Ro­či­šte glav­ne ras­pra­ve u spo­ru ko­ji Udru­že­nje za za­šti­tu in­tre­sa ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Du­van­skog kom­bi­na­ta u ste­ča­ju, na či­jem je če­lu Žar­ko Kne­že­vić, vo­di sa „Ze­ta­grad­njom”, Glav­nim gra­dom, dr­ža­vom, DKP-om u ste­ča­ju i No­vom du­van­skom kom­bi­na­tom za­klju­če­no je ju­če.
Su­di­ja Ma­ri­ja­na Pa­vi­će­vić do­ni­je­će pre­su­du u za­kon­skom ro­ku od 30 da­na, a na za­htjev stra­na­ka u spo­ru, od­lu­ka će bi­ti do­sta­vlje­na po­štom.
Za­stup­nik ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra is­ta­kao je u za­vr­šnoj ri­je­či da tu­ži­te­lji u cje­lo­sti osta­ju pri tu­žbe­nom za­htje­vu, ko­jim tra­že da sud u cje­lo­sti usvo­ji tu­žbu ko­jom tra­že da se ni­štav­nim ogla­si ku­po­pro­daj­ni ugo­vor ko­ji su pot­pi­sa­li ste­čaj­na upra­va DKP-a i „Ze­ta­grad­nja”, po kom je ta kom­pa­ni­ja za 13,2 mi­li­o­na po­sta­la vla­snik imo­vi­ne DKP-a u ste­ča­ju. Ta­ko­đe, tra­že i da se ni­štav­nom ogla­si vla­di­na od­lu­ka o osni­va­nju NDKP-a. Ma­li ak­ci­o­na­ri tvr­de da je Vla­da osno­va­la NDKP po­zi­va­ju­ći se na Za­kon o pri­vred­nim dru­štvi­ma umje­sto na Za­kon o in­sol­vent­no­sti pri­vred­nih dru­šta­va, s ob­zi­rom da je DKP bio u ste­ča­ju u mo­men­tu ka­da je osno­va­no no­vo pred­u­ze­će.
Na dru­goj stra­ni, za­stup­ni­ci tu­že­nih stra­na sma­tra­ju da sud tre­ba da od­bi­je tu­žbe­ni za­htjev u cje­lo­sti.
Ju­če­ra­šnjem ro­či­štu, u svoj­stvu za­in­te­re­so­va­nog li­ca, a u ime, ka­ko je na­veo, stva­r­nih vla­sni­ka ze­mlji­šta na ko­jem se na­la­zi DKP, pri­su­stvo­vao je i Bo­ri­slav Da­mja­no­vić. On je su­du i stran­ka­ma u spo­ru do­sta­vio za­htjev u ko­jem je na­ve­de­no da na­sled­ni­ci biv­šeg vla­sni­ka ze­mlji­šta, pok. To­ma Da­mja­no­vi­ća, tra­že 2,73 mi­li­o­na eura. U za­htje­vu je na­ve­de­no da je ze­mlji­šte na ko­me je iz­gra­đen DKP, na ukup­noj po­vr­ši­ni od 4550 me­ta­ra kva­drat­nih, a ko­je je po­di­je­lje­no na tri par­ce­le ko­je su ozna­če­ne kao nji­ve i pa­šnja­ci, od­u­ze­to stvar­nim vla­sni­ci­ma vla­di­nim rje­še­njem o eks­pro­pri­ja­ci­ji 1947. go­di­ne. Ze­mlja je od­u­ze­ta ra­di po­di­za­nja du­van­skih ma­ga­ci­na i dru­gih zgra­da du­van­ske sta­ni­ce u ta­da­šnjem Ti­to­gra­du.
