Otpušteni pripadnici Vojske Crne Gore razočarani su ponašanjem ministra odbrane Predraga Boškovića koji ih je razriješio službe bez ikakvog obrazloženja i smatraju da nije pošteno zbog politike ugrožavati bezbjednost države, odnosno borbenu gotovost vojske. Vlada je juče organizovala svečanu proslavu Dana vojske, ali sjenku na položaj oko 600 vojnika baca činjenica da oni koji treba da štite državu nisu ni sami zaštićeni i nemaju nikakvu sigurnost na radu, jer svakog dana mogu dobiti rješenje o prestanku službe kao što se to desilo sa 22 njihovih kolega sa izuzetnim rezultatima.
Biv­ši voj­ni­ci sa ko­ji­ma smo ju­če raz­go­va­ra­li ne kri­ju raz­o­ča­re­nje, ali ni že­lju da se vra­te u slu­žbu, a pla­ni­ra­ju da bo­lju bu­duć­nost po­tra­že van gra­ni­ca Cr­ne Go­re.
– Na­kon ot­ka­za u Voj­sci pro­na­šao sam po­sao, ni­je bog­zna ka­kav, ali bit­no je da ra­dim. Voj­ska je bi­la mo­ja že­lja, i te­ško da bi­lo gdje mo­gu bi­ti za­do­vo­ljan kao tu. Od­lu­kom da nas ot­pu­ste pro­mi­je­ni­lo se i mo­je mi­šlje­nje o Voj­sci. U mo­jim oči­ma Voj­ska je na ne­ki na­čin pa­la, jer ta in­sti­tu­ci­ja ni­je kao što je bi­la. Mo­žda je mo­je mi­šlje­nje uzro­ko­va­no raz­o­ča­re­njem zbog ot­ka­za, ali ono je sa­da ta­kvo – ka­že bivši vojnik Miloš Le­ko­vić.
On sma­tra da bi voj­ni­ci u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma NA­TO-a tre­ba­lo da bu­du si­gur­ni­ji.
– Mi smo sa­da iza ze­ma­lja re­gi­o­na, a one su iza svih osta­lih dr­ža­va, zna­či da sta­nje ni­je do­bro. Pr­vi ko­rak bi tre­ba­lo da bu­de obez­bje­đi­va­nje do­volj­nog bro­ja voj­ni­ka, pa on­da rje­ša­va­nje pro­ble­ma sa in­fa­struk­tu­rom i opre­mom. Dje­lu­je mo­žda smi­je­šno ali mi u ci­je­loj dr­ža­vi ne­ma­mo tenk. Ka­da sam stu­pio u Voj­sku na­dao sam se pro­mje­na­ma na­bo­lje, slu­šao sam ta­kve pri­če, go­di­nu sam uži­vao u pri­stoj­nom i po­slu ko­ji vo­lim. Sa­da sam ostao bez to­ga i raz­o­ča­ran sam – is­ti­če Le­ko­vić.
Da bu­de voj­nik ma­štao je i Ni­ko­la Ču­ro­vić, ko­jem se ta­ko­đe že­lja is­pu­ni­la, ali na­ža­lost sa­mo na go­di­nu da­na.
– Raz­o­ča­ran sam jer mi ni­ko ni­je re­kao za­što sam ot­pu­šten. Ni­ka­kvo obra­zlo­že­nje. Od ma­lih no­gu sam že­lio da bu­dem voj­nik, sa­da ne ra­dim ni­gdje ali i da­lje že­lim da se vra­tim u Voj­sku. Na­dam se da će nas vra­ti­ti i da će­mo bi­ti dio od­bram­be­nih sna­ga, sa­mo ne­ka nam po­gle­da­ju re­zul­ta­te, svi smo ima­li iz­vr­sne ocje­ne ko­man­di­ra. Sa­mo ri­je­či hva­le. Čo­vjek ne zna šta da ka­že – ka­da mu se ne vred­nu­ju trud i rad, šta se on­da vred­nu­je – is­ti­če Ču­ro­vić, ko­ji do­da­je da kao i ba­rem po­lo­vi­na nje­go­vih ko­le­ga raz­mi­šlja da ode iz dr­ža­ve.
– Na taj na­čin dr­ža­va nam ne­će sa­mo osta­ti bez voj­ni­ka, ne­go i bez gra­đa­na ko­ji su, iz­me­đu osta­log, ob­u­če­ni da je bra­ne – ka­že Ču­ro­vić.
