Vla­sni­ci čak 25 od­sto fir­mi u Cr­noj Go­ri sma­tra­ju da je čest slu­čaj da se u nji­ho­voj bran­ši mo­ra pla­ti­ti do­da­tan ne­za­ko­ni­ti dio nov­ca ka­ko bi se za­vr­šio po­sao, po­ka­zu­je is­tra­ži­va­nje Sa­vje­ta za re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju (RSS). RSS je is­tra­ži­vao po­slo­va­nje u se­dam ze­ma­lja Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe (JIE) i an­ke­ti­rao 1.400 pred­u­ze­ća.
– Vla­sni­ci pe­ti­ne pred­u­ze­ća u Cr­noj Go­ri su na­ve­li da bi­zni­sme­ni iz nji­ho­ve dje­lat­no­sti una­pri­jed zna­ju ko­li­ko nov­ca tre­ba da pla­te do­dat­no ka­ko bi se za­vr­šio po­sao – po­ka­zu­ju po­da­ci Bal­kan­skog ba­ro­me­tra, iz­vje­šta­ja ko­ji je jed­na od alat­ki za pra­će­nje stra­te­gi­je JIE 2020.
Glav­ni re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja su da je sta­nje u eko­no­mi­ja­ma se­dam ze­ma­lja lo­še, te da ne oče­ku­ju da će bi­ti bo­lje u bu­duć­no­sti.
– Ras­pro­stra­nje­ni su pro­ble­mi li­kvid­no­sti, vi­so­kog ni­voa lo­ših kre­di­ta i po­ve­ća­nih tro­ško­va – na­ve­li su iz RSS-a.
Pre­ma is­tra­ži­va­nju, čak 68 od­sto od­go­vor­nih u pred­u­ze­ći­ma u JIE su ka­za­li da se eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja po­gor­ša­la u po­sled­njih 12 mje­se­ci. Ta­kvo mi­šlje­nje di­je­li 54 od­sto nji­ho­vih ko­le­ga u CG. Da je eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u CG ne­pro­mi­je­nje­na sma­tra 29 od­sto vla­sni­ka kom­pa­ni­ja, dok de­se­ti­na tvr­di da je si­tu­a­ci­ja po­bolj­ša­na. U Sr­bi­ji, BiH i Hr­vat­skoj tri če­tvr­ti­ne ru­ko­vo­di­la­ca kom­pa­ni­ja sma­tra da je eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja po­gor­ša­na.
Vla­sni­ci tre­ći­ne kom­pa­ni­ja iz CG su u po­sled­njih go­di­nu ima­li pro­blem sa ka­šnje­njem u pla­ća­nju oba­ve­za. U JIE je taj pro­ce­nat 40 od­sto, a u Hr­vat­skoj 55 od­sto. Sva­ka če­tvr­ta kom­pa­ni­ja u JIE je mo­ra­la da po­kre­ne sud­ski spor da bi na­pla­ti­la za­o­sta­le is­pla­te. Kod nas 60 od­sto vla­sni­ka kom­pa­ni­ja ni­je po­zajm­lji­va­lo no­vac od ba­na­ka, dok je osta­tak uzi­mao kre­di­te. Za do­bi­ja­nje kre­di­ta u CG u pro­sje­ku je po­treb­no 17 da­na od apli­ci­ra­nja. Naj­če­šći raz­lo­zi za od­bi­ja­nje po­zaj­mi­ce je ne­pro­fi­ta­bil­no­st fir­me i ne­a­de­kvat­na kre­dit­na isto­ri­ja.
Iz tre­ći­ne fir­mi su na­ve­li da je u po­sled­njih go­di­nu da­na bi­lo iz­mje­na za­ko­na ko­ji su ne­ga­tiv­no uti­ca­li na pri­ho­de. Isti pro­ce­nat fir­mi imao je u istom pe­ri­o­du ar­bi­tra­žne spo­ro­ve.
U JIE osam od­sto kom­pa­ni­ja sma­tra da bi član­stvo u EU bi­la lo­ša stvar za nji­ho­vu kom­pa­ni­ju, dok je taj pro­ce­nat u CG šest od­sto.
Na pi­ta­nje ka­ko se po­slov­na si­tu­a­ci­ja raz­vi­ja­la u po­sled­njih 12 mje­se­ci, u JIE je iz tre­ći­ne fir­mi re­če­no da se po­gor­ša­la, dok je u CG 21 od­sto kom­pa­ni­ja osje­tio po­gor­ša­nje. Ne­pro­mi­je­nje­na si­tu­a­ci­ja je osta­la kod 38 pro­ce­na­ta fir­mi, dok se po­bolj­ša­la za 40 od­sto kom­pa­ni­ja. Naj­ve­ći pro­ce­nat po­gor­ša­nja je u Al­ba­ni­ji 39 od­sto i Sr­bi­ji 36 pro­ce­na­ta.
D.M.


Sma­njen broj rad­ni­ka kod 21 od­sto pred­u­ze­ća

Pre­ma po­da­ci­ma RSS-a u 14 od­sto pred­u­ze­ća u CG se sma­njio broj za­po­sle­nih, u 52 pro­cen­ta fir­mi je ostao ne­pro­mi­je­njen, dok se po­ve­ćao u tre­ći­ni kom­pa­ni­ja. Pro­sjek fir­mi u ko­ji­ma se po­ve­ćao broj rad­ni­ka u JIE je 26 od­sto, dok se sma­njio u 21 od­sto pred­u­ze­ća.
Tro­ško­vi za­po­sle­nih i osta­li tro­ško­vi sma­nji­li su se za 13 od­sto pred­u­ze­ća u CG, dok su se po­ve­ća­li za 44 pro­ce­n­ta, a osta­li isti za 42 od­sto kom­pa­ni­ja. U JIE je 52 od­sto pred­u­ze­ća ka­za­lo da su im se po­ve­ća­li tro­ško­vi po­slo­va­nja.
Če­tvr­ti­na kom­pa­ni­ja u JIE je u po­sled­njih go­di­nu da­na ima­la rad­na mje­sta ko­ja je bi­lo ja­ko te­ško po­pu­ni­ti. U CG je taj pro­ce­nat 36 od­sto. Raz­log za to 79 od­sto kom­pa­ni­ja je na­ve­lo ne­do­sta­tak zna­nja i kan­di­da­ta.


Po­lo­vi­na rad­ni­ka sa sred­njom struč­nom spre­mom

U Cr­noj Go­ri je 45 od­sto rad­ne sna­ge sa sred­njom struč­nom spre­mom. Sa fa­kul­tet­skom di­plo­mom je tre­ći­na rad­ni­ka. Čak 45 od­sto kom­pa­ni­ja u CG bi an­ga­žo­va­le obra­zo­va­nog i struč­nog rad­ni­ka iz ino­stran­stva. Tri od če­ti­ri kom­pa­ni­je u JIE ima­ju in­ter­net stra­nu, dok u CG taj pro­ce­nat iz­no­si 57 pro­ce­na­ta. Pre­ko in­ter­ne­ta pro­iz­vo­de i uslu­ge pro­da­je sa­mo če­tvr­ti­na kom­pa­ni­ja iz CG, dok in­pu­te pu­tem in­ter­ne­ta ku­pu­je isti pro­ce­nat. U JIE je 63 od­sto za­po­sle­nih mu­ška­ra­ca, a 37 od­sto že­na, dok je u CG od­no­su pro­cen­ti­ma 62 na­pre­ma 38.