Ak­tu­el­na cr­no­gor­ska vlast u ide­o­lo­škom po­gle­du je pri­mi­tiv­ni­jeg ka­rak­te­ra od pret­hod­ne, ko­mu­ni­stič­ke vla­sti, a njen od­nos pre­ma Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj (MCP) – Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi (SPC) je po­li­tič­ki i ide­o­lo­ški, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan“ mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru otvo­rio na­uč­ni skup „Zet­ski go­spo­da­ri Cr­no­je­vi­ći i ve­zi­ri Bu­ša­tli­je“, po­ru­ču­ju­ći da su Cr­no­je­vi­ći osta­vi­li da­le­ko­se­žne tra­go­ve u isto­ri­ji, kul­tu­ri, pa i cr­no­gor­skoj da­na­šnjni­ci, te da je kroz isto­ri­ju, pa i za vri­je­me ove di­na­sti­je, Pra­vo­slav­na cr­kva bi­la dr­žav­na vje­ra u Cr­noj Go­ri.
– Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­ska, Pra­vo­slav­na cr­kva, bi­la je dr­žav­na vje­ra u Cr­noj Go­ri. Ta­ko je bi­lo čak i za vri­je­me Cr­no­je­vi­ća, a na­ro­či­to 1503. go­di­ne kad su Cr­no­je­vi­ći ne­sta­li i ka­da je po­sled­nji Cr­no­je­vić pre­dao, na ne­ki na­čin, i dr­žav­nu vlast, pre­ma ta­da­šnjim pri­li­ka­ma, mi­tro­po­li­tu ce­tinj­skom. I on­da ka­da je odvo­je­na sve­tov­na od cr­kve­ne vla­sti, za vri­je­me knja­za Da­ni­la, i na­ro­či­to ka­sni­je za vri­je­me kra­lja Ni­ko­le, Pra­vo­slav­na cr­kva je ov­dje bi­la dr­žav­na. Sve dru­ge vje­re su bi­le pri­zna­te, ima­le su ista pra­va, ali je Pra­vo­slav­na cr­kva bi­la dr­žav­na vje­ra – is­ta­kao je vla­di­ka u raz­go­vo­ru za „Dan“.
On je na­gla­sio da je ta cr­kva sa­da van za­ko­na. Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su Cr­kva i Mi­tro­po­li­ja na cr­no­gor­skim pro­sto­ri­ma pri­sut­ne osam vje­ko­va, kao epar­hi­ja Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, pod­sje­ća­ju­ći da su bi­li pr­vi ko­ji su pod­sti­ca­li no­vu vlast u Cr­noj Go­ri, u vre­me­ni­ma no­vog sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti, da tre­ba ura­di­ti za­kon o od­no­su cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca.
– Kod nas su us­po­sta­vlje­ni te­melj­ni ugo­vo­ri sa Ri­mo­ka­to­lič­kom cr­kvom, Islam­skom za­jed­ni­com, sa Je­vrej­skom op­šti­nom, ko­ja se pr­vi put u isto­ri­ji po­ja­vi­la, što je do­bro. Je­di­na cr­kva ko­ja do sa­da ni­je udo­sto­je­na da se iz­me­đu nje i no­ve dr­ža­ve us­po­sta­vi je­dan za­kon­ski, nor­mal­ni od­nos, je­ste Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, od­no­sno Mi­tro­po­li­ja. Raz­log za to ne­sum­nji­vo je ide­o­lo­ški, po­li­tič­ki – sma­tra on.
Mi­tro­po­lit pred­stav­ni­ke no­ve vla­sti na­zi­va „neo­ti­to­i­sti­ma“, ko­ji su, ka­ko je re­kao, na­sli­je­di­li od pret­hod­ne, ko­mu­ni­stič­ke vla­sti, ono što je naj­go­re.
