Kao što obič­no bi­va sa sva­kom par­ti­jom ili pred­u­ze­ćem, vjer­ska za­jed­ni­ca od svog osni­va­nja ima pra­vo da sti­če imo­vi­nu, da gra­di svo­je hra­mo­ve, ali ne­ma pra­vo da ugro­ža­va ime, zva­nje, imo­vi­nu i hra­mo­ve je­di­ne pri­zna­te pra­vo­slav­ne cr­kve u Cr­noj Go­ri, da na­pa­da, upa­da i svo­ja­ta ono što joj ne pri­pa­da, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če, pri­li­kom na­ja­vlji­va­nja na­uč­nog sku­pa „Zet­ski go­spo­da­ri Cr­no­je­vi­ći i ve­zi­ri Bu­ša­tli­je“, po­ru­čio da je Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska pri­sut­na 800 go­di­na i da je ona kič­me­na mo­ždi­na stva­ra­nja Cr­ne Go­re.
Go­vo­re­ći o de­ša­va­nji­ma na Ce­ti­nju, ka­da je pri­pad­ni­ci­ma tzv. CPC, ko­jom ru­ko­vo­di Mi­raš De­de­ić, za­bra­nje­no da uđu u cr­kvu na Ći­pu­ru, mi­tro­po­lit je is­ta­kao da ta or­ga­ni­za­ci­ja ne­ma pra­vo da vr­ši na­si­lje.
– Ima­ju pra­vo da po­sto­je u ovoj dr­ža­vi kao vjer­ska za­jed­ni­ca, ali oni pri­je sve­ga ni­je­su pra­vo­slav­na cr­kva jer se zna ka­ko se osni­va­ju pra­vo­slav­ne cr­kve i ka­ko funk­ci­o­ni­šu. Je­di­na pra­vo­slav­na cr­kva ko­ja je pri­zna­ta od sve pra­vo­slav­ne va­se­lje­ne je Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska – ka­zao je mi­tro­po­lit.
Na­gla­sio je da ta gru­pa, „ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se­be na­zi­va cr­kvom“ ide još du­blje.
– Jer mi­sli da sva imo­vi­na njoj pri­pa­da jer se na­zva­la cr­no­gor­skom. Ne pri­pa­da joj – po­ru­čio epi­skop ce­tinj­ski.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je po­ru­čio da nas „ubi ne­zna­nje“.
– Ima­te či­ta­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je ni­je­su vas­pi­ta­va­ne u du­hu cr­kve­nog ži­vo­ta. Vas­pi­ta­va­ne su u du­hu mark­si­zma, le­nji­ni­zma i ti­to­i­zma. Oni bi sad htje­li cr­kvu, onu ko­ju su po­ku­ša­li da uni­šte još 1945. go­di­ne ubiv­ši mi­tro­po­li­ta i 115 sve­šte­ni­ka i prog­nav­ši dru­ge. E on­da će oni da stva­ra­ju svo­ju ta­ko­zva­nu CPC. Ima­ju pra­vo, to im da­je i me­đu­na­rod­no pra­vo, ali ne­ma­ju pra­vo da vr­še na­si­lje. Zbog to­ga je bi­la u pra­vu ce­tinj­ska po­li­ci­ja – sma­tra mi­tro­po­lit.
Ka­zao je da se na­da da će pod­go­rič­ke vla­sti is­po­što­va­ti na­ja­vlje­no i vra­ti­ti krst na Sa­hat ku­lu, po­ru­či­ju­ći da bi to bi­lo naj­bo­lje ra­di uza­jam­ne lju­ba­vi i po­što­va­nja. Mi­tro­po­lit je do­dao da ne­vra­ća­nje kr­sta na Sa­hat ku­lu ne bi bi­lo do­bro, kao što ne bi bi­lo do­bro ru­še­nje dža­mi­ja, ko­je su sa­gra­đe­ne na pra­vo­slav­nim hra­mo­vi­ma, ili ukla­nja­nje mi­na­re­ta sa Aja So­fi­je. Upo­zo­rio je da su to di­o­be ko­ji­ma smo pod­lo­žni.
– Ova­kvih di­o­ba u Cr­noj Go­ri ni­je bi­lo ot­kad je „pra­se rep is­kri­vi­lo“, sma­tra on.
Ko­men­ta­ri­šu­ći na­ja­vu mi­ni­stra za ljud­ska pra­va Meh­me­da Zen­ke o do­no­še­nju Za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pri­znao da je u ne­do­u­mi­ci sa nje­go­vom de­fi­ni­ci­jom.
Ko­men­ta­ri­šu­ći na­vo­de da se ba­vi po­li­ti­kom, re­kao je da ni­ko ne sma­tra spor­nim ka­da rim­ski pa­pa, kao cr­kve­ni po­gla­var, ko­men­ta­ri­še svjet­ske po­li­ti­ke, mo­ral, dru­štve­na pi­ta­nja ili ra­to­ve, ali da je pro­ble­ma­tič­no ka­da to ra­di mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski. A.O.


