Mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Mi­lu­tin Si­mo­vić ne sma­tra da Cr­na Go­ra tre­ba da ima de­fi­ni­sa­nu po­ljo­pri­vred­nu stra­te­gi­ju u smi­slu da se tre­ba vra­ti­ti na di­ri­go­va­nu eko­no­mi­ju i go­vo­ri­ti ko će, šta i ka­da za­sa­di­ti.
Če­ste su jav­ne ocje­ne i sta­vo­vi da Cr­na Go­ra već de­ce­ni­ja­ma ne­ma plo­do­tvor­nu agrar­nu po­li­ti­ku uskla­đe­nu sa pri­rod­nim, tr­ži­šnim i eko­nom­skim po­tre­ba­ma dr­ža­ve. Če­sto se de­ša­va da, na pri­mjer, lu­be­ni­ce jed­ne go­di­ne ima­ju do­bru ci­je­nu, na­red­ne go­di­ne do­đe do po­ve­ća­nja pro­iz­vod­nje istog pro­iz­vo­da, što ne­mi­nov­no do­vo­di do pa­da ot­kup­nih ci­je­na. Slič­no je i sa kul­tu­ra­ma po­put ja­go­da, pa­pri­ka, krom­pi­ra, ku­pu­sa.
– Ne bih bio sklon da na­ja­vim za­o­kret agrar­ne po­li­ti­ke u tom prav­cu da dr­ža­va, Vla­da, od­no­sno Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de tre­ba da pro­pi­šu šta, ko i u ko­joj mje­ri tre­ba če­ga da pro­iz­vo­di. To tre­ba da bu­de re­zul­tat di­ja­lo­ga iz­me­đu po­ljo­pri­vred­ni­ka uz po­dr­šku mi­ni­star­stva i pre­zen­ta­ci­je sta­nja na tr­ži­štu – uka­zi­va­nja na od­re­đe­ne špi­ce­ve ka­da do­la­zi do pa­da ci­je­na. Po­sto­ji mno­go od­go­vo­ra ka­ko iz­bje­ći pa­do­ve ci­je­na na tr­ži­štu u špi­ce­vi­ma – pro­ši­ri­va­njem se­zo­ne ga­je­nja po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra i iz­bo­rom vr­sta i hi­bri­da ko­ji ima­ju raz­li­či­tu sta­snost i mi­slim da ta­ko tre­ba po­ja­ča­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju, a ne da se vra­ća­mo na di­ri­go­va­nu eko­no­mi­ju i go­vo­ri­mo ko će, šta i kad za­sa­di­ti – ka­zao je Si­mo­vić.
Po­ja­čan ni­vo od­go­vor­no­sti i ana­li­ze svih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da ko­ji do­la­ze u Cr­nu Go­ru obi­lje­ži­će no­vi uspjeh u ukup­nom si­ste­mu bez­bjed­no­sti hra­ne, sma­tra mi­ni­star. Ka­ko je is­ta­kao, u po­sled­njih 15 da­na iz sek­to­ra bilj­ne pro­iz­vod­nje vra­ti­li su sa gra­nič­nih pre­la­za tri po­šilj­ke, jer su kva­li­te­tom bi­le da­le­ko is­pod pred­vi­đe­nog.
– Na­še la­bo­ra­to­ri­je su kon­sta­to­va­le da se u tim pro­iz­vo­di­ma na­la­zi vi­še­stru­ko po­ve­ćan sa­dr­žaj re­zi­dua pe­sti­ci­da i ve­o­ma smo za­do­volj­ni zbog te či­nje­ni­ce, jer smo za­u­sta­vi­li do­bru ko­li­či­nu pro­iz­vo­da ko­ji su se mo­gli na­ći na na­šim tr­pe­za­ma. Tom pro­ble­mu smo pri­stu­pi­li od­go­vor­no i za­to smo po­di­gli ni­vo od­go­vor­no­sti i ana­li­ze svih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da ko­ji do­la­ze u Cr­nu Go­ru, jed­na­ko i iz sek­to­ra me­sne pro­iz­vod­nje, kao i iz sek­to­ra bilj­ne pro­iz­vod­nje i svih osta­lih sek­to­ra. To je na­ša od­go­vor­nost i oba­ve­za. Ra­di­će­mo to is­klju­či­vo na ba­zi stan­dar­da ka­ko to ra­de raz­vi­je­ne evrop­ske dr­ža­ve od ko­jih že­li­mo da pre­u­zme­mo si­stem bez­bjed­no­sti hra­ne – ka­zao je Si­mo­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ocje­ne vla­sni­ka me­sne in­du­stri­je da će dam­ping ci­je­ne uni­šti­ti do­ma­ću pro­iz­vod­nju, Si­mo­vić je re­kao da se taj pro­blem rje­ša­va do­sled­nom pri­mje­nom Za­ko­na o spolj­noj tr­go­vi­ni, ko­ji de­fi­ni­še od­go­vo­re u od­no­su na ono što su svi ele­men­ti ne­lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je, u šta spa­da­ju i dam­ping, kao i pre­ko­mjer­ni uvoz.
