De­fi­cit bu­dže­ta za tri mje­se­ca ove go­di­ne iz­no­sio je 47,2 mi­li­o­na eura, od­no­sno 1,2 od­sto BDP-a, što je za 13 mi­li­o­na eura vi­še u od­no­su na kraj fe­bru­a­ra ka­da je ma­njak u dr­žav­noj ka­si iz­no­sio 34,1 mi­li­on eura.
Bu­džet je sa­mo u mar­tu ostva­rio de­fi­cit od 9,6 mi­li­o­na eura, po­da­ci su iz Cen­tral­ne ban­ke.
De­fi­cit bu­dže­ta za ovu go­di­nu pla­ni­ran je u iz­no­su od 274 mi­li­o­na eura i ve­ći je od pla­ni­ra­nog de­fi­ci­ta u 2015. go­di­ni za 38 mi­li­o­na eura ili 16,17 od­sto. Ni­vo de­fi­ci­ta pla­ni­ran je na iz­nos od 7,1 od­sto BDP-a.
– Iz­vor­ni pri­ho­di bu­dže­ta Cr­ne Go­re i dr­žav­nih fon­do­va u mar­tu 2016. go­di­ne, pre­ma pro­cje­ni Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, iz­no­si­li su 121,5 mi­li­o­na eura ili 3,2 od­sto pro­ci­je­nje­nog BDP-a, i bi­li su za 12,7 od­sto vi­ši u od­no­su na plan za na­ve­de­ni mje­sec, a u od­no­su na mart 2015. go­di­ne za­bi­lje­ži­li su rast od 21 od­sto – na­ve­de­no je u Bil­te­nu CBCG.
Iz­da­ci bu­dže­ta, uma­nje­ni za ot­pla­tu du­go­va, u mar­tu su iz­no­si­li 131,1 mi­li­on eura, ili 3,5 od­sto BDP-a, što je za 13,8 od­sto vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne, od­no­sno za 9,2 od­sto ni­že u od­no­su na plan.
– Naj­ve­će iz­vr­še­nje iz­da­ta­ka za­bi­lje­že­no je kod iz­da­ta­ka za bru­to za­ra­de, 35,2 mi­li­o­na eura i pen­zi­je 32,3 mi­li­o­na eura – na­ve­de­no je u Bil­te­nu CBCG.
U mar­tu je ka­pi­tal­ni bu­džet iz­no­sio 1,5 mi­li­o­na eura.
Mi­loš Ko­na­tar (URA) sma­tra da je to­li­ki de­fi­cit sa­mo na­sta­vak pro­ble­ma ko­ji Cr­na Go­ra ima sa jav­nim fi­nan­si­ja­ma.
– Gra­đa­ni tre­ba da zna­ju da se taj pro­blem ne­će ri­je­ši­ti sam od se­be. Je­di­ni li­jek u ovom tre­nut­ku je no­va eko­nom­ska po­li­ti­ka i od­go­vor­ni­je vo­đe­nje fi­nan­si­ja, što mo­že da do­ne­se sa­mo no­va vlast. Neo­p­hod­ne su nam pro­mje­ne, jer ne mo­že­mo oče­ki­va­ti od onih lju­di ko­ji su iza­zva­li pro­ble­me da će ih ri­je­ši­ti. Pri­je sve­ga ima­mo neo­d­go­vor­no tro­še­nje nov­ca na jed­noj stra­ni, a na dru­goj to da mi, kao dr­ža­va, oči­gled­no ni­je­smo spo­sob­ni da na­pla­ti­mo sve pri­ho­de, ko­ji mo­gu da se na­pla­te, a pre­vas­hod­no mi­slim na po­re­ski dug, ko­ji, ka­ko smo ne­dav­no ču­li od mi­ni­stra fi­na­si­ja Ra­ška Ko­nje­vi­ća, iz­no­si oko 230 mi­li­o­na eura – re­kao je on.
Ko­na­tar sma­tra da je pri­mar­ni li­jek za kon­so­li­da­ci­ju jav­nih fi­nan­si­ja na­pla­ta svih na­pla­ti­vih pri­ho­da.
– Po­treb­no je da se vr­lo od­go­vor­no i pa­žlji­vo tro­še dr­žav­na sred­stva, a uko­li­ko do to­ga ne do­đe, sli­je­di na­sta­vak po­sto­je­ćeg sta­nja, a bu­džet­ski de­fi­cit će bi­ti sve ve­ći u na­red­nom pe­ri­o­du, a na­ža­lost, gra­đa­ni će sve to pla­ća­ti, kao što su i do sa­da – re­kao je Ko­na­tar.