Ne­kad voj­nik, da­nas vo­zač Mi­loš Lon­čar glav­nog kriv­ca za ot­pu­šta­nje voj­ni­ka vi­di u mi­ni­stru od­bra­ne, ali i u po­li­ti­ci.
– Po­li­ti­ka ni­je tre­ba­lo da se mi­je­ša u ovo. Voj­ni­ci bra­ne dr­ža­vu bez ob­zi­ra na po­li­ti­ku, a me­ni je sa­op­šte­no da smo ot­pu­šte­ni iz Voj­ske zbog po­li­ti­ke. Ipak, imam že­lju da se vra­tim u voj­nič­ke re­do­ve, ali ko­li­ko vje­ru­jem da ću se vra­ti­ti, to­li­ko i ne vje­ru­jem – is­ti­če Lon­čar.
Na ra­čun Da­mi­ra Stu­pa­ra to­kom obu­ke ni­za­le su se sa­mo po­hva­le, ali ni one ni­je­su bi­le do­volj­ne da osta­ne u Voj­sci.
– Vje­ru­jem Voj­sci i da­lje, vo­lim je i vra­tio bih joj se. Ipak, pre­vi­še sam raz­o­ča­ran da bih išta vi­še od to­ga re­kao – sa­op­štio je Stu­par.
M.S.


Zahtijeva ne­u­pit­nu oda­nost

Mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić je po­ru­čio voj­ni­ci­ma i star­je­ši­na­ma Voj­ske Cr­ne Go­re na pro­sla­vi Da­na voj­ske u da­ni­lov­grad­skoj ka­sar­ni „Mi­lo­van Ša­ra­no­vić” da od njih zah­ti­je­va ne­u­pit­nu oda­nost pre­ma uni­for­mi ko­ju no­se, da im ona bu­de naj­ve­ća vri­jed­nost i pri­mar­no na­če­lo.
– Slu­ži­te vjer­no svo­joj do­mo­vi­ni jer čo­vjek ko­ji je bez do­mo­vi­ne, bez do­ma je. Za­to, tru­di­te se da vri­je­me ne ogra­ni­ča­va­te na ljud­sku di­men­zi­ju, već na traj­nost da­te ri­je­či i za­vjet ne­za­bo­ra­va – is­ta­kao je mi­ni­star.
Bo­ško­vić je pod­sje­tio da je Cr­na Go­ra u po­sled­njoj de­ce­ni­ji do­ni­je­la dvi­je pre­sud­ne od­lu­ke – da ob­no­vi ne­za­vi­snost i da, član­stvom u NA­TO-u, po­sta­ne dio oda­bra­nih, za sto­lom jed­na­kih.
– Za­to ova dva da­tu­ma po­seb­no bli­sta­ju. Pr­vi kao vra­ća­nje se­bi, a dru­gi kao po­vra­tak na me­đu­na­rod­nu sce­nu ko­joj je Cr­na Go­ra vje­ko­vi­ma una­zad pri­pa­da­la – ka­zao je mi­ni­star.
Na­čel­nik ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Cr­ne Go­re Lju­bi­ša Jo­kić po­ru­čio je voj­ni­ci­ma da vo­le svo­ju uno­for­mu.
– Bu­di­te na­ša sna­ga, po­štuj­te va­še pret­po­sta­vlje­ne i, ako vam ne­kad bu­de te­ško, bu­di­te svje­sni ča­sti voj­nog po­zi­va. Cr­no­gor­ska voj­ska je uvi­jek bi­la na­rod­na, iz na­ro­da i za na­rod. Ona će to bi­ti i ubu­du­će, kao do­bro or­ga­ni­zo­va­na sna­ga, sprem­na da zna­tan dio svo­jih spo­sob­no­sti i ka­pa­ci­te­ta iz­dvo­ji za mi­si­je i za­dat­ke po­dr­ške ci­vil­nim struk­tu­ra­ma, u svim uslo­vi­ma i u svim ne­po­go­da­ma – ka­zao je Jo­kić.
Če­stit­ke po­vo­dom Da­na voj­ske upu­ti­li su naj­ve­ći dr­žav­ni zva­nič­ni­ci. U Da­ni­lov­gra­du su ju­če za­kle­tvu po­lo­ži­la 52 voj­ni­ka po ugo­vo­ru ko­ji su po­če­li slu­žbu 2. ok­to­bra, a je­di­ni­ce Voj­ske Cr­ne Go­re oba­vi­le su de­fi­le.I.M.