is­ta­kao da je bla­go­slov mi­tro­po­li­ta da go­vo­ri na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji do­ži­vio kao čast i kao te­ret.
– Ži­vi­mo u vre­me­nu pot­pu­ne glo­ba­li­za­ci­je i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je svih sfe­ra dru­štve­nog ži­vo­ta. Ži­vi­mo u vre­me­nu pro­vje­ra­va­nja isto­rij­skih isti­na, u vre­me­nu ka­da sve ima pro­daj­nu ci­je­nu i ka­da je sve iz­ni­je­to na pa­za­ri­še – čast, po­nos, ljud­sko­vi­na, ono što ne­ka­da ni­je ima­lo ci­je­nu, a ako je ima­lo, to je bi­la ljud­ska gla­va. Ži­vi­mo u vre­me­nu op­šte eko­nom­ske kri­ze, na po­dje­la­ma, u vre­me­nu sva­ke mo­gu­će kri­ze i po­sta­vlja se pi­ta­nje šta uči­ni­ti u ta­kvom dru­štve­nom am­bi­jen­tu. Mi­slim, a vje­ru­jem da i vi mi­sli­te isto da je po­vra­tak iz­vor­nim vri­jed­no­sti­ma je­di­ni li­jek, je­di­ni spas da iz sve­ga ovo­ga iza­đe­mo, a je­dan od tih sto­že­ra je i lič­nost sve­ti­te­lja Sa­ve – po­ru­čio je Mar­ko­vić.


Ne oče­kuj­te spa­se­nje od NA­TO-a

Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je iz Ko­la­ši­na po­zvao bra­ću na po­mi­re­nje i upo­zo­rio da ne oče­ku­ju spa­se­nje od NA­TO pak­ta, pod­sje­ća­ju­ći da su upra­vo iz cen­ta­ra tog sa­ve­za u ne­ko­li­ko na­vra­ta bom­bar­do­va­li Cr­nu Go­ru.
– Bom­bar­do­va­li su nas 1916., 1941. i 1943. go­di­ne. Pam­tim kao di­je­te te bom­be. Na­ro­či­to 1944. go­di­ne ka­da je dvi­je hi­lja­de Pod­go­ri­ča­na ubi­je­no – pod­sje­tio je mi­tro­po­lit.