Rad­nič­ki pro­te­sti su ne­mi­nov­nost i mo­ra­ju ih or­ga­ni­zo­va­ti biv­ši rad­ni­ci pro­pa­lih i opljač­ka­nih pred­u­ze­ća, ko­ji su sa­da u du­bo­kom si­ro­ma­štvu, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ pred­sjed­nik skup­štin­ske Ko­mi­si­je za kon­tro­lu po­stu­pa­ka pri­va­ti­za­ci­je i po­sla­nik DF-a Jan­ko Vu­či­nić.
– Or­ga­ni­za­to­ri pro­te­sta mo­gu bi­ti i rad­ni­ci na od­re­đe­no vri­je­me, ko­ji ta­ko­đe ne­ma­ju ni­ka­kve so­ci­jal­ne si­gur­no­sti, kao i za­po­sle­ni u jav­nom sek­to­ru ko­ji­ma se za­ra­de ne mi­je­nja­ju već se­dam go­di­na. Sve je iz­vje­sni­je da će im ta za­ra­da osta­ti na tom ni­vou do pen­zi­je, jer tre­ba na­red­nih go­di­na ot­pla­ći­va­ti ugrad­nje i du­go­ve ko­je su nam na­pra­vi­le ma­fi­ja­ško taj­kun­ske struk­tu­re sa nji­ho­vim pred­vod­ni­kom pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Naj­bo­lje po rad­ni­ke bi­lo bi ka­da bi se udru­ži­li i za­jed­nič­kom ak­ci­jom do­ve­li na vlast lju­de ko­ji će da ra­de u nji­ho­vom in­te­re­su, a Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vu bu­lu­men­tu li­ši­le ne­za­ko­ni­to ste­če­ne imo­vi­ne i str­pa­li ih u za­tvor – re­kao je Vu­či­nić.
● Ko­ji su rad­ni­ci naj­u­gro­že­ni­ji?
– Rad­ni­ci sa sje­ve­ra su naj­u­gro­že­ni­ji, ta­mo ima naj­vi­še si­ro­ma­šnih, ali raz­li­ka me­đu rad­ni­ci­ma ni­je ve­li­ka­ma oda­kle god do­la­zi­li. Pi­ta­nje je da­na ka­da će ih ne­pod­no­šlji­vi uslo­vi ži­vo­ta, na­tje­ra­ti da se svi oni za­jed­no pre­se­le u Pod­go­ri­cu i sku­pe is­pred zgra­de Vla­de. Za­to je i Đu­ka­no­vić po­žu­rio sa Za­ko­nom o jav­nim oku­plja­nji­ma ne bi li glad­ni na­rod od­ma­kao od vra­ta, ali pri­tom za­bo­ra­vlja da je ona zgra­da, u ko­joj on tre­nut­no kao vla­sto­dr­žac na je­dvi­te ja­de odr­ža­va vlast, na­pra­vlje­na od na­rod­nih pa­ra i da ta­mo tre­ba da bu­de ne­ko ko će da slu­ži na­ro­du.
Vla­sto­dr­šci u Cr­noj Go­ri uspje­li su da rad­ni­ke i rad­nič­ka pra­va sta­ve u „vre­me­plov“ i da okre­nu to­čak isto­ri­je una­zad za vi­jek i po i da nas vra­te u 19. vi­jek, pri­je ono­ga što se do­go­di­lo u Či­ka­gu ka­da su se rad­ni­ci svo­jim po­gi­bi­ja­ma iz­bo­ri­li za tri osmi­ce: osam sa­ti ra­da, osam od­mo­ra, osam du­hov­nog na­dah­nu­ća. Da­nas rad­ni­ci u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju ele­men­tar­na rad­nič­ka pra­va, pra­vo na po­šte­nu i pra­ved­nu za­ra­du, na od­mor, na slo­bo­dan dan u sed­mi­ci, na kr­snu sla­vu, ne­ma­ju pra­vo da bu­du bo­le­sni, že­ne da za­trud­ne i bu­du maj­ke.
● Da li bi­ste po­mo­gli i pred­vo­di­li pro­te­ste rad­ni­ka sa sje­ve­ra uko­li­ko bi od­lu­či­li da svo­je ne­za­do­volj­stvo iz­ra­ze pred Vla­dom i Skup­šti­nom?
