Ot­ka­ko je pot­pi­san ugo­vor o iz­grad­nji dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja (TEP) iz­me­đu Elek­tro­pri­vre­de i če­ške Ško­de Pra­he pro­šlo je go­di­nu da­na. Me­đu­tim, za to vri­je­me ni­ti su po­če­li ra­do­vi, ni­ti je na­đe­na ban­ka ko­ja bi kre­di­ti­ra­la oko 70 od­sto vri­jed­no­sti pro­jek­ta ili oko 225 mi­li­o­na eura. Ukup­na vri­jed­nost pro­jek­ta je 324,5 mi­li­o­na eura.
Če­si, ko­ji su pri­li­kom do­sta­vlja­nja po­nu­de na ten­der na­ve­li da će na­ći kre­di­to­ra za pro­je­kat ni­su u to­me uspje­li, jer je Če­ška eks­port­na ban­ka od­bi­la da po­zaj­mi sred­stva za pro­je­kat. U me­đu­vre­me­nu su na­šli part­ne­ra u Dže­ne­ral elek­tri­ku, ali ni sa nji­ma ni­su uspje­li da na­đu fi­nan­sij­sku in­sti­tu­ci­ju ko­ja bi im po­zaj­mi­la pre­ko 200 mi­li­o­na za ovaj pro­je­kat.
La­ni, pri­li­kom pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra, ta­da­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je ka­zao da ovaj pro­je­kat ne za­vi­si od kre­di­ta.
– Ne­ma ni­ka­kve di­le­me oko re­a­li­za­ci­je ovog pro­jek­ta. Pro­je­kat će se re­a­li­zo­va­ti iz ovih ili onih iz­vo­ra. U kraj­njoj li­ni­ji, ne za­bo­ra­vi­te Elek­tro­pri­vre­da je da­nas je­dan mo­ćan si­stem, ko­ji ima ozbi­ljan slo­bod­ni ka­pi­tal de­po­no­van u cr­no­gor­skom ban­kar­skom si­ste­mu. Ovaj pro­je­kat ne za­vi­si ni od ka­kvih ban­kar­skih kre­di­ta. Za­to mi­slim da će pr­vi jav­ni ra­do­vi po­če­ti ovih da­na, ne če­ka­ju­ći da se fi­na­li­zu­je pi­ta­nje za­tva­ra­nja fi­nan­sij­ske kon­struk­ci­je – re­kao je ta­da Đu­ka­no­vić i is­ta­kao da ne mo­že do­ći do bi­lo ka­kvog od­la­ga­nja.
„Pr­vih jav­nih ra­do­va”, me­đu­tim, još ne­ma, a da li su part­ne­ri na­šli fi­nan­si­je­ra, do kad će ih Vla­da če­ka­ti i šta će bi­ti sa dru­gim b­lo­kom ako se ne na­đe kre­di­tor, pi­ta­li smo EPCG, ali nam ni­je­su od­go­vo­ri­li.
Po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić sma­tra da je ci­je­na dru­gog blo­ka vi­so­ka, s ob­zi­rom na to da bi se pri­li­kom iz­grad­nje ko­ri­sti­lo 30 do 40 od­sto po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re pr­vog blo­ka.