– Na­sli­je­di­li su bez­bo­žni­štvo i ide­o­lo­gi­ju bo­ga­će­nja na tu­đi ra­čun. Za­to je do­šlo i do to­ga da sve što je stvo­ri­la pret­hod­na vlast, pred­u­ze­ća, bu­de ra­zo­re­no, opljač­ka­no i u isto to vri­je­me se po­ja­vi­la jed­na gru­pa lju­di ko­ji su sa­da bo­ga­ta­ši, biv­ši pa i sa­da­šnji ko­mu­ni­sti, „ti­to­i­sti“, ko­ji sa­da kao ta­kvi ne­ma­ju osje­ća­nja za ono što je su­štin­sko u isto­ri­ji Cr­ne Go­re – upo­zo­rio je epi­skop ce­tinj­ski.
Ka­ko ka­že, oni sad tra­že da se bez ika­kog za­ko­na ta­kva cr­kva, ko­ja je kroz isto­ri­ju bi­la dr­žav­na cr­kva, re­gi­stru­je kod ov­da­šnjih vla­sti. On je pod­sje­tio da je to pred­vi­đe­no i Za­ko­nom o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ko­ji pri­pre­ma Vla­da.
– Mo­že­te li da za­mi­sli­te da cr­kva ko­ja je kič­me­na mo­ždi­na i one i ove Cr­ne Go­re, ne­pre­ki­nu­tog kon­ti­nu­i­te­ta, ko­ja bi po svim za­ko­ni­ma, i Bož­jim i ljud­skim, tre­ba­lo da re­gi­stru­je dr­ža­vu. Ta dr­ža­va je neo­ti­to­i­stič­ka, čak u tom ide­o­lo­škom po­gle­du pri­mi­tiv­ni­jeg shva­ta­nja od pret­hod­ne vla­sti, ko­ja je vre­me­nom ipak us­po­sta­vi­la je­dan nor­ma­lan po­re­dak od­no­sa cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca i dr­ža­ve, što po­tvr­đu­je i za­kon iz 1977. go­di­ne. To je je­di­ni do­sad va­že­ći za­kon na ovim pro­sto­ri­ma, ko­ji pred­vi­đa da su no­vo­for­mi­ra­ne vjer­ske za­jed­ni­ce du­žne da se pre­ko MUP-a re­gi­stru­ju i da se pri­ja­ve. Ni­ko od 1977. ni­je to tra­žio ni od SPC, Mi­tro­po­li­je, Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve ni IZCG. To je, pro­tiv­no za­ko­nu, tra­že­no od 2006. go­di­ne – uka­zao je vla­di­ka.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je na­veo da je taj za­kon, u pr­vo­bit­noj for­mi, od Bri­se­la i Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je od­ba­čen kao pot­pu­no ana­hron.
– Da je to vri­je­me Fran­cu­ske ili Bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je, pa da ra­zu­mi­jem, ali 2017. go­di­ne da se po­vam­pi­ru­je taj za­kon, da se pred­vi­đa po­dr­ža­vlje­nje svih hra­mo­va u Cr­noj Go­ri sa­gra­đe­nih do 1918. pa i Ce­tinj­skog, Mo­rač­kog... Ako to bu­de na­sta­vlje­no, mo­gu kad ho­će, ali ne­će mo­ći do­kle ho­će. Ja vam ga­ran­tu­jem da, s ob­zi­rom na to da Cr­na Go­ra že­li da uđe u Evrop­sku uni­ju, EU to ap­so­lut­no ne­će do­zvo­li­ti. EU ima mno­go ma­na, ali ima jed­nu ve­li­ku vr­li­nu, a to je da po­štu­je za­ko­ne i za­jed­nič­ku i pri­vat­nu svo­ji­nu. Ne­će mo­ći do­zvo­li­ti ta­kav re­vo­lu­ci­o­nar­ni, ide­o­lo­ški po­du­hvat ko­ji se za­sni­va na to­me da je ovo sa­da ne­ka dru­ga Cr­na Go­ra, ne ona ko­ja je bi­la. Stva­ra se ne­ka no­va Cr­na Go­ra, stva­ra se ne­ki no­vi iden­ti­tet. Ja se na­dam da do to­ga ne­će do­ći i da do­la­zi tre­zve­ni­je vri­je­me, da se ne­će do­no­si­ti za­ko­ni o cr­kva­ma bez uče­šća tih cr­ka­va – na­gla­sio je on.