– Zbog na­či­na na ko­ji je spro­ve­den po­stu­pak od­u­zi­ma­nja na­šeg ze­mlji­šta, tj. ne­kret­ni­na od vla­sni­ka i na­vod­ne eks­pro­pri­ja­ci­je re­vo­lu­ci­o­nar­nim za­ko­ni­ma ko­ji su po­ni­šte­ni, is­pu­nje­ni su za­kon­ski uslo­vi da vla­sni­štvo ni­ka­da ni­je pre­sta­lo na va­ljan i pra­ve­dan na­čin. Ra­di se o ne­po­sto­ja­nju prav­nog po­sla i na­še pra­vo kao vla­sni­ka ni­ka­ko i ni­ka­da ne za­sta­ri­je­va, što je ga­ran­to­va­no osnov­nim na­če­lom ve­za­nim za za­šti­tu pri­vat­ne svo­ji­ne, a šti­ti ga uni­ver­zal­na de­kla­ra­ci­ja Uje­di­nje­nih na­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma od 10. de­cem­bra 1948. go­di­ne – na­ve­de­no je u za­htje­vu vla­sni­ka.
Oni su u za­htje­vu na­ve­li da su u sa­zna­nju da je nji­ho­vim ne­kret­ni­na­ma i ze­mlji­štem ne­za­ko­ni­to ras­po­la­gao Glav­ni grad i da je ku­pac spor­nog ze­mlji­šta „Ze­ta­grad­nja”, u vla­sni­štvu Bla­go­te Ra­do­vi­ća.
– Zbog to­ga se opre­dje­lju­je­mo za po­tra­ži­va­nje glav­ne nov­ča­ne is­pla­te – pi­še u za­htje­vu.
Da­mja­no­vić je po­ja­snio da na­sled­ni­ci oče­ku­ju da im ze­mlji­šte ko­jim je, ka­ko je is­ta­kao, ne­za­ko­ni­to ras­po­la­gao Glav­ni grad u pe­ri­o­du dok je gra­do­na­čel­nik bio Mi­o­mir Mu­go­ša pla­ti ili Glav­ni grad ili „Ze­ta­grad­nja”, kao sa­da­šnji vla­snik.
Vla­sni­ci su na­ja­vi­li da će tra­ži­ti na­dok­na­du i zbog du­go­go­di­šnjeg ko­ri­šće­nja ze­mlji­šta od stra­ne DKP-a i nje­go­vih prav­nih na­sled­ni­ka, i to za ko­ri­šće­nje ze­mlji­šta, iz­gu­blje­nu do­bit i po­či­nje­nu šte­tu, ko­ja, ka­ko su na­ve­li, tra­je od 8. ma­ja 1947. do da­nas.
J.V.


Pro­da­ja bi­la ne­mi­nov­na

Advo­kat DKP-a u ste­ča­ju Dra­gan Smo­lo­vić ka­zao je da ni­je­su tač­ne tvrd­nje ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra da je ku­po­pro­daj­ni ugvor ko­ji su sklo­pi­li ste­čaj­na upra­va i „Ze­ta­grad­nja” ze­le­na­ški. Na­gla­sio je da je spor­ni ugo­vor pu­no­va­žan jer je za­klju­čen na na­čin ko­ji je pro­pi­san za­ko­nom. On je pod­sje­tio da je ste­čaj­ni uprav­nik 6. ju­na 2010. ras­pi­sao oglas o jav­nom nad­me­ta­nju o pro­da­ji DKP-a i na­kon to­ga do­nio od­lu­ku o pro­da­ji.
– Pred­met spor­nog ugo­vo­ra kao dio ne­po­kret­ne imo­vi­ne ste­čaj­nog du­žni­ka bio bi pro­dat u sva­kom slu­ča­ju i pod uslo­vom da je i u vri­je­me pro­da­je bio usvo­jen plan re­or­ga­ni­za­ci­je. Plan je usvo­jen, ali ni­je uspio i pro­gla­šen je ban­krot u pred­u­ze­ću, što pod­ra­zu­mi­je­va pro­da­ju cje­lo­kup­ne imo­vi­ne ste­čaj­nog du­žni­ka – ka­zao je Smo­lo­vić, ko­ji je ospo­rio ak­tiv­nu le­gi­ti­ma­ci­ju tu­ži­te­lja, is­ti­ču­ći da Udru­že­nje ma­lih ak­ci­o­na­ra ni­je po­sto­ja­lo kao prav­ni su­bjekt ni u po­stup­ku pod­no­še­nja pla­na re­or­ga­ni­az­ci­je ni u po­stup­ku pro­da­je.