Azi­lant Sa­leh Ab­du­la iz Je­me­na za­tra­žio je od cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja i me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja da ga iz­ba­ve iz te­ške hu­ma­ni­tar­ne si­tu­a­ci­je u Cr­noj Go­ri, jer mu je ži­vot to­li­ko te­žak, ka­ko tvr­di, da bi se ra­di­je vra­tio da po­gi­ne u Je­men ne­go da ži­vi u na­šoj dr­ža­vi. On ka­že da je advo­kat i da je smje­šten na Sta­rom aero­dro­mu u Pod­go­ri­ci.
– U Cr­nu Go­ru sam kao po­li­tič­ki azi­lant do­šao 2012. go­di­ne dok je mo­ja po­ro­di­ca, su­pru­ga Fa­ti­ma, dje­ca A. (11) A. (10), K. (8), H. (6), sti­gla 2016. go­di­ne, zbog če­ga smo za­hval­ni svi­ma ko­ji su po­mo­gli da ostva­ri­mo sta­tus azi­la­na­ta u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, ovim pu­tem ape­lu­jem na sve do­ma­će i me­đu­na­rod­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, bi­lo vla­di­ne ili ne­vla­di­ne, kao i na pre­mi­je­ra Ka­na­de Dža­sti­na Tru­doa, da nas iz­ba­vi iz te­ške hu­ma­ni­tar­ne si­tu­a­ci­je ko­ju u Cr­noj Go­ri pre­ži­vljam sa svo­jom po­ro­di­com.  Na­i­me, nas šest čla­no­va fa­mi­li­je sta­nu­je­mo u jed­noj so­bi bez do­volj­no hra­ne i odje­će, te nor­mal­nih uslo­va za ži­vot – tvr­di Ab­du­la.
On is­ti­če da mu je na po­čet­ku obe­ća­van cje­lo­ku­pan smje­štaj i so­ci­jal­na na­kna­da.
– Me­đu­tim, iz da­na u dan si­tu­a­ci­ja je sve go­ra, a oprav­da­nje nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja je bi­lo „lo­ša si­tu­a­ci­ja u dr­ža­vi“. Ni­ti ja, ni­ti mo­ja su­pru­ga ne mo­že­mo se za­po­sli­ti u Cr­noj Go­ri, što nam do­dat­no ote­ža­va ži­vot i cje­lo­kup­nu si­tu­a­ci­ju. Tra­ži­li smo od nad­le­žnih or­ga­na u Cr­noj Go­ri da nas vra­te u Je­men pa da ma­kar ta­mo do­sto­jan­stve­no umre­mo. Mi smo ne­vi­ne žr­tve ra­ta u Je­me­nu – is­ta­kao je Ab­dula.
Ta­ko­đe, ka­ko na­vo­di, tra­ži­li su da ih pre­ba­ce u tre­će ze­mlje gdje je sta­tus iz­bje­gli­ca mno­go bo­lji, a uslo­vi hu­ma­ni­ji.
– Sto­ga, ovim pu­tem po­zi­vam i pre­mi­je­ra Ka­na­de, Dža­sti­na Tru­doa, da nam omo­gu­ći do­la­zak u Ka­na­du gdje se ljud­ska pra­va za­si­gur­no mno­go bo­lje po­štu­ju. Oče­ku­ju­ći bo­lje sju­tra za me­ne i mo­ju po­ro­di­cu, iz­ra­ža­va­mo po­što­va­nje svim nad­le­žnim do­ma­ćim i stra­nim or­ga­ni­ma že­le­ći im sva­ko do­bro – za­klju­ču­je Ab­du­la.
Cr­na Go­ra je u po­sled­njih 10 go­di­na od­bi­la 9.439 za­htje­va za azil u na­šoj dr­ža­vi, a odo­bri­la ukup­no 35. To su po­da­ci iz Stra­te­gi­je za in­te­gri­sa­no upra­vlja­nje mi­gra­ci­ja­ma za pe­ri­od 2017. do 2020. go­di­ne. U prak­si na­ve­de­ni po­da­tak zna­či da je tek sva­ki 270. pod­no­si­lac za­htje­va do­bio azil u Cr­noj Go­ri. U iz­vje­šta­ju pi­še da je tre­nut­no na sna­zi 15 odo­bre­nih za­šti­ta u Cr­noj Go­ri, od če­ga osam sta­tu­sa iz­bje­gli­ce i se­dam do­dat­nih.