Ka­ko is­ti­če, u Cr­noj Go­ri se po­ja­vio „po­lu­pi­smen prav­nik ko­ji pi­še za­kon i on­da ti ga na­me­će“.
– Gdje to ima, ako je to istin­ska, de­mo­krat­ska vlast, i ako istin­ski po­štu­je ljud­ska pra­va i pra­va usta­no­ve, pri­rod­no je da upi­ta i njih ka­ko je bi­lo za vri­je­me istin­ske Cr­ne Go­re kra­lja Ni­ko­le, Pe­tro­vi­ća i Cr­no­je­vi­ća. Mi se ipak na­da­mo da će taj za­kon bi­ti tre­zve­ni­ji. Ako bu­de kao pret­hod­ni, on će si­gur­no bi­ti od­ba­čen od EU. Ja kao mi­tro­po­lit pred­la­žem da prav­ni­ci, struč­nja­ci sjed­nu, uz uče­šće pred­stav­ni­ka Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve, IZCG – po­zvao je vla­di­ka, ka­ko bi se, ka­ko je re­kao, do­šlo do pri­klad­nog i sa­vre­me­nog rje­še­nja.
Go­vo­re­ći o kri­ti­ka­ma na nje­gov ra­čun, op­tu­žba­ma da se ba­vi po­li­ti­kom i na­pa­di­ma na Mi­tro­po­li­ju, mi­tro­po­lit je ka­zao da je to sve plod „neo­ti­to­i­za­ma“, ko­ji je, ka­ko je re­kao, oče­vid­no osta­vio tra­ga.
– Oni su bi­li sled­be­ni­ci ti­to­i­zma, bolj­še­vi­zma i on­da­šnjeg ko­mu­ni­zma. Ta nji­ho­va ide­o­lo­gi­ja, par­ti­ja je pro­pa­la, i sve je oti­šlo u pa­ram­par­čad, ru­še­vi­ne, a čo­vjek ne mo­že bez iden­ti­te­ta. Tim lju­di­ma je iden­ti­tet bio Marks, En­gels. Ta dru­ži­na i da­lje pje­va „vje­ru­jem u ne­be­sa Mark­sa i En­gel­sa“, „Dru­že Ti­to, mi ti se ku­ne­mo“, sa­mo što sad umje­sto par­ti­je obo­go­tvo­ru­je na­ci­ju svo­ju, cr­no­gor­sku i dr­ža­vu. Ja mo­ram da pri­znam, za­to mi se i lju­te, da je mo­ja pra­va dr­ža­va, iako pri­zna­jem i ovu, Cr­na Go­ra kra­lja Ni­ko­le, ona do 1918. Ako ho­će da bu­du na­sled­ni­ci te i ta­kve dr­ža­ve, on­da će mo­ra­ti da Cr­kvi, kič­me­noj mo­ždi­ni te dr­ža­ve, vra­te nje­no mje­sto. Oni, na­ža­lost, to ne že­le, ni­je­su u sta­nju, ni­je­su spo­sob­ni za to. Tre­ba ima­ti da­ra za to – sma­tra ep­is­kop ce­tinj­ski.
Ka­ko ka­že, ti „ti­to­i­sti“, „no­vo­mark­si­sti“ sa­da tra­ga­ju svoj iden­ti­tet.
