Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci usvo­ji­la Pred­log za­ko­na o za­vr­šnom ra­ču­nu bu­dže­ta za pro­šlu go­di­nu u ko­joj je ostva­ren bu­džet­ski de­fi­cit od 103 mi­li­o­na eura, što je 56 od­sto vi­še od pla­ni­ra­nog.
Bu­džet­ski de­fi­cit bio je pro­jek­to­van na 66 mi­li­o­na eura, a ka­pi­tal­ni bu­džet na 92 mi­li­o­na eura.
– Pro­bi­ja­nje de­fi­ci­ta se de­si­lo, ali se de­si­lo u ka­pi­tal­nom bu­dže­tu. Ima­li smo pla­ća­nje po po­zi­vu ga­ran­ci­je u iz­no­su od 15 mi­li­o­na eura i sud­ska rje­še­nja od 15 mi­li­o­na, što je 30 mi­li­o­na eura. To su pla­ća­nja ko­ja se te­ško mo­gu pred­vi­dje­ti i pla­ni­ra­ti, a mo­ra­ju se re­a­li­zo­va­ti – ka­zao je ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za dr­žav­ni tre­zor u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Mi­o­drag Ra­do­njić.
Bu­džet­ski de­fi­cit od 103 mi­li­o­na iz­no­si tri od­sto BDP-a.
Pro­šlo­go­di­šnji bu­džet re­a­li­zo­van je sa 1,457 mi­li­jar­di eura kon­so­li­do­va­nih bu­džet­skih iz­da­ta­ka.
– U struk­tu­ri tih iz­da­ta­ka do­mi­nant­no su te­ku­ći iz­da­ci i so­ci­jal­ni tran­sfe­ri, dok ka­pi­tal­ni bu­džet uče­stvu­je sa 134 mi­li­o­na – re­kao je Ra­do­njić na­kon sjed­ni­ce Vla­de.
Na stra­ni pri­ho­da ostva­re­no je 1,354 mi­li­jar­de eura, do­mi­nant­no iz po­re­za i do­pri­no­sa. Me­đu­tim, po ri­je­či­ma Ra­do­nji­ća pro­šlo­go­di­šnji de­fi­cit je go­to­vo upo­la ma­nji u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu. Ka­pi­tal­ni bu­džet, po ri­je­či­ma Ra­do­nji­ća, iz­no­si 134 mi­li­o­na.
– Tu smo na gra­ni­ci i to nas sve upo­zo­ra­va da se i da­lje mo­ra­mo su­zdr­ža­va­ti od ne­po­treb­ne po­tro­šnje i do­ve­sti bu­džet u rav­no­te­žu – re­kao je Ra­do­njić.
Na stra­ni pri­ho­da od po­re­za je pro­šle go­di­ne na­pla­će­no 833 mi­li­o­na eura, do­pri­no­sa 444 mi­li­o­na, od tak­si 15, a na­kna­da 17 mi­li­o­na eura, dok su osta­li pri­ho­di iz­no­si­li 29,7 mi­li­o­na, a od do­na­ci­ja je pri­ho­do­va­no 5,5 mi­li­o­na. Na stra­ni ras­ho­da na ot­pla­tu du­ga od­no­si­lo se 434 mi­li­o­na, ot­pla­tu glav­ni­ce re­zi­den­ti­ma 239, a ot­pla­tu glav­ni­ce ne­re­zi­den­ti­ma 195 mi­li­o­na eura. Ne­do­sta­ju­ća sred­stva iz­no­si­la su 546 mi­li­o­na, od če­ga je 535 mi­li­o­na obez­bi­je­đe­no iz kre­di­ta iz do­ma­ćih i ino­stra­nih iz­vo­ra, dok je pri­hod od pri­va­ti­za­ci­je i pro­da­je imovi­ne iz­no­sio sve­ga 6,69 mi­li­o­na, a po­ve­ća­nje oba­ve­za iz pret­hod­nog pe­ri­o­da če­ti­ri mi­li­o­na.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić ka­zao je da je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na pri­mjet­no da se bu­džet, kao okvir, ne po­štu­je, što pot­vr­đu­ju za­vr­šni ra­ču­ni bu­dže­ta.
– Osnov­no pra­vi­lo kod Za­ko­na o bu­dže­tu je uko­li­ko on pre­ma­ši po­je­di­ne po­zi­ci­je da se vr­ši re­ba­lans bu­dže­ta, ka­ko bi se stvar­no sta­nje ko­je se de­ša­va uokvi­ri­lo u po­sto­je­ći bu­džet. Kod nas je slu­čaj da se bu­džet pro­bi­ja i po­red to­ga ne­ma­mo re­ba­lans. Sje­ti­mo se ka­da je bu­džet pre­ko­ra­čen za ga­ran­ci­je čak i do 300 mi­li­o­na eura i mi smo to po­kri­va­li van­red­nom na­pla­tom po­re­skog du­ga i ni­je­smo ima­li re­ba­lans – ka­zao je Le­kić.
On je ka­zao da po ob­ja­šnje­nju ko­je je do­šlo iz Vla­de, gra­đa­ni tre­ba da bu­du pre­za­do­volj­ni za­to što je pla­ni­ra­ni de­fi­cit pre­ba­čen ,,za sa­mo 56 od­sto”.
– Oči­gled­no ili pla­ni­ra­ni bu­džet ni­je do­bro kon­ci­pi­ran ili smo za­bo­ra­vi­li lek­ci­ju o re­ba­lan­su bu­dže­ta ko­ji tre­ba u ho­du da is­pe­gla na­sta­le pro­mje­ne i ta­da ne­ma­mo to­li­ka od­stu­pa­nja u za­vr­šnom ra­ču­nu – re­kao je Le­kić i is­ta­kao da se mno­ga ra­ču­no­vod­stve­na pra­vi­la ne po­štu­ju u pot­pu­no­sti.
On je ka­zao da je, su­de­ći po ob­ja­šnje­nji­ma ko­ja do­la­ze iz Vla­de, naj­bo­lje uve­sti ne­ku vr­stu pli­va­ju­ćeg bu­dže­ta ko­ji će sva de­ša­va­nja, po­čev od jav­nog du­ga, ra­sta BDP-a, de­fi­cit, ob­ja­sni­ti kao nor­ma­lu po­ja­vu i na na­čin da od­stu­pa­nja u bu­dže­tu ni­je ni bi­lo.
J.V.