Sta­tus tre­nut­no iz­bje­gli­ce ima šest li­ca iz Je­me­na i dvo­je iz Si­ri­je, a do­dat­nu za­šti­tu po dvo­je iz Je­me­na i Ukra­ji­ne, a po jed­no iz Ni­ge­ri­je, Bje­lo­ru­si­je i Ma­ro­ka.
Azil se da­je stran­ci­ma ko­ji­ma je po­treb­na me­đu­na­rod­na za­šti­ta u skla­du sa Kon­ven­ci­jom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1951. go­di­ne, Pro­to­ko­lom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1967, Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da iz 1950. i dru­gim ra­ti­fi­ko­va­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i op­šte­pri­hva­će­nim pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va. Pod­no­si­o­ci za­htje­va za do­bi­ja­nje azi­la u Cr­noj Go­ri su naj­ve­ćim di­je­lom bi­la li­ca iz Si­ri­je, za­tim So­ma­li­je, Eri­tre­je, Kon­ga, Gam­bi­je, a bi­lo je i po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va iz Av­ga­ni­sta­na, Ira­ka, Ka­me­ru­na, Li­be­ri­je i Je­me­na.M.S.


Ni­je ko­ri­stio pra­va ko­ja ima po za­ko­nu

Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja po­ru­ču­ju da Sa­leh Ab­du­la mo­že ostva­ri­va­ti pra­va ko­ja su mu da­ta za­ko­nom, ali da on i nje­go­va po­ro­di­ca to do sa­da ni­je­su ra­di­li.
– Kroz ko­mu­ni­ka­ci­ju sa Mi­ni­star­stvom unu­tra­šnjih po­slo­va i Kan­ce­la­ri­jom UN­HCR-a u Cr­noj Go­ri svo­je­vre­me­no smo do­šli do in­for­ma­ci­je da se u Cr­noj Go­ri na­la­zi na­ve­de­no li­ce, da je pod­ni­je­lo za­htjev za azil i da je po pod­ni­je­tom za­htje­vu MUP do­ni­je­lo rje­še­nje ko­jim je usvo­jen i da je ime­no­va­ni ste­kao sta­tus iz­bje­gli­ce. Ta­ko­đe nam je po­zna­to da je ime­no­va­ni na­kon sti­ca­nja sta­tu­sa iz­bje­gli­ce ostva­rio pra­vo na spa­ja­nje po­ro­di­ce, tj. u or­ga­ni­za­ci­ji Kan­ce­la­ri­je UN­HCR-a u Cr­noj Go­ri, nje­go­va dje­ca i su­pru­ga su do­šli u Cr­nu Go­ru. Ime­no­va­ni i čla­no­vi nje­go­ve po­ro­di­ce od do­la­ska u Cr­nu Go­ru, iz na­ma ne­po­zna­tih raz­lo­ga, ni­je­su ko­ri­sti­li uslu­ge zbri­nja­va­nja, ko­je shod­no za­ko­nu obez­bje­đu­je dr­ža­va Cr­na Go­ra, a za či­je pru­ža­nje je nad­le­žna Upra­va za zbri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca, a ko­je su im bi­le do­stup­ne kao i svim dru­gim li­ci­ma iz si­ste­ma azi­la. Za­kon­ski ro­ko­vi u po­gle­du mo­guć­no­sti ostva­ri­va­nja pra­va na smje­štaj i zbri­nja­va­nje u Cen­tru za tra­ži­o­ce azi­la za na­ve­de­na li­ca su is­te­kli, tj. sa­da ne mo­gu ko­ri­sti­ti smje­štaj i uži­va­ti dru­ge uslu­ge u Cen­tru. Ova li­ca, s ob­zi­rom da ima­ju sta­tus iz­bje­gli­ce, mo­gu ostva­ri­va­ti pra­va ko­ja su pri­zna­ta li­ci­ma sa ova­kvim sta­tu­som na na­čin i pod uslo­vi­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom – ka­za­li su iz mi­ni­star­stva.