– Je­dan od glav­ni­jih me­đu nji­ma mi je re­kao da su oni stvo­ri­li okvi­re Cr­ne Go­re, a da se sa­da tru­de da stvo­re njen iden­ti­tet. To da je ne­ko bu­šman­sko ple­me pra­vi iden­ti­tet, ra­zu­mio bih, pa čak i dr­ža­vi­ce ko­je su ni­kle a ni­ka­da ni­je­su ima­le dr­ža­vu – BiH, Slo­ve­ni­ja, Hr­vat­ska, pa i Ma­ke­do­ni­ja. One, stva­ra­ju­ći svo­ju dr­ža­vu i dr­žav­nost, mu­dri­je i tre­zve­ni­je se po­na­ša­ju od vla­sti u Cr­noj Go­ri. Oni se po­na­ša­ju kao da smo po­čet­ni­ci, kao da tek sa­da stva­ra­mo svoj iden­ti­tet, iz­mi­šlja­mo ne­ka­kve do­ga­đa­je iz pro­šlo­sti – is­ta­kao je on.
Vla­di­ka je po­ru­čio da je Pra­vo­slav­na cr­kva ži­vot ovih pro­sto­ra.
– U ta­kvoj cr­kvi ne­ma ni Sr­bi­na, ni Cr­no­gor­ca, ni ro­ba, ni slo­bod­nja­ka, ni Je­vre­ja, ni Ki­ne­za, ni Ma­ke­don­ca, ni Hr­va­ta, ni Ame­ri­kan­ca. U cr­kvi su svi jed­no, u Hri­stu Go­spo­du. To je cr­kva. Cr­kva bez Hri­sta Bo­ga, ni­je cr­kva. Hrist je gla­va te cr­kve 2000. go­di­ne. Oni ko­ji sa­da pro­gla­ša­va­ju „cr­kvu“ na tr­gu Jo­si­pa Bro­za – „cr­no­gor­sku cr­kvu“. Gra­de cr­kvu i Cr­nu Go­ru na ono­me što ni­ko ni­ka­da ni­je gra­dio, i taj iden­ti­tet. Ja se na­dam da su to po­sled­nji tr­za­ji neo­ti­to­i­zma u Cr­noj Go­ri, da će Cr­na Go­ra po­la­ko do­ći se­bi u cje­lo­kup­no­sti i da svo­ju bu­duć­nost ne­će gra­di­ti na sve du­bljim di­o­ba­ma, ko­jih ni­ka­da u isto­ri­ji ni­je bi­lo kao da­nas, u svim obla­sti­ma – ka­že mi­tro­po­lit.
On na­gla­ša­va da se na­rod ne­ka­da di­je­lio zbog krv­nih osve­ta, da su bi­le di­o­be u vri­je­me Pe­tro­vi­ća i gu­ver­na­du­ra, ze­le­na­ša i bje­la­ša, čet­ni­ka i par­ti­za­na, „mi­lo­va­ca“ i „mo­mi­ro­va­ca“.
– Te di­o­be su osta­vi­le ta­ko du­bo­kog tra­ga u si­ro­tom na­ro­du ko­ji hlje­ba ne­ma. On se sa­da bak­će stva­ra­njem no­vog iden­ti­te­ta. Je­dan naš vla­di­ka je u ve­zi dru­gog, slič­nog pi­ta­nja: „evo ti ni­šta, dr­ži ga čvr­sto“. E to je ot­pri­li­ke ta pri­ča ko­ja se ov­dje for­mi­ra i na du­hov­nom, mo­ral­nom i po­li­tič­kom ide­o­lo­škom pla­nu. Ali, u la­ži su krat­ke no­ge – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.A. OSTO­JIĆ


„Dan” ide pu­tem isti­ne i prav­de

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je dao je pu­nu po­dr­šku dnev­nom li­stu „Dan“ i osu­dio na­pa­de na na­šu re­dak­ci­ju, re­kav­ši:
– Bla­go va­ma dok vas na­pa­da­ju. To zna­či da vri­je­di­te. Ka­ko ka­že po­slo­vi­ca: „Za do­brim ko­njem pra­ši­na se di­že“. Sa­mo na­sta­vi­te da ho­di­te pu­tem isti­ne i prav­de – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.


