Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve tre­ba­lo bi da jav­no i tran­spa­rent­no opre­dje­lju­ju no­vac za spro­vo­đe­nje so­ci­jal­nih ser­vi­sa za osje­tlji­ve ka­te­go­ri­je dru­štva, oci­je­nje­no je na pres kon­fe­ren­ci­ji SOS te­le­fo­na za že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja Pod­go­ri­ca. Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca SOS te­le­fo­na Pod­go­ri­ca Bi­lja­na Ze­ko­vić ka­za­la je na pres kon­fe­ren­ci­ji po­vo­dom us­po­sta­vlja­nja stan­dar­da u ra­du or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva ko­je objezb­jeđuju so­ci­jal­ne uslu­ge po­seb­no osje­tlji­vim ka­te­go­ri­ja­ma dru­štva, da dr­ža­va od or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva oče­ku­je da bu­du sna­žne i kre­di­bil­ne i ima­ju sve re­sur­se da bi do­bi­li fi­nan­sij­sku po­dr­šku za spro­vo­đe­nje uslu­ga ko­je pru­ža­ju gra­đa­ni­ma. Ona sma­tra da je pe­ri­od od pet go­di­na, ko­li­ko je pro­te­klo od usva­ja­nja Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, po­tro­še­nih na pri­pre­mu spro­vo­đe­nja tog ata i srod­nih pra­vil­ni­ka, „neo­prav­da­no dug i im­pli­ci­ra na svje­sno od­la­ga­nje pro­ce­sa”.
Ona je na­ve­la da dr­ža­va ra­di na de­cen­tra­li­za­ci­ji so­ci­jal­nih uslu­ga i oba­ve­za lo­kal­nih upra­va je da obez­bje­đu­ju dio sred­sta­va i da dio sred­sta­va do­bi­ja­ju od Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. U 2016., ka­ko je na­ve­la, taj iz­nos je bio 600 hi­lja­da eura, u pro­šloj 1,2 mi­li­o­na eura, ali se ne zna na ko­ji na­čin i ko­me i za ko­je ser­vi­se su po­di­je­lje­na sred­stva.
– Na­še pra­vo je da mi­sli­mo da je pro­ces spor ne sa­mo zbog ne­do­stat­ka ka­pa­ci­te­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, već i za­to što je dr­ža­va na taj na­čin iz­bje­gla tro­še­nje nov­ca pla­ni­ra­noh za so­ci­jal­ne ser­vi­se ko­je obez­bje­đu­ju or­ga­ni­za­ci­je ci­vil­nog dru­štva. Pre­sko­či­li smo pet go­di­na fi­nan­si­ra­nja ser­vi­sa. Oče­ku­je­mo od dr­ža­ve, kao što mi mo­ra­mo do­ka­za­ti svoj kre­di­bi­li­tet, da to ura­di i i ona, tj. da nad­le­žno mi­ni­star­stvo i lo­kal­ne upra­ve sred­stva ko­ja bu­du opre­di­je­lje­na za rad ser­vi­sa opre­dje­lju­ju kroz jav­ne kon­kur­se, tran­spa­rent­no i da kon­tro­la tih sred­sta­va bu­de kva­li­tet­na – is­ta­kla je Ze­ko­vi­će­va u pi-ar cen­tru.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da oko 70 od­sto so­ci­jal­nih uslu­ga ko­ji se pru­ža­ju na­u­gro­že­ni­jim ka­te­go­ri­ja­ma dru­štva obez­bje­đu­ju ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, a sve­ga de­set od­sto po­treb­nih sred­sta­va za rad tih ser­vi­sa se, ka­ko je na­ve­la, obez­bje­đu­je kroz od­re­đe­nu vr­stu fi­nan­sij­ske po­dr­ške Vla­de ili dru­gih do­na­to­ra.
Or­ga­ni­za­ci­je, ka­ko je po­ja­sni­la Ze­ko­vi­će­va, op­sta­ju za­hva­lju­ju­ći dru­gim pro­jek­ti­ma ko­ji ne­ma­ju di­rekt­nu ve­zu sa ser­vi­si­ma, „a po­dr­šku svo­jim cilj­nim gru­pa­ma obez­bje­đu­ju uglav­nom na vo­lo­lon­tr­skoj osno­vi”.
– Go­di­na­ma ima­mo pa­ra­doks da me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je i fon­da­ci­je sma­tra­ju da je fi­nan­si­ra­nje ser­vi­sa ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja stvar dr­ža­ve, da je dr­ža­va du­žna da to ra­di, a s dru­ge stra­ne, dr­ža­va sa tim pro­ce­som odu­go­vla­či, uvo­di no­ve za­ko­ne, stan­dar­de i do­la­zi­mo u si­tu­a­ci­ju sta­tus kvo – re­kla je Ze­ko­vi­će­va.M.S.