– U DF sam ušao kao pred­stav­nik rad­ni­ka i sto­li­ca na ko­joj sje­dim je rad­nič­ka. Spre­man sam da bu­dem na uslu­zi i po­mog­nem svim rad­ni­ci­ma ko­ji su u ne­vo­lji. Svi ti rad­ni­ci do­la­ze iz raz­li­či­tih dje­lat­no­sti i pri­ro­da nji­ho­vih pro­ble­ma, iako u mno­go­me slič­na, ni­je ista. Ve­ći­na ih je sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­na i oni ima­ju svo­je sin­di­kal­ne li­de­re. Svi ko­ji tra­že bi­lo ka­kvu po­moć od me­ne do­bi­će je u ono­li­koj mje­ri ko­li­ko im to mo­gu pru­ži­ti. Ako sma­tra­ju da sam im od ko­ri­sti i da za­jed­no sa nji­ma vo­dim taj nji­hov oprav­dan bunt pro­tiv ova­kve od­na­ro­đe­ne vla­sti, ne­ću bje­ža­ti ni od to­ga, ali je to stvar nji­ho­vog iz­bo­ra i ci­lje­va tih pro­te­sta. Moj cilj je ja­san. Smje­na kri­mi­nal­nog re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća kao oli­če­nja sve­ga lo­šeg i glav­nog uzro­ka rad­nič­kog stra­da­nja, muč­nog i si­ro­tinj­skog ži­vo­ta na­ro­da i go­le bor­be za op­sta­nak, kao u ži­vo­tinj­skom, a ne ljud­skom svi­je­tu. Ako je to i nji­hov cilj, spre­man sam da bu­dem sa nji­ma.
● Sma­tra­te li da je dis­kri­mi­na­ci­ja da se pen­zi­o­ni­šu rad­ni­ci ne­ko­li­ko pred­u­ze­ća, a da se dru­gim rad­ni­ci­ma, ko­ji su u mno­go go­roj si­tu­a­ci­ji to ne omo­gu­ća­va?
– Za sve rad­ni­ke ko­ji su osta­li bez rad­nog mje­sta zbog uvo­đe­nja ste­ča­ja u pri­va­ti­zo­va­nim dr­žav­nim pred­u­ze­ći­ma, a u tom pe­ri­o­du im ni­je is­pla­će­na ot­prem­ni­na tre­ba­lo je omo­gu­ći­ti po­volj­ni­je uslo­ve za pen­zi­o­ni­sa­nje, kao što je i pre­ci­zi­ra­no pred­lo­gom za­ko­na, za mu­škar­ce sa pre­ko 30 go­di­na i že­ne sa pre­ko 25 go­di­na. Jer ti lju­di da­nas ži­ve u du­bo­kom si­ro­ma­štvu bez ika­kve so­ci­jal­ne si­gur­no­sti i dr­ža­va je mo­ra­la da po­ka­že od­go­vor­nost i bri­gu za te gra­đa­ne, zbog to­ga što se uni­šta­va­nje pred­u­ze­ća i tje­ra­nje rad­ni­ka na uli­cu de­ša­va­lo pred oči­ma dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je su sve to ni­je­mo po­sma­tra­le.
● Iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja na­ja­vi­li su da će pod­ni­je­ti za­kon ko­jim će ne­u­pla­ći­va­nje do­pri­no­sa bi­ti kri­vič­no dje­lo. Ho­će li se tim za­ko­nom po­bolj­ša­ti po­re­ska di­sci­pli­na i po­ve­ća­ti pri­ho­di po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na pla­te?