Na pi­ta­nje da li se mo­že oče­ki­va­ti da usko­ro do­đe do po­ve­ća­nja ot­kup­ne ci­je­ne mli­je­ka, ko­ja je sa­da 23 cen­ta, uka­zu­ju­ći na ra­ču­ni­cu far­me­ra iz Tu­zi ko­ja ima 10 kra­va i za 430 li­ta­ra ne za­ra­di ni 100 eura, Si­mo­vić ja ka­zao da ne­ma ta­kvih na­ja­va. Na­vo­di da Cr­na Go­ra sa aspek­ta ot­kup­ne ci­je­ne mli­je­ka, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je ko­je da­je dr­ža­va, vo­di kon­ku­rent­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku. Si­mo­vić je po­tom sa­bi­rao cen­te za li­tar mli­je­ka, pre­tva­ra­ju­ći 23 u 35.
– To je 23 cen­ta plus mo­gu­ćih 10 cen­ti ako se za­do­vo­lji ko­li­či­na i kva­li­tet, pa to on­da ni­je 23 već 33 cen­ta i ako se to­me do­da­ju lo­kal­ne pre­mi­je, a mi­slim da Pod­go­ri­ca da­je dva ili tri cen­ta, to je već 35 cen­ti. Ako to­me do­da­te još i osta­le po­dr­ške ko­je se do­bi­ja­ju za na­bav­ku me­ha­ni­za­ci­je – opre­me u mlje­kar­skom sek­to­ru, on­da tu do­la­zi­mo do ne­kog sti­mu­la­tiv­nog am­bi­jen­ta za tu po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju. Uz to pod­sje­ćam i da eko­no­mi­ju ne mo­že­mo gra­di­ti na eko­no­mi­ji far­me od ne­ko­li­ko gr­la – ka­zao je Si­mo­vić.
On tvr­di da je u tom re­so­ru is­pra­vlje­na sta­ra prak­sa neo­d­go­va­ra­nja apli­kan­ti­ma či­me su bi­li us­kra­će­ni na pra­vo žal­be. Svi ko­ji apli­ci­ra­ju za sub­ven­ci­je ili bi­lo ko­ji jav­ni po­ziv do­bi­ju oba­vje­šte­nje da su do­bi­li tra­že­nu po­dr­šku, a oni ko­ji ni­je­su – ja­sno de­fi­ni­sa­ne raz­lo­ge ne­ga­tiv­ne od­lu­ke.
S.R.


Za mi­li­on eura 348 pri­ja­va

Na jav­ni po­ziv za do­dje­lu po­dr­ške za na­bav­ku me­ha­ni­za­ci­je, pri­klju­ča­ka i opre­me, vri­je­dan mi­li­on eura, od če­ga je po­la mi­li­o­na bes­po­vrat­ne po­dr­ške, pri­sti­glo je čak 348 apli­ka­ci­ja, sa­op­štio je Si­mo­vić obi­la­ze­ći ima­nje Ni­ko­le Ca­ma­ja, po­ljo­pri­vred­ni­ka iz Vuk­san­le­ki­ća, ko­ji je i sam apli­ci­rao za po­ljo­pri­vred­ne ma­ši­ne. Ca­maj, ko­ji se 15 go­di­na ba­vi pla­ste­nič­kom pro­iz­vod­njom is­ti­če da bez po­dr­ške mi­ni­star­stva ne bi mo­gao da na­ba­vi sve što je bi­lo po­treb­no jer bi ga te in­ve­sti­ci­je ko­šta­le 60.000 eura.
– To ne bih mo­gao da­ti iz svog dže­pa, a ova­ko sam ulo­žio u na­bav­ku naj­pri­je pla­ste­ni­ka, po­tom i mo­to­kul­ti­va­to­ra i još jed­ne ma­ši­ne i već su mi vra­ti­li dio nov­ca, a ja svoj kre­dit. Do­du­še, imao sam sre­će sa zim­skom pro­iz­vod­njom i to me je spa­si­lo. Ne­kad je bi­lo du­plo bo­lje, ali se ne ža­lim – ka­zao je Ca­maj.
Pred­sjed­nik GO Tu­zi Abe­din Adžo­vić na­veo je da je pri­je obi­la­ska ima­nja Ca­ma­ja mi­ni­stru Si­mo­vi­ću pre­do­čio pro­ble­me po­ljo­pri­vred­ni­ka iz Ma­le­si­je pri če­mu je is­ta­kao obez­bje­đi­va­nje vo­de za ru­ral­na pod­ruč­ja i po­tre­bu da se obez­bi­je­di pla­sman, od­no­sno ot­kup lu­be­ni­ca ko­je sti­žu na tr­ži­šte za ne­ko­li­ko da­na.