Da­ju kon­ce­si­je za cr­ve­ne bok­si­te

Vla­da je ju­če usvo­ji­la in­for­ma­ci­ju o pri­pre­mi ogla­sa za do­dje­lu kon­ce­si­ja za eks­plo­a­ta­ci­ju cr­ve­nih bok­si­ta na če­ti­ri le­ži­šta u nik­šić­koj op­šti­ni. Vla­da je usvo­ji­la i kon­ce­si­o­ni akt o le­ži­šti­ma cr­ve­nih bok­si­ta Za­grad, Đu­ra­kov do 2, Šti­to­vo 2 i Bi­oč­ki stan a ta le­ži­šta nik­šić­ki Rud­ni­ci bo­ski­ta eks­plo­a­ti­šu de­set go­di­na.
Kon­ce­si­o­nim ak­tom i ten­der­skom do­ku­men­ta­ci­jom su pred­vi­đe­ne tri op­ci­je za mo­gu­ću do­dje­lu ugo­vo­ra o kon­ce­si­ji.
Pred­vi­đe­ni mi­ni­mal­ni iz­nos stal­nog di­je­la kon­ce­si­o­ne na­kna­de za eks­plo­a­ta­ci­ju cr­ve­nih bok­si­ta sa po­vr­šin­skih ko­po­va Za­grad, Đu­ra­kov do i Šti­to­vo za de­set go­di­na je oko 2,03 mi­li­o­na eura. Za eks­plo­a­ta­ci­ju cr­ve­nih bok­si­ta iz ja­me Bi­oč­ki stan za 27 go­di­na stal­ni dio kon­ce­si­o­ne na­kna­de iz­no­si oko 2,74 mi­li­o­na, a za sva če­ti­ri le­ži­šta za isti pe­ri­od eks­plo­a­ta­ci­je oko 4,76 mi­li­o­na. B.Ma.


