Komisija za kontrolu državne pomoći dala je saglasnost na plan Investiciono razvojnog fonda za narednu godinu shodno kojem opredijeljena sredstva za podršku iznose 120 miliona eura. Kako se navodi u dokumentu, maksimalan iznos koji jedno preduzeće može dobiti je u visini 60 odsto opravdanih troškova za srednja i 70 odsto za mala privredna društva, mikroprivredna društva i preduzetnike.
Investiciono razvojni fond, čiji je predsjednik Upravnog odbora Zoran Vukčević, proširio je i spisak projekata koji neće biti predmet pomoći u narednoj godini.
– Među tim projektima su građevinarstvo u cilju prodaje stambenih jedinica, učešće u projektima kojima se krše međunarodno priznata prava radnika, uključujući bezbjednost na radu, pravila i procedure u Crnoj Gori te bilo koja aktivnost koja se smatra nezakonitom ili štetnom i opasnom po okolinu i ljudsko zdravlje kao, na primjer, igre na sreću. Nema podrške ni za oblast bankarstva i osiguranja, trgovinama valutama i hartija od vrijednosti – navodi se u dokumentu.
Komisija za kontrolu državne pomoći je ustanovila da su sredstva za finansiranje ovog plana javnog sredstva s obzirom na to da je IRF 100 posto u državnom vlasništvu. Preduzeća koja budu korisnici sredstava iz godišnjeg plana dobiće prednost koju inače ne bi dobili na tržištu što će ih dovesti u bolji položaj u odnosu na konkurente koji se bave istom ili sličnom djelatnošću.
Navodi se da saradnju sa IRF-om mogu imati samo poreski obveznici koji redovno izmiruju obaveze i na taj način unapređuju poslovno i investiciono okruženje u državi.
Oni navode da će u narednoj godini stvoriti posebne uslove za one subjekte koji projekte realizuju u opštinama sjevernog regiona i u manje razvijenim opštinama kao što su Cetinje, Nikšić i Ulcinj.
– Glavni zadatak IRF-a biće usmjeren na realizaciju kreditnih linija za razvoj preduzetništva, za mlade početnike, žene, visokoškolce, klastersku proizvodnju te podršku mikro i malim preduzećima u turizmu, ugostiteljstvu, poljoprivredi, proizvodnji hrane, ICT sektoru. IRF će podržati i kreditne linije koje se odnose na podršku preduzećima kroz održavanje ili poboljšavanje likvidnosti, te podršku za podsticaj konkurentnosti crnogorskih proizvoda i usluga na drugim tržištima kao i za podršku realizaciji grinfild investicija, podršku infrastrukturnim projektima, projektima od ekološkog, lokalnog i državnog značaja i projektima iz oblasti energetike i energetske efikasnosti – navodi se u dokumentu.
IFR je za narednu godinu instrumente podijelilo u tri grupe i to kratkoročne, srednjoročne i dugoročne kredite. Što se tiče kratkoročnih kredita njihova je ročnost do godinu dana, a mogu biti namijenjeni za otkup potraživanja za pripremu turističke ili poljoprivredne proizvodnje kao i za sve one potrebe kojima se doprinosi premošćavanje tekuće nelikvidnosti.
Srednjoročni krediti su oni čija je ročnost od jedne do pet godina i namijenjeni su projektima koji se mogu realizovati u navedenom periodu dok je ročnost dugoročnih kredita preko pet godina.
B.Ma.
Maksimalan iznos kredita pet miliona
Maksimalan iznos kjredita koji će IRF dodijeliti u narednoj godini je pet miliona eura, a rok otplate je do 12 godina, uključujući mogućnost korišćenja grejs perioda. Grejs period može biti do četiri godine, a kamatna stopa do pet odsto na godišnjem nivou uz proporcionalni sistem obračuna kamata.
)){kind=small}
