Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za 2018. go­di­nu Vla­da na­sta­vlja sa tren­do­vi­ma iz pret­hod­nih go­di­na ko­ji se od­no­se na ni­vo ne­do­sta­ju­ćih bu­džet­skih sred­sta­va u kup­nom iz­no­su od 295,9 mi­li­o­na eura ili vi­so­kih 17,5 od­sto svih te­ku­ćih sred­sta­va bu­dže­ta, oci­je­nio je za „Dan” po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić.
– S ob­zi­rom na to da je pred­lo­gom bu­dže­ta pred­vi­đe­na ot­pla­ta du­go­va i ka­ma­ta u ukup­nom iz­no­su od oko 265 mi­li­o­na eura, ja­sno je da je Vla­da pla­ni­ra­la da­lji rast ne­to za­du­že­nja dr­ža­ve u iz­no­su od naj­ma­nje 30 mi­li­o­na eura, a is­ku­stvo nas uči da će ovo za­du­že­nje bi­ti mno­go ve­će – re­kao je Da­mja­no­vić.
On je uka­zao da u do­ku­men­tu od 476 stra­na ne po­sto­ji ni­je­dan seg­ment u obra­zlo­že­nju ko­ji se ti­če pla­ni­ra­nja bu­džet­skih pri­mi­ta­ka, od­no­sno te­ku­ćih bu­džet­skih pri­ho­da.
– Čak ne po­sto­ji ni­jed­na re­če­ni­ca u obra­zlo­že­nju na 251 stra­ni, ka­ko je Vla­da, i na ba­zi ko­jih pro­cje­na, pla­ni­ra­la iz­nos po­re­za, do­pri­no­sa, tak­si, na­kna­da i osta­lih pri­mi­ta­ka či­ji ukup­ni iz­nos pre­la­zi 1,67 mi­li­jar­di eura. Za­to je ne­mo­gu­će po­le­mi­sa­ti sa oni­ma ko­ji ne­će ili ne že­le da ob­ja­sne jav­no­sti ka­ko se pla­ni­ra­ju bu­džet­ski pri­ho­di, za­što po­re­zi i ak­ci­ze ni­je­su pla­ni­ra­ni na vi­šem ni­vou, a po­mi­nju se sto­pe ra­sta od naj­ma­nje tri od­sto BDP-a. Ne­ma ni­jed­nog slo­va o to­me, šta je sa naj­ma­nje 35 mi­li­o­na eura ko­je bu­džet go­di­šnje gu­bi zbog to­le­ran­ci­je si­vog i cr­nog tr­ži­šta ci­ga­re­ta, a da ne go­vo­ri­mo o osta­lim ak­ci­znim pro­iz­vo­di­ma, od­no­sno osta­lim seg­men­ti­ma si­ve eko­no­mi­je, po­put ne­pla­ća­nja ili uma­nje­nog pla­ća­nja oba­ve­za za do­pri­no­se za za­po­sle­ne, ka­ko le­gal­ne, ta­ko i one ko­ji ra­de na cr­no, ili ne­pla­ća­nja PDV-a, od­no­sno bo­ra­vi­šnih tak­si, na­ro­či­to to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Ima­ju­ći u vi­du i ne­do­sta­tak obra­zlo­že­nja pla­na na­pla­te za­o­sta­lih po­re­skih du­go­va ko­ji iz­no­se vi­še sto­ti­na mi­li­o­na eura, ja­sno je da će i na­red­na bu­džet­ska go­di­na pro­ći u zna­ku li­ni­je ma­njeg ot­po­ra Vla­de, od­no­sno pa­ra­dig­me da se bo­lje za­du­ži­va­ti kod stra­nih i do­ma­ćih zaj­mo­da­va­ca, ne­go se iz­bo­ri­ti sa si­vom eko­no­mi­jom, šver­com, ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i na le­ga­lan na­čin pu­ni­ti bu­džet, ne za­du­žu­ju­ći dr­ža­vu, od­no­sno mla­de na­ra­šta­je – po­ru­čio je Da­mja­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, i ovaj pred­log bu­dže­ta je u su­štin­skom ne­sa­gla­sju sa smjer­ni­ca­ma fi­skal­ne po­li­ti­ke od 2015. do 2018. go­di­ne i da­le­ko je od po­želj­nog ni­voa pro­gram­skog bu­dže­ti­ra­nja i sa­mo se for­mal­no na­sla­nja na ve­o­ma pro­ble­ma­tič­nu i ne­do­stat­nu, ne­dav­no usvo­je­nu ta­ko­zva­nu fi­skal­nu stra­te­gi­ju.
– Ono što je­ste kon­ti­nu­i­tet na­stav­ka do­sa­da­šnje eko­nom­ske po­li­ti­ke, a pred­log bu­dže­ta je­ste sa­mo po­li­tič­ka pri­o­ri­ti­za­ci­ja ta­kve po­li­ti­ke od stra­ne ak­tu­el­ne vla­sti, naj­bo­lje osli­ka­va po­re­đe­nje bu­džet­skih iz­dva­ja­nja ove dr­ža­ve gdje za po­slo­ve jav­nog re­da, bez­bjed­no­sti i od­bra­ne od­la­zi oko 206 mi­li­o­na eura svih iz­da­ta­ka te­ku­ćeg bu­dže­ta i fon­do­va ili 13,6 od­sto. To je prak­tič­no isti iz­nos ko­ji dr­ža­va tro­ši na zdrav­stvo, a ve­ći iz­nos za pu­nih 35 mi­li­o­na eura od sred­sta­va ko­je Cr­na Go­ra iz­dva­ja za obra­zo­va­nje! To do­volj­no go­vo­ri na ka­kvim „te­me­lji­ma” po­či­va po­li­ti­ka vla­sti i ka­ko ista mi­sli da se