Za­kon o eks­pro­pri­ja­ci­ji kr­ši pra­vo svo­ji­ne ko­je je ustav­no pra­vo gra­đa­na i on mo­ra da se iz­mi­je­ni su­štin­ski, u su­prot­nom sli­je­de gra­đan­ski pro­te­sti, po­ru­če­no je sa tri­bi­ne ko­ju je NVO Ma­ti­ca Bo­ke or­ga­ni­zo­va­la u Pe­trov­cu.
Me­di­ja­tor sku­pa Vi­do Ze­no­vić pod­sje­tio je da se 15. ju­na u svi­je­tu obi­lje­ža­va 800 go­di­na od do­no­še­nja de­kla­ra­ci­je „Ve­li­ka po­ve­lja slo­bo­de” ko­ju je do­nio en­gle­ski kralj Jo­van bez ze­mlje.
– Mi se po­sli­je osam vje­ko­va, u 21. vi­je­ku, bo­ri­mo da za­šti­ti­mo svo­ju imo­vi­nu – re­kao je Ze­no­vić, is­ti­ču­ći da pri­vat­na svo­ji­na ni­je­su sa­mo ne­po­kret­no­sti, već du­hov­no na­sle­đe, po­ro­dič­ni ama­net i osje­ća­nja.
Pred­sjed­nik UO Ma­ti­ce Bo­ke Želj­ko Kom­ne­no­vić is­ta­kao je da su pred­lo­že­ne iz­mje­ne Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji do­kaz da dr­ža­va po ubr­za­noj pr­o­ce­du­ri, na osno­vu ne­ja­snog jav­nog in­te­re­sa, že­li da do­đe u po­sjed pri­vat­ne imo­vi­ne, ne sa­mo na Pri­mor­ju, već ši­rom Cr­ne Go­re.
– Po­sto­ji či­tav set za­kon­skih rje­še­nja, od Za­ko­na o mor­skom do­bru, eks­pro­pri­ja­ci­ji, pa sve do pred­lo­ga Za­ko­na o pro­stor­nom pla­ni­ra­nju, ko­ji­ma vlast pri­pre­ma te­ren da od­u­zi­ma pri­vat­nu svo­ji­nu po ubr­za­noj pro­ce­du­ri, bez pra­vič­ne na­dok­na­de i pra­va na žal­bu. Kon­do ho­te­li i luk­su­zne vi­le ka­kve ni­ču ši­rom Bo­ke i Pri­mor­ja ni­je­su i ne mo­gu bi­ti jav­ni in­te­res – po­ru­čio je Kom­ne­no­vić.
On je pod­sje­tio da su NVO Ma­ti­ca Bo­ke, gra­đan­ski en­ti­tet Na­še og­nji­šte, NVO Mo­gul iz Ul­ci­nja, Ti­vat­ska an­ti­ko­rup­cij­ska ak­ci­ja, NVO Jaz–Mr­če­vo Po­lje i Gra­đan­ska ali­jan­sa 28. ma­ja u Ba­ru do­ni­je­li de­kla­ra­ci­ju o za­šti­ti pri­vat­ne svo­ji­ne, ko­ja će bi­ti po­nu­đe­na na on­lajn pot­pi­si­va­nje.
Bo­ži­dar Čar­mak iz Udru­že­nja Na­še og­nji­šte iz Bu­lja­ri­ce is­ta­kao je da je „bi­znis ba­ri­je­ra pri­vat­no vla­sni­štvo”.
– Tre­ba li da stra­ni in­ve­sti­to­ri bu­du vla­sni­ci na­še ze­mlje? To je gra­ni­ca is­pod ko­je ne­će­mo ići i ne­će­mo po­pu­sti­ti ni­je­dan san­ti­me­tar. Ako su u pi­ta­nju Ara­pi, Ru­si ili bi­lo ko dru­gi, ne­ka se stvo­ri ad­mi­ni­stra­tiv­no­prav­ni okvir za raz­voj Bu­lja­ri­ce, Mr­če­vog po­lja ili dru­gih kra­je­va. Ne­će­mo do­zvo­li­ti da dr­ža­va bu­de in­ve­sti­tor u na­še ime zbog pra­znog bu­dže­ta. Mi ni­je­smo stvo­ri­li jav­ni dug, već oni ko­ji su pla­ni­ra­li ova­kva 23 pro­jek­ta od Bu­dve do Bi­je­log Po­lja –po­ru­čio je Ča­mrak.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Ne­ven Go­šo­vić sma­tra da se ra­di o mo­de­lu za­hva­ta­nja u pri­vat­no vla­sni­štvo ko­ji do sa­da ni­je za­bi­lje­žen, pri če­mu se kr­še pra­va vla­sni­ka za­jam­če­na usta­vom i Evrop­skom kon­ven­ci­jom o za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da.