Od zim­ske se­zo­ne za­ra­di­li 18, 3 mi­li­o­na

Od de­cem­bra pro­šle do mar­ta ove go­di­ne Cr­nu Go­ru je po­sje­ti­lo 84,8 hi­lja­da tu­ri­sta, što je 16,74 od­sto vi­še u od­no­su na pro­šlo­go­di­šnju se­zo­nu, dok su ostva­re­ni pri­ho­di iz­no­si­li 18,3 mi­li­o­na eura.
Naj­ve­ći broj tu­ri­sta, od ko­ji je bi­lo 64,5 hi­lja­da stra­nih, bo­ra­vio je na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju a naj­bo­lji pro­met, što se ti­če sje­ve­ra, ostva­ri­le su op­šti­ne Ža­bljak i Ko­la­šin.


La­zo­vi­će­va umje­sto Ku­ka­vi­či­će­ve

Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci da­la sa­gla­snost na pred­log Ko­mi­si­je za ka­drov­ska i ad­mi­ni­stra­tiv­na pi­ta­nja da za pred­stav­ni­ka Vla­de u Skup­šti­ni Na­ci­o­nal­ne tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je umje­sto Želj­ke Ra­dak Ku­ka­vi­čić ime­nu­je ru­ko­vo­di­o­ca Di­rek­ci­je za tu­ri­stič­ku se­zo­nu Go­ran­ku La­zo­vić.
Ra­dak-Ku­ka­vi­čić je ustu­pi­la mje­sto La­zo­vi­će­voj na­kon iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka NTO.
Vla­da je da­la sa­gla­snost i na ra­zr­je­še­nje iz­vr­šnog di­rek­to­ra Cr­no­gor­skog ope­ra­te­ra tr­ži­šta elek­trič­ne ener­gi­je Dra­ga­na Mi­jaj­lo­vi­ća. On je raz­ri­je­šen na lič­ni za­htjev.
B.Ma.
Naj­br­oj­ni­ji su bi­li tu­ri­sti iz ze­ma­lja Evrop­ske uni­je i to 27 od­sto, iz Sr­bi­je 18 od­sto dok je bi­lo 14 od­sto tu­ri­sta iz Ru­si­je, Bje­lo­ru­si­je i Ukra­ji­ne. B.Ma.


Spo­ra­zum sa Abu Da­bi fon­dom

Pred­stav­ni­ci Abu Da­bi fon­da za raz­voj i pred­stav­ni­ci cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja – mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić i di­rek­tor In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da Zo­ran Vuk­če­vić – pot­pi­sa­li su spo­ra­zum o du­go­roč­nom kre­di­ti­ra­nju cr­no­gor­ske po­ljo­pri­vre­de u iz­no­su od 50 mi­li­o­na do­la­ra.
Iv­no­vić je ka­zao da je spo­ra­zum vi­še pri­ja­telj­ski ne­ko ko­mer­ci­jal­ni ili fi­nan­sij­ski ima­ju­ći u vi­du da su do­ma­ći po­ljo­pri­vred­ni­ci do­bi­li mo­guć­nost da iz­vo­ze pro­iz­vo­de na tr­ži­šte Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta.
Za kre­dit kod Ara­pa ko­ji se če­ka od 2013. go­di­ne po­nu­đe­na je ka­mat­na sto­pa od če­ti­ri od­sto, grejs pe­ri­od od tri go­di­ne i rok vra­ća­nja kre­di­ta 12 go­di­na. B.Ma.