Pre­sud­ni pe­ri­od u isto­ri­ji Cr­ne Go­re

Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska oku­pi­la je pre­ko 40 na­uč­ni­ka na Ce­ti­nju i u Pod­go­ri­ci, po­vo­dom sku­pa o Cr­no­je­vi­ći­ma i Bu­ša­tli­ja­ma i do­ga­đa­ji­ma od 14. vi­je­ka do 1830. go­di­ne. Vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je je za „Dan“ ka­zao da je na­mje­ra MCP bi­la da se na­uč­no ob­ra­di ovaj pre­sud­ni pe­ri­od u isto­ri­ji Ze­te, od­no­sno Cr­ne Go­re i sve­u­kup­nog na­šeg na­ro­da, ko­ji se, ka­ko je re­kao, od­ra­zio i na ši­re pro­sto­re – na bal­kan­ske i evrop­ske.
– Po­ro­di­ca Cr­no­je­vi­ća je ugra­di­la se­be u ta isto­rij­ska zbi­va­nja i ugra­đu­je i da­nas, onim što je ona uči­ni­la po­seb­no pre­ko Ce­ti­nja, pre­sto­nog gra­da Cr­ne Go­re, i pre­ko sve­ga ono­ga što je osta­vi­la u na­šoj isto­ri­ji, od ma­na­sti­ra Ko­ma, gdje su pr­vi Cr­no­je­vi­ći sa­hra­nje­ni, sa pre­sje­kom kul­tur­nog na­sle­đa ko­je su za­po­če­li Cr­no­je­vi­ći za vri­je­me svo­je vla­da­vi­ne. Ve­za­ni za njih su ve­zi­ri Bu­ša­tli­je. Stan­ko Sta­ni­ša Cr­no­je­vić je pri­mio islam i žr­tvo­van je u to vri­je­me da bi se spa­sio na­rod ov­dje u Ze­ti i ši­re od Ze­te. On je tu jed­no vri­je­me i vla­dao, pa je pre­ko nje­ga Ze­ta do­bi­la na­ziv Sken­de­ri­ja, po Ska­dru, ko­ji je bio vje­kov­na pre­sto­ni­ca i pri­je Cr­no­je­vi­ća, Bal­ši­ća, Ne­ma­nji­ća – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit.
On ka­že da je „tra­di­ci­ja vo­ji­sla­vlje­vić­ka, cr­no­je­vić­ka, ne­ma­njić­ka ka­sni­je pre­šla i pre­ni­je­ta i na sve­to­rod­nu lo­zu Pe­tro­vi­ća“.
– To­me je naj­bo­lje svje­do­čan­stvo ne­zva­nič­na, ali je­di­na pra­va him­na Cr­ne Go­re: „Ona­mo, ‘na­mo... za br­da ona, go­vo­re da je ra­zo­ren dvor mo­je­ga ca­ra, ona­mo ve­le, bio je ne­gda ju­nač­ki zbor. Ona­mo, ‘na­mo... da vi­đu Pri­zren! Ta to je mo­je – do­ma ću doć’! Sta­ri­na mi­la ta­mo me zo­ve, tu mo­ram jed­nom oru­žan poć’“ – ka­že epi­skop ce­tinj­ski.
Mi­tro­po­lit po­ru­ču­je da Cr­no­je­vi­ći osta­vlja­ju da­le­ko­se­žne tra­go­ve.
– I Bu­ša­tli­je, od­no­sno oni ko­ji su po­sli­je Oto­man­ske oku­pa­ci­je pri­mi­li islam, na­ša su bra­ća, sa ko­ji­ma dan-da­nas na­sta­vlja­mo taj di­ja­log ko­ji su za­po­če­li Cr­no­je­vi­ći, na­sta­vi­li Bu­ša­tli­je, a i da­nas se to do­ga­đa u na­šem vre­me­nu – ka­zao je mi­tro­po­lit.