Vla­da je da­la sa­gla­snost Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja da sklo­pi kre­dit­ne aran­žma­ne sa No­vom lju­bljan­skom ban­kom iz Pod­go­ri­ce i Ko­mer­ci­jal­nom ban­kom AD Bu­dva u iz­no­su od ukup­no 20 mi­li­o­na eura. Od NLB ban­ke će po­zaj­mi­ti 15 mi­li­o­na, a od Ko­mer­ci­jal­ne pet mi­li­o­na.
– Vla­da je da­la sa­gla­snost Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja na osno­vu Za­ko­na o bu­dže­tu, ko­jim je u ovoj go­di­ni pred­vi­đe­no za­du­ži­va­nje od 450 mi­li­o­na, gdje je re­če­no da se po­zaj­mi­ca mo­že obez­bi­je­di­ti na ino­stra­nom i do­ma­ćem tr­ži­štu. Rok ot­pla­te kre­di­ta je 60 mje­se­ci, od­no­sno pet go­di­na, dok je ka­ma­ta 3,9 od­sto plus še­sto­mje­seč­ni EURI­BOR – pre­ci­zi­rao je pot­pred­sjed­nik Vla­de za eko­nom­sku po­li­ti­ku i fi­nan­sij­ski si­stem Mi­lu­tin Si­mo­vić na kon­fe­ren­ci­ji na­kon sjed­ni­ce Vla­de.
U fe­bru­a­ru se Vla­da za­du­ži­la 15 mi­li­o­na eura po is­toj ka­ma­ti kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke, ta­ko da je ukup­no za­du­že­nje Vla­de za ne­pu­nih dva i po mje­se­ca 35 mi­li­o­na eura. Za dva kre­di­ta, Vla­da će pla­ti­ti 25 hi­lja­da eura pro­vi­zi­je za pu­šta­nje kre­di­ta, od to­ga 15 NLB-u, a 10 hi­lja­da Ko­mer­ci­jal­noj ban­ci.
Si­mo­vić je vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe po ko­joj su uze­ti kre­di­ti oci­je­nio kon­ku­rent­nom. Na­kon sjed­ni­ce Vla­de ka­zao je da su u ovoj go­di­ni pri­ho­di po­ve­ća­ni, a ras­ho­di sma­nje­ni u od­no­su na pro­šlu go­di­nu. Pri­ho­di su u ja­nu­a­ru ve­ći za de­vet od­sto ne­go la­ni, dok su pri­ho­di u istom pe­ri­o­du sma­nje­ni za 27 pro­ce­na­ta. Po­ru­čio je i da je Vla­da od­luč­na da obez­bi­je­di na­pla­tu svih po­re­skih pri­ho­da.
– Vje­ru­je­mo da će to bi­ti vi­še od 15 mi­li­o­na eura ko­li­ko smo pla­ni­ra­li u fi­nan­sij­skom pla­nu kon­so­li­da­ci­je, kao i da će kroz re­a­li­za­ci­ju Za­ko­na o re­pro­gra­mu du­ga bi­ti znat­no vi­še od 12 mi­li­o­na ko­je smo pla­ni­ra­li za na­pla­tu iz za­o­sta­log po­re­skog du­ga – sa­op­štio je Si­mo­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić je na­veo da Vla­da sa­mo na­sta­vlja trend za­du­ži­va­nja.
– Do­šli smo u si­tu­a­ci­ju da se za­du­žu­je­mo sva­kih 15 da­na, a sve u ci­lju po­kri­va­nja ru­pa u bu­dže­tu. Isto­vre­me­no se vi­di da pri­ča o po­ve­ća­nim pri­ho­di­ma u ovoj go­di­ni ni­je do­volj­na za bu­džet ko­ji je pla­ni­ran. Di­na­mi­ka i tem­po za­du­ži­va­nja su mno­go br­ži ne­go što se oče­ki­va­lo ka­da je bu­džet usvo­jen. Da li to zna­či da će­mo na lje­to ili je­sen ima­ti re­ba­lans, od­no­sno još ve­ća za­du­že­nja, osta­je da se vi­di – oci­je­nio je Le­kić.
On ni­je sa­gla­san sa Si­mo­vi­će­vom ocje­nom da su ka­ma­te kon­ku­rent­ne.
– Ka­ma­ta pod ko­jom je Vla­da uze­la kre­di­te je vi­so­ka u od­no­su na evrop­ske. S ob­zi­rom na to da se za­du­žu­je Vla­da, ko­ja je naj­bo­lji kli­jent u dr­ža­vi jer ne ka­sni sa ot­pla­ta­ma, ka­ma­ta je tre­ba­lo da bu­de ma­nja. S ob­zi­rom na to da ni­kad ni­je ka­sni­la sa ot­pla­ta­ma, ka­ma­ta od 3,9 od­sto je vi­so­ka – za­klju­čio je Le­kić.
Vla­da je da­la sa­gla­snost i za za­du­ži­va­nje In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­nog fon­da u iz­no­su od 100 mi­li­o­na eura. Oni će kre­dit uze­ti od Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke na 12 go­di­na uz grejs pe­ri­od od če­ti­ri go­di­ne. Ka­ma­ta će se na­knad­no od­re­di­ti.
Osim to­ga, Vla­da je utvr­di­la pred­log za­ko­na o elek­tron­skoj iden­ti­fi­ka­ci­ji i elek­tron­skom pot­pi­su.
D.M.


Ne oče­ku­je ga­še­nje „Ra­de”

Si­mo­vić je na pi­ta­nje da li se oče­ku­je ga­še­nje fa­bri­ke Bje­la­si­ca Ra­da, s ob­zi­rom na to da kom­pa­ni­ja ni­je do­bi­la kre­dit iz Abu Da­bi fon­da, od­go­vo­rio da ne bi po­sta­vljao ta­kvu te­zu, od­no­sno go­vo­rio o nje­nom ga­še­nju.
– Ta fa­bri­ka ne ra­di du­go vre­me­na, iz­gu­bi­la je kon­ce­si­ju, od­no­sno pra­vo na ko­ri­šće­nje iz­vo­ri­šta mi­ne­ral­ne vo­de u apri­lu 2014. go­di­ne i ima du­go­va­nja pre­ma za­po­sle­ni­ma – na­veo je Si­mo­vić.
Neo­p­hod­no je da, ka­ko je ka­zao, pret­hod­ni vla­snik fa­bri­ke, Euro­fond, pri­je sve­ga ri­je­ši ta pi­ta­nja, jer su sred­stva iz Abu Da­bi fon­da tre­ba­lo da bu­du is­ko­ri­šće­nja za raz­voj.
– Raz­go­va­rao sam sa za­po­sle­ni­ma i vla­sni­ci­ma i sa­op­štio im da se oče­ku­je da se ri­je­še ta pret­hod­na pi­ta­nja. Ap­surd je ima­ti fa­bri­ku sa ta­kvim po­ten­ci­ja­lom i za­pso­le­ne ko­ji že­le da ra­de, a ima­ti to­li­ki de­fi­cit u spolj­no­tr­go­vin­skom bi­lan­su. To je sa aspek­sta dr­ža­ve neo­dr­ži­vo. Ko­nač­ni cilj tre­ba da bu­de po­kre­ta­nje pro­iz­vod­nje u fa­bri­ci, bez ob­zi­ra da li će to ura­di­ti ak­tu­el­ni vla­snik ili ne­ko dru­gi. Od­go­vor na to tre­ba na krat­ki rok da pru­ži vla­snik – za­klju­čio je Si­mo­vić.