– Pred­lo­gom tog za­ko­na vla­snik se li­ša­va pra­va svo­ji­ne stu­pa­njem na sna­gu vla­di­ne od­lu­ke ko­jom se utvr­đu­je jav­ni in­te­res u obla­sti stra­te­škog in­te­re­sa za eko­nom­ski raz­voj ili za re­a­li­za­ci­ju pro­je­ka­ta ko­ji do­pri­no­se sma­nje­nju jav­nog du­ga. Zna­če­nje ovih for­mu­la­ci­ja ne raz­ra­đu­je se ni u kom vi­du – is­ta­kao je Go­šo­vić, do­da­ju­ći da na rje­še­nje pred­vi­đe­nim pred­lo­gom ne po­sto­ji pra­vo žal­be, a ko­ri­snik eks­pro­pri­ja­ci­je sti­če pra­vo da stu­pi u po­sjed ne­po­kret­no­sti bez rje­še­nja i pra­vič­ne na­kna­de.
Jav­ni in­te­res, po ri­je­či­ma Go­šo­vi­ća, mo­ra da bu­de utvr­đen za­ko­nom.
– Ako po­sto­je iz­u­ze­ci da to či­ni vla­da mo­ra­ju se pre­ci­zno na­ve­sti ko­ji su to slu­ča­je­vi, na osno­vu če­ga se to ra­di i ka­ko se šti­te in­te­re­si vla­sni­ka ne­po­kret­no­sti – re­kao je on.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Ob­rad Goj­ko­vić re­kao je da Vla­da, iako je po­vu­kla pred­lo­ge Za­ko­na o mor­skom do­bru i Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji, ni­je od njih od­u­sta­la.
– Ovo je na­sta­vak pri­če u ko­joj smo iz­gu­bi­li pri­vre­du, osta­li su pri­vat­na imo­vi­na i mor­sko do­bro. To je cilj onih ko­ji že­le da stek­nu bo­gat­stvo bez ra­da – re­kao je Goj­ko­vić, is­ti­ču­ći da je je­dan broj po­sla­ni­ka spre­man da na iz­mje­ne tih za­ko­na dje­lu­je amand­man­ski u sa­rad­nji sa gra­đa­ni­ma i NVO sek­to­rom.
Ž.K.


Do­ve­li kup­ca u za­blu­du

Hr­vat­sku udru­gu „Kra­ši­ći” osno­va­li smo da bi­smo se bo­ri­li pro­tiv oti­ma­nja ze­mlje. Ima­li smo pro­ble­ma sa Mor­skim do­brom, pi­sa­li smo Hr­vat­skoj gra­đan­skoj ini­ci­ja­ti­vi, po­sla­ni­ku Ljer­ki Dra­gi­če­vić. Ni­kad ni­je­smo do­bi­li od­go­vor. Od biv­šeg mi­ni­stra Pre­dra­ga Ne­ne­zi­ća do­bio sam in­te­re­san­tan do­ku­ment. Pi­še da je dr­ža­va pro­da­la Ora­sko­mu dr­žav­nu imo­vi­nu i da je to nji­ho­va ze­mlja. Ta ze­mlja ni­je nji­ho­va, de­fi­ni­tiv­no su ob­ma­nu­li Ora­skom i do­ve­li kup­ca u za­blu­du – re­kao je Pa­vle Jur­li­na, član Ti­vat­ske ak­ci­je.
Dra­gan Bu­zdo­van iz NVO Jaz–Mr­če­vo po­lje is­ta­kao je da su ži­te­lji Gr­blja od Plo­ča do Ja­za da­li imo­vi­nu ka­ko bi se pro­bio put do se­la Ko­va­ča.
– Da­će­mo bes­plat­no svo­ju imo­vi­nu ka­ko bi se pro­bio put do Bi­go­ve. U tim slu­ča­je­vi­ma mi smo part­ne­ri dr­ža­ve, ali se pi­tam da li ova dr­ža­va ra­di za nas ili pro­tiv nas – pi­tao je Bu­zdo­van.
Pred­sjed­nik te NVO Ili­ja Bu­ćin re­kao je da su Gr­blja­ni sprem­ni da uče­stvu­ju u pro­te­sti­ma i blo­ka­di pu­te­va uko­li­ko vlast ne usli­ši za­htje­ve.
– Zad­nji je mo­me­nat da se sa­be­re­mo oko za­jed­nič­kog ci­lja, a to je op­sta­nak na ovom pro­sto­ru – po­ru­čio je od­bor­nik u ti­vat­skom lo­kal­nom par­la­men­tu Sa­vo Kla­kor.
Vas­ko Ko­stić iz NVO Ma­ti­ca Bo­ke na­gla­sio je da su se pre­ci Bo­ke­lja ra­di­li na Su­ec­kom ka­na­lu, po Ca­ri­gra­du, Ame­ri­ci i Afri­ci ka­ko bi ste­kli imo­vi­nu i obez­bi­je­di­li eg­zi­sten­ci­ju svom po­tom­stvu.