– Taj za­kon sam pred­la­gao dva pu­ta da bu­de uvr­šten na dnev­ni red, ali je par­la­men­tar­na ve­ći­na to od­bi­la. Sa­da će to isto pred­lo­ži­ti Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, od­no­sno Vla­da. Valj­da su se i oni do­sje­ti­li po­sli­je pred­lo­ga DF-a da tre­ba za­šti­ti­ti dr­ža­vu i nje­ne gra­đa­ne od bru­tal­ne pljač­ke stra­te­ških part­ne­ra, ko­ji su po­red svih po­sto­je­ćih za­ko­na po­ha­ra­li dr­žav­ni imo­vi­nu i ošte­ti­li dr­žav­ne fon­do­ve i rad­ni­ke za mi­li­o­ne eura. Mo­že­te sa­mo mi­sli­ti ka­kva je to bi­la ko­rup­ci­ja i na ko­jem ni­vou ka­da im je sve to omo­gu­će­no, a da ni­ko od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ni­je re­a­go­vao.
● Da li je ta­kav za­kon tre­ba­lo mno­go ra­ni­je do­ni­je­ti, s ob­zi­rom na to da mno­go rad­ni­ka ima pro­ble­ma sa od­la­skom u pen­zi­ju, jer im ni­je­su upla­će­ni do­pri­no­si?
– Ta­kav za­kon tre­ba­lo je do­ni­je­ti ka­da se po­če­lo sa pri­va­ti­za­ci­ja­ma, jer bi ta­da bi­lo ja­sno svi­ma oni­ma, ko­ji na­mje­ra­va­ju da za­ki­da­ju dr­ža­vu i rad­ni­ke za mi­li­o­ne da će za­vr­ši­ti u za­tvo­ru. Da smo sve vri­je­me ima­li ta­kav za­kon, u Cr­nu Go­ru bi do­la­zi­li pra­vi in­ve­sti­to­ri ko­ji bi po­slo­va­li u skla­du sa za­ko­nom, a ova­ko ima­li smo ve­ći­nom go­le kri­mi­nal­ce ko­ji su nas pljač­ka­li uz ne­se­bič­nu po­moć ko­rum­pi­ra­nih čel­ni­ka dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja po­re­đa­nih u pi­ra­mi­di ko­rup­ci­je na či­jem vr­hu se na­la­zio pre­mi­jer i na­rav­no uzi­mao naj­ve­ći dio.D.MI­LA­ČIĆ


Bro­do­gra­di­li­šte će pr­vo kon­tro­li­sa­ti

● Ko­je će­te pri­va­ti­za­ci­je kon­tro­li­sa­ti u na­red­noj go­di­ni?
– Moj pred­log bi bio, a vje­ru­jem da će to pri­hva­ti­ti i osta­li čla­no­vi Ko­mi­si­je da pr­vo pred­u­ze­će či­ju pri­va­ti­za­ci­ju bu­de­mo kon­tro­li­sa­li bu­de Bro­do­gra­di­li­šte s ob­zi­rom na to da ga Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju, pri­pre­ma za ste­čaj da bi ga oči­stio od rad­ni­ka i ta­kvog ga on­da pro­dao ne­kom nje­go­vom „stra­te­škom part­ne­ru”. Na­kon to­ga, po­sve­ti­li bi­smo se ve­li­kim pred­u­ze­ći­ma kao što su Ju­go­pe­trol, Elek­tro­pri­vre­da, za­tim Du­van­skom kom­bi­na­tu, TO „PKB Her­ceg No­vi“ i ne­kim ho­te­li­ma ko­ji su bi­li u ži­ži jav­no­sti ili će bi­ti.
Sa ra­dom Ko­mi­si­je ne mo­gu bi­ti za­do­vo­ljan jer ka­kve ko­ri­sti ima­mo od to­ga ka­da utvr­di­mo ne­što post fe­stum da je bi­lo kri­mi­nal­no, a nad­le­žne in­stu­tu­ci­je ne­će da re­a­gu­ju. Mi­slim da u Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu je po­treb­no for­mi­ra­ti po­seb­no odje­lje­nje, po­put od­sje­ka za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ko­je će se ba­vi­ti ne­za­ko­ni­tim i kri­mi­nal­nim rad­nja­ma pri­li­kom pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­ja, jer je to ogrom­ni po­sao ko­ji se ne mo­že ra­di­ti ona­ko uz­gred.


