Iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o Agen­ci­ji za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, ko­je pred­vi­đa­ju neo­gra­ni­čen i ne­kon­tro­li­san pri­stup lič­nim po­da­ci­ma gra­đa­na, za­bri­nja­va­ju­će su ako ima­mo u vi­du ve­ze te slu­žbe i nje­nih ka­dro­va sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, ka­za­la je ju­če za „Dan“ Va­nja Ća­lo­vić, iz­vr­šna di­rek­tor­ka Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). Ća­lo­vi­će­va je to na­ve­la pri­li­kom ko­men­ta­ri­sa­nja vla­di­nog pred­lo­ga iz­mje­na za­ko­na, po ko­jem slu­žbe­ni­ci ANB-a do­bi­ja­ju neo­gra­ni­če­ni pri­stup po­da­ci­ma prav­nih li­ca, bez sud­skog na­lo­ga, sa­mo uz le­gi­ti­ma­ci­ju slu­žbe.
– Po­zna­to je da su slu­žbe­ne le­gi­ti­ma­ci­je DB-a ima­le vo­đe ze­mun­skog kla­na Lju­bi­ša Bu­ha Ču­me, Du­šan Spa­so­je­vić i Mi­le Lu­ko­vić. Za na­šu oba­vje­štaj­nu slu­žbu ra­di­li su i Da­mir Man­dić, op­tu­že­ni za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, i Vuk Vu­le­vić, op­tu­že­ni za mno­ga ubi­stva i ve­ze sa or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­nal­nom gru­pom Ame­ri­ka. Po­zna­te su i ne­ke ve­ze vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra ANB-a sa vr­hom or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Gra­đa­ni se sje­ća­ju i naj­po­zna­ti­jeg „sva­ta” – Zo­ra­na La­zo­vi­ća – o či­joj po­ve­za­no­sti sa Sa­fe­tom Ka­li­ćem, bra­ćom Ša­rić, vo­đa­ma ze­mun­skog i sur­čin­skog kla­na po­sto­ji i vi­deo-za­pis. Biv­ši di­rek­tor ANB-a Du­ško Mar­ko­vić, kao i biv­ši šef slu­žbe za Moj­ko­vac Vlat­ko Ra­ko­če­vić do­vo­đe­ni su u ve­zu sa Na­se­rom Kelj­men­di­jem, kao i Du­ško Go­lu­bo­vić, funk­ci­o­ner te slu­žbe – na­ve­la je Ća­lo­vi­će­va.
Na­gla­si­la je da o to­me svje­do­če ob­ja­vlje­ni li­stin­zi te­le­fon­skih raz­go­vo­ra Na­se­ra Kelj­men­di­ja.
– Da­kle, po­je­di­ni slu­žbe­ni­ci, part­ne­ri i sa­rad­ni­ci na­še oba­vje­štaj­ne slu­žbe ba­ve se šver­com ko­ka­i­na, he­ro­i­na, na­ru­če­nim ubi­stvi­ma i dru­gim kri­mi­nal­nim rad­nja­ma, a iz­mje­na­ma Za­ko­na o ANB-u tim li­ci­ma se omo­gu­ća­va da ne­kon­tro­li­sa­no pri­stu­pa­ju svim lič­nim po­da­ci­ma gra­đa­na, uklju­ču­ju­ći me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju, po­dat­ke o pri­ma­nji­ma, kre­di­ti­ma, po­slov­nim tran­sak­ci­ja­ma i to­me slič­no – upo­zo­ra­va Ća­lo­vi­će­va.
Iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na ko­je su u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri pred­vi­đa­ju da bi­lo ko­ji slu­žbe­nik ANB-a po­ka­zi­va­njem slu­žbe­ne le­gi­ti­ma­ci­je mo­že do­ći do svih lič­nih po­da­ta­ka gra­đa­na, ali i svih dru­gih in­for­ma­ci­ja ko­je su u po­sje­du bi­lo kog prav­nog li­ca u Cr­noj Go­ri. Pri to­me, ka­ko ob­ja­šnja­va Ća­lo­vi­će­va, ni gra­đa­ni ni prav­na li­ca ne­ma­ju mo­guć­nost za­šti­te od sa­mo­vo­lje po­je­di­na­ca.
– To je su­prot­no i Usta­vu Cr­ne Go­re, a i me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma i prak­si Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. Ta­kvo ši­re­nje nad­le­žno­sti oba­vje­štaj­ne slu­žbe po­ka­zu­je da vlast, u spre­zi sa kri­mi­na­lom, že­li da još op­se­žni­je kon­tro­li­še gra­đa­ne. Isto­vre­me­no, to pred­sta­vlja i ve­li­ku opa­snost za me­di­je i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, kao i za po­li­tič­ke struk­tu­re ko­je ni­su po vo­lji vla­sti. Od­no­sno, ovim iz­mje­na­ma za­ko­na re­žim ho­će se­bi da stvo­ri za­kon­ski okvir za ne­sme­tan pri­ti­sak ka­ko na gra­đa­ne, po­seb­no uoči iz­bo­ra, ta­ko i na svo­je kri­ti­ča­re – sma­tra Ća­lo­vi­će­va.
Ka­ko je za­klju­či­la, po­red to­ga, to mo­že bi­ti ve­li­ki pro­blem i za po­šte­ni bi­znis ko­ji je iz­lo­žen kon­ku­ren­ci­ji kri­mi­nal­nih kla­no­va po­ve­za­nih sa ANB-om.
U sa­rad­nji sa dru­gim NVO pred­lo­ži­će­mo kon­kret­ne amand­ma­ne na iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o ANB-u ka­ko bi­smo spri­je­či­li da oba­vje­štaj­na slu­žba do­bi­je pro­tiv­u­stav­ne nad­le­žno­sti ka­kak­te­ri­stič­ne za to­ta­li­tar­ne re­ži­me.
V.R.


Štet­no i za pro­ces in­te­gra­ci­ja

Prema ri­je­či­ma Va­nje Ća­lo­vić, „u dr­ža­vi či­ja je oba­vje­štaj­na slu­žba pri­slu­ški­va­la stra­ne am­ba­sa­do­re, ova­kve iz­mje­ne Za­ko­na o ANB-u si­gur­no ne­će do­pri­ni­je­ti in­te­gra­ci­ja­ma Cr­ne Go­re.
– Za­to po­zi­va­mo po­sla­ni­ke svih po­li­tič­kih par­ti­ja da ne do­zvo­le da se pod ma­skom re­for­mi omo­gu­ći to­tal­na kon­tro­la gra­đa­na od po­li­tič­ke slu­žbe po­ve­za­ne sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom – pod­vu­kla je di­rerk­tor­ka MANS-a.