Jav­ni dug je u po­sled­njih osam go­di­na po­ve­ćan za 1,3 mi­li­jar­de, dok je bru­to do­ma­ći pro­iz­vod isto­vre­me­no po­ras­tao za 520 mi­li­o­na.
Dav­ne 2007. go­di­ne dr­žav­ni dug je iz­no­sio 737 mi­li­o­na, a BDP 2,8 mi­li­jar­di. Na kra­ju sep­tem­bra jav­ni dug je po­ve­ćan na 1,971 mi­li­jar­du, dok je BDP u 2013. go­di­ni iz­no­sio 3,3 mi­li­jar­de. Za pro­šlu go­di­nu se još če­ka­ju po­da­ci Mon­sta­ta o BDP-u. Udio jav­nog du­ga u BDP-u je sa 27 od­sto po­ve­ćan na 58 pro­ce­na­ta.
Enorm­no za­du­ži­va­nje, me­đu­tim, ni­je pra­ti­lo otva­ra­nje rad­nih mje­sta i po­ve­ća­nje pro­iz­vod­nje, već su dr­žav­na pred­u­ze­ća ras­pro­da­va­na, a rad­ni­ci zbog pri­va­ti­za­ci­ja za­vr­ša­va­li na uli­ca­ma. Pro­da­va­ni su re­dom KAP, Te­le­kom, Že­lje­za­ra, Bok­si­ti i mno­ga dru­ga pred­u­ze­ća. Pa­re od pro­da­je su se sli­va­le u bu­dže­tu, ali se nji­hov efe­kat ni­je vi­dio. Pri­je pro­da­je Te­le­ko­ma, Vla­da je spo­mi­nja­la da na­mje­ra­va da od tih pa­ra gra­di auto­put. Te­le­kom je pro­dat 2005. go­di­ne, a auto­put još ni­je po­čeo da se gra­di.
Član skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić (DF) sma­tra da tri pu­ta ve­ći rast jav­nog du­ga u od­no­su na BDP do­volj­no go­vo­ri o eko­nom­skoj po­li­ti­ci Vla­de.
– Na­zi­va­ti po­li­ti­kan­stvom što opo­zi­ci­ja ko­ri­sti iz­raz du­žnič­ko rop­stvo zbog kre­dit­nog za­du­ži­va­nja Vla­de, a isto­vre­me­no se za osam go­di­na za­du­ži­ti 1,3 mi­li­jar­de, do­volj­no go­vo­ri o ono­me ko to go­vo­ri – re­kao je Đu­ka­no­vić –alu­di­ra­ju­ći na iz­ja­vu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, to­li­ko po­ve­ća­nje jav­nog du­ga i za­du­ži­va­nje je neo­d­go­vor­no.
– DPS je je­di­ni do­bit­nik zbog lo­ših po­te­za Vla­de i lo­še si­tu­a­ci­je u ze­mlji. Oči­gled­no je da je dio nov­ca za­vr­ša­vao u dže­po­vi­ma funk­ci­o­ne­ra ko­ji su ras­pro­da­li dio Cr­ne Go­re i po­ve­za­li se sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom – is­ta­kao je on.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić je na­veo da je naj­go­re od sve­ga što u raz­voj­ne pr­jek­te ni­je in­ve­sti­ran ni­ka­kav iz­nos od to­li­kog za­du­že­nja.
– Zna­mo da su ta sred­stva po­šla na jav­nu po­tro­šnju i za­tva­ra­nje lo­ših in­ve­sti­ci­ja, od­no­sno is­pla­tu ot­prem­ni­na rad­ni­ci­ma pro­pa­lih pred­u­ze­ća. Jav­na po­tro­šnja se fi­nan­si­ra­la i od pro­da­je pred­u­ze­ća, pa je sva­ke go­di­ne sve ma­nje pred­u­ze­ća ko­ja se mo­gu pri­va­ti­zo­va­ti ili pro­da­ti – re­kao je Bo­ja­nić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da su po­da­ci o sta­nju jav­nog du­ga i nje­go­vom od­no­su sa BDP-om po­ra­ža­va­ju­ći.
– Pri­je osam go­di­na sta­nje ni­je bi­lo ta­ko „cr­no”, a sa­da 60 od­sto udje­la jav­nog du­ga u BDP-u iz­gle­da kao „li­je­pa pri­ča”. S tim što ima ten­den­ci­ju da ide na 80 od­sto BDP-a. Na sve ove po­dat­ke Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne­ma ade­kva­tan od­go­vor – na­veo je Le­kić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, od 2007. go­di­ne su se pro­mi­je­ni­la tri mi­ni­stra fi­nan­si­ja, a od­go­vor­nost za ovo­li­ko za­du­že­nje vla­de ni­je sank­ci­o­ni­sa­na pra­vim mje­ra­ma.
– Mo­žda se kod nas od­go­vor­nost ne utvr­đu­je iako go­vo­ri­mo o Vla­di kon­ti­nu­i­te­ta. Oči­to se od­go­vor­nost ne smi­je po­me­nu­ti jer ni­je po­želj­no po­mi­nja­ti naj­od­go­vor­ni­je – zalj­ku­čio je Le­kić.D.M.


Stra­te­gi­ja ne­sta­la

Le­kić je pod­sje­tio da je Vla­da pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ra­di­la stra­te­gi­ju upra­vlja­nja jav­nim du­gom.
– Star­te­gi­ja je iz­gle­da do­ži­vje­la fi­ja­sko, a po­ka­zi­va­la je da će­mo upra­vo ima­ti ovo što nam se sa­da de­ša­va. Na­še za­du­že­nje oti­šlo je na pro­pa­le fir­me KAP i Že­lje­za­ru i na mno­ga dru­ga pred­u­ze­ća ko­ja su uni­šte­na, a Vla­da je in­ter­ve­ni­sa­la na ra­čun svih gra­đa­na – re­kao je Le­kić.
Zbog to­ga, ka­ko je na­veo, ima­mo za­mr­znu­te pen­zi­je i pla­te u jav­nom sek­to­ru.
– Udio du­ga u BDP-u uve­li­ko gra­bi ka tro­ci­fre­nom bro­ju. Prav­da­nje da će sve to bi­ti zbog auto­pu­ta i no­vih kre­dit­nih za­du­že­nja, sa­mo je do­bar iz­go­vor da se sta­ra za­du­že­nja za­bo­ra­ve, a od­go­vor­nost za njih ne po­mi­nje. Mi­ni­stri fi­nan­si­ja se mi­je­nja­ju, a Vla­da osta­je u istim okvi­ri­ma. Sta­ri mi­ni­stri fi­nan­si­ja sa­da oba­vlja­ju za­vid­ne funk­ci­je, a sva­ki no­vi go­vo­ri da za­du­ži­va­nje ni­je bi­lo u nje­go­vom man­da­tu – sa­op­štio je Le­kić.