Sli­ka rad­ni­ka na ploč­ni­ku du­go će me pra­ti­ti

● U 2014. go­di­ni bi­li ste u ži­ži jav­no­sti zbog pro­te­sta is­pred Vla­de, ka­da ste po­dr­ža­li rad­ni­ke Me­tal­ca. Ka­ko ste pre­ži­vje­li ci­je­lu fa­mu ko­ja se di­gla na­kon pro­te­sta i na­mje­re tu­ži­la­štva da po­kre­ne kri­vič­ni po­stu­pak pro­tiv Vas?
– Ako mi vje­ru­je­te i da­nas ka­da pro­đem onom uli­com is­pred Vla­de, kao da vi­dim onaj pri­zor ka­da su go­to­vo umi­ra­li od gla­di rad­ni­ci Me­tal­ca na onom ploč­ni­ku, a da se ni­ko ne okre­će na njih. Ta sli­ka će me pra­ti­ti ci­je­log ži­vo­ta. Ka­da je bio pro­test, ni­je­sam ni­ka­ko mo­gao do­zvo­li­ti se­bi da se oku­pi­mo, odr­ži­mo go­vo­re i ra­zi­đe­mo, a da osta­vi­mo njih da se na ona­kav na­čin ubi­ja­ju na uli­ci. Ono je bi­lo je­di­no rje­še­nje da se ne­što uči­ni, mi­slim na po­ziv da se ide na Vla­du. I ka­da smo pro­bi­li ogra­du, na­šao sam se me­đu po­li­ci­jom i ta­da sam vi­deo da se ti lju­di so­li­da­ri­šu sa na­ma, jer ni­ko ni­je htio da nas uda­ra, a oče­ki­vao sam da će me pre­mla­ti­ti. Svi su oni do­bro ra­zu­mje­li mu­ke rad­ni­ka, kao i svu si­tu­a­ci­ju. Do­bro su zna­li ko­ga ču­va­ju od glad­nog na­ro­da i šta su sve oni ko­je tre­ba­ju da ču­va­ju ura­di­li tom na­ro­du. Šta je mi­li­ci­ja ne­go dio na­ro­da. Ali, za­to su iz tu­ži­la­štva, na pre­mi­je­rov zvi­žduk po­tr­ča­li da po­kre­nu is­tra­žne rad­nje pro­tiv me­ne i još ne­ko­li­ci­ne pro­te­sta­na­ta, i to zbog pru­ža­nja ot­po­ra. Ali uz svu upor­nost Ra­di­vo­ja La­le Nik­če­vi­ća i osta­lih po­sla­ni­ka DPS-a ostao mi je po­sla­nič­ki imu­ni­tet, ko­jeg se na­mjer­no ni­je­sam od­ri­cao da im ne bi olak­ša­vao po­sao u po­slu­šno­sti i do­dvo­ra­va­nju ga­zdi.


Mir­na oku­plja­nja ko­ri­ste sa­mo Vla­di

● Da li je u Cr­noj Go­ri mo­gu­će ne­što po­sti­ći mir­nim pro­te­sti­ma?
– Za­vi­si šta se pod­ra­zu­mi­je­va pod mir­nim pro­te­sti­ma. Ako mi­sli­te na pro­te­ste ko­ji oku­pe ono­li­ko lju­di ko­li­ko se oku­pi na sa­hra­ni, pa se on­da po­sli­je odr­ža­nih go­vo­ra pro­te­stan­ti ra­zi­đu, a pri­je to­ga pri­pri­je­te da će se oku­pi­ti u još ve­ćem bro­ju ako im se ne is­pu­ne za­htje­vi, on­da od ta­kvih pro­te­sta sa­mo pro­fi­ti­ra re­žim ko­ji pred pred­stav­ni­ci­ma evrop­skih in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri po­ka­zu­ju de­mo­krat­ski ka­pa­ci­tet, da i po­red LGBT oso­ba ima još ne­ko da se bu­ni.
Ali pro­te­sti ko­ji bi bi­li slič­ni oni­ma od 2. ok­to­bra ove go­di­ne is­pred zgra­de Vla­de, ka­da se po­red go­vo­ra za­tre­se ma­lo i ogra­da, pa se za­bri­nu po­ma­lo i oni ko­je ču­va mi­li­ci­ja on­da to već li­či na pri­jet­nju i ugro­ža­va re­žim.