– Oči­gled­no da ni ta­ko vi­so­ka ci­je­na ni­je bi­la do­volj­na iza­bra­nom part­ne­ru da sklo­pi fi­nan­sij­sku kon­struk­ci­ju, dok je Vla­da upor­no ću­ta­la, pa je, osim ne­mu­štih iz­ja­va „da će se dru­gi blok gra­di­ti” da­tih u pred­iz­bor­ne svr­he, ova in­ve­sti­ci­ja do­ve­de­na u pi­ta­nje. Za­to od­go­vor­ni u Vla­di mo­ra­ju da ob­ja­sne šta i ko­ga i do ka­da če­ka­ju, da li ima­ju plan B, da li su raz­go­va­ra­li sa ki­ne­skom kom­pa­ni­jom, ta­ko­đe, uče­sni­kom ten­de­ra, za­što je za­u­sta­vljen pro­je­kat spa­ja­nja Ter­mo­e­lek­tra­ne i Rud­ni­ka uglja (RUP), od­no­sno pri­pa­ja­nja Rud­ni­ka uglja Elek­tro­pri­vre­di, za­što je RUP i da­lje pri­vat­na fir­ma, ka­kva je ve­za oči­gled­ne op­struk­ci­je grad­nje dru­gog blo­ka sa na­ja­vom od­la­ska A2A iz EPCG i da li je re­kon­struk­ci­ja pr­vog blo­ka za­mje­na za od­u­sta­ja­nje od dru­gog blo­ka? U od­go­vo­ri­ma na ova pi­ta­nja, a zna­ju ih po­je­din­ci iz vla­sti uve­za­ni sa krup­nim ener­get­skim i fi­nan­sij­skim in­te­re­si­ma, kri­je se od­go­vor ove muč­ne ten­der­ske 'sa­ge' o grad­nji dru­gog blo­ka TE – za­klju­čio je Da­mja­no­vić.
Eko­no­mi­sta Mla­den Bo­ja­nić je oci­je­nio da za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta iz­grad­nje dru­gog blo­ka ni­je­su is­pu­nje­ni ni pred­u­slo­vi, a ka­mo­li uslo­vi, pa da ne­ka fi­nan­sij­ska in­sti­tu­ci­ja ozbilj­no raz­mi­šlja o kre­di­ti­ra­nju dru­gog blo­ka TEP-a.
– Sum­njam da će se bi­lo ko ozbi­ljan uklju­či­ti u pri­ču oko dru­gog blo­ka TE pri­je ne­go što se re­gu­li­šu vla­snič­ki od­no­si u EPCG i vi­di šta će bi­ti sa ot­ku­pom ak­ci­ja RUP-a. Pr­vo to tre­ba raš­či­sti­ti, sa A2A, pa on­da i sa Rud­ni­kom uglja, pa tek on­da raz­mi­šlja­ti o dru­gom blo­ku – za­klju­čio je Bo­ja­nić.
D.M.


Neo­d­go­vor­no ne va­lo­ri­zo­va­ti re­zer­ve

Da­mja­no­vić je ka­zao da je iz­grad­nja dru­gog blo­ka, uz re­kon­struk­ci­ju po­sto­je­ćeg blo­ka uslov bez ko­jeg se ne mo­že go­vo­ri­ti o va­lo­ri­za­ci­ji eko­nom­skih po­ten­ci­ja­la Cr­ne Go­re.
– Čak i u kon­tek­stu ukup­nog eko­nom­skog ra­sta eko­no­mi­je, isti je ogra­ni­čen već du­že vri­je­me, iz­o­stan­kom ra­sta u sek­to­ru pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je upra­vo zbog ne­in­ve­sti­ra­nja u no­ve, ozbilj­ne ener­get­ske ka­pa­ci­te­te. U po­me­nu­te in­ve­sti­ci­je sva­ka­ko ula­ze i in­ve­sti­ci­je u iz­grad­nju no­vih hi­dro­e­ner­get­skih obje­ka­ta. Va­lja pri­mi­je­ti­ti da se svo­je­vre­me­ni od­u­sta­nak od iz­grad­nje ne­kih obje­ka­ta ne­ga­tiv­no od­ra­zio na sve­u­kup­ni pri­vred­ni raz­voj na­še dr­ža­ve, a da de­ce­ni­ja­ma ko­rist ima­ju tzv. uvo­zni­ci stru­je, a od sko­ro i vla­sni­ci ma­lih HE, ko­je ina­če pre­ko uve­ća­nih ra­ču­na pri­vre­da i gra­đa­ni fi­nan­si­ra­ju – re­kao je Da­mja­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ima­ju­ći u vi­du do­ka­za­ne re­zer­ve uglja u plje­valj­sko-ma­oč­kom ba­se­nu, bi­lo bi neo­d­go­vor­no pre­ma bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma ne iz­vr­ši­ti nji­ho­vu va­lo­ri­za­ci­ju.