Velj­ko Va­si­lje­vić (DF) re­kao je da u toj par­ti­ji odav­no su­ge­ri­šu na to da je eko­no­mi­ja pri­mar­ni pro­blem.
– Pri­vre­da Cr­ne Go­re je za­sno­va­na na pot­pu­no ne­re­al­nim osno­va­ma. To je neo­li­be­ral­na eko­no­mi­ja, ko­ja je neo­dr­ži­va u pot­pu­no­sti, jer mi ni­je­smo ni Mo­na­ko ni Sin­ga­pur, već mo­ra­mo, pri­je sve­ga da se ba­vi­mo pro­iz­vod­njom i oži­vlja­va­njem re­al­ne pri­vre­de i to mo­ra da bu­de pri­mar­ni cilj, uko­li­ko ho­će­mo ne­za­vi­snu i sa­mo­stal­nu dr­ža­vu. U pro­tiv­nom, Cr­na Go­ra će bi­ti va­zal­ska ili ba­na­na dr­ža­va, od­no­sno neo-ko­lo­ni­ja, što je već i sa­da za­to što je vlast pri­nu­đe­na da, go­to­vo sva­ko­dnev­no, za­du­žu­je Cr­nu Go­ru na ovaj ili onaj na­čin po 1,5 mi­li­o­na eura, a ra­di se o eg­zakt­nim po­da­ci­ma – ka­zao je on.
Va­si­lje­vić je uka­zao i na to da je sve­ga 16 od­sto uvo­za po­kri­ve­no iz­vo­zom, što ni­je ni pe­ti­na, što, ka­ko je ka­zao, auto­mat­ski pro­jek­tu­je dug.
– Cr­na Go­ra ne mo­že da štam­pa euro, ina­če bi­smo na­pra­vi­li ne­vje­ro­vat­nu in­fla­ci­ju i na­pra­vi­li još go­re. Bez zdra­ve eko­no­mi­je i vra­ća­nja pra­vim eko­nom­skim po­stu­la­ti­ma, Cr­na Go­ra ne mo­že na­pri­jed. Rje­še­nje je ula­ga­nje u pro­iz­vod­nju, otva­ra­nju rad­nih mje­sta u re­al­nom sek­to­ru, ne­kih 40-ak hi­lja­da rad­nih mje­sta uz sma­nje­nje rad­nih mje­sta u ad­mi­ni­stra­ci­ji i za če­ti­ri go­di­ne bi Cr­na Go­ra bi­la do­ve­de­na na zdra­ve no­ge. To ni­je­su na­še pret­po­stav­ke ni na­ša raz­mi­šlja­nja, već eko­nom­skih eks­pe­ra­ta sa ko­ji­ma smo u ko­mu­ni­ka­ci­ji i sa ko­ji­ma raz­ma­tra­mo pro­ble­me pri­vre­de – re­kao je on.
J.V.


Ozbilj­na vlast na­đe part­ne­re

Po ri­je­či­ma Va­si­lje­vi­ća, dio nov­ca bi, ka­ko je ka­zao, la­ko mo­gao da se, ozbilj­no­šću dr­ža­ve, na­pla­ti od po­re­za ko­ji se ne na­pla­ću­ju po­vla­šte­nim fir­ma­ma, a dio bi mo­gao da se do­bi­je iz zdra­vih kre­di­ta, ali, ka­ko je ka­zao, sa nor­mal­nim fir­ma­ma, za­šta je pred­u­slov prav­na dr­ža­va.
– Ni­jed­na nor­mal­na fir­ma ne­će da po­slu­je na zdrav na­čin sa ko­rum­pi­ra­nim dr­žav­nim apa­ra­tom. Sa ozbilj­nom vla­šću, si­gur­no da bi se na­šli part­ne­ri ko­ji bi ulo­ži­li, a vr­lo je jed­no­stav­no otvo­ri­ti 40 hi­lja­da rad­nih mje­sta u re­al­nom sek­to­ru i to je rje­še­nje za sve pro­ble­me eko­nom­ske pri­ro­de ko­je ima dr­ža­va. Ta­da ne bi­smo mo­ra­li da se osla­nja­mo na tu­ri­zam, ko­ji je u sva­koj ze­mlji se­kun­dar­na pri­vred­na gra­na, a je­di­no se mi u nje­ga na­da­mo – re­kao je on.