Sank­ci­o­ni­sa­li svo­je­vo­lju

Iz Mi­tro­po­li­je je ju­če sa­op­šte­no da je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je do­bio pi­smo od mi­tro­po­li­ta An­to­ni­ja iz Bu­gar­ske pa­tri­jar­ši­je, u ko­jem je iz­ra­zio i po­tvr­dio stav Sve­tog Si­no­da BPC da je na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re je­di­na ka­non­ska di­je­ce­za – Cr­no­gor­ska i pri­mor­ska epar­hi­ja pod ju­ris­dik­ci­jom Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve.
– Svi dru­gi, ko­ji se pred­sta­vlja­ju za epi­sko­pe ili po­gla­va­re „auto­ke­fal­ne“ Cr­no­gor­ske cr­kve, bez­bla­go­dat­ni su i ne­djej­stve­ni. Isto ta­ko že­lim da oba­vi­je­stim Va­še vi­so­ko­pre­o­sve­šten­stvo, da je su­sret iz­me­đu kli­ri­ka na­še Epar­hi­je Mil­ča Ma­ri­no­va, đa­ko­na Va­si­la Be­čev­skog i Mi­ra­ša De­de­i­ća, ko­ji se pred­sta­vlja za cr­no­gor­skog „mi­tro­po­li­ta” Mi­ha­i­la u Frank­fur­tu 9. sep­tem­bra ove go­di­ne, bez na­šeg zna­nja i bla­go­slo­va – na­vo­di se u pi­smu mi­tro­po­li­ta An­to­ni­ja.


Skup o Cr­no­je­vi­ći­ma oku­plja 42 na­uč­ni­ka

Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je na­ja­vio da će se na­uč­ni skup „Zet­ski go­spo­da­ri Cr­no­je­vi­ći i ve­zi­ri Bu­ša­tli­je“ odr­ža­ti 6. i 7. ok­to­bra na Ce­ti­nju i u Pod­go­ri­ci. On je na­gla­sio da je pe­ri­od od 14. vi­je­ka do 1830. od­i­grao bit­nu ulo­gu u sa­vre­me­nim zbi­va­nji­ma, te da je „or­gan­ski ve­zan za da­na­šnja zbi­va­nja na Bal­ka­nu“. Ka­zao je da se Mi­tro­po­li­ja u vi­še na­vra­ta ba­vi­la pro­ble­mom Cr­no­je­vi­ća, su­štin­skim pi­ta­nji­ma te epo­he Ze­te, od­no­sno Cr­ne Go­re.
– Na mo­je ču­đe­nje, stvo­re­no je mi­šlje­nje da Mi­tro­po­li­ja de­va­sti­ra kul­tur­no bla­go Cr­ne Go­re. Mi­tro­po­li­ja je ura­di­la ko­li­ko je mo­gla da sve­ti­nje po­no­vo za­ži­ve i da se ob­no­ve ne sa­mo kao gra­đe­vi­ne, ne­go da se ob­no­ve u svo­joj cje­lo­vi­to­sti. Uz ob­na­vlja­nje gra­đe­vi­ne, neo­hod­no je ob­no­vi­ti sve­u­kup­ni ži­vot tog kul­tur­nog na­slje­đa – ka­zao je on.
Vla­di­ka je ob­ja­snio da je bi­lo neo­p­hod­no spo­ji­ti epo­hu Cr­no­je­vi­ća sa epo­hom ko­ja, ka­ko je ka­zao, po­či­nje sa Sta­ni­šom Stan­kom Cr­no­je­vi­ćem, ko­ji je pri­mio islam.
Pod­go­rič­ki pa­roh Pre­drag Šće­pa­no­vić ka­zao je da će na­uč­nom sku­pu pri­su­stvo­va­ti 42 na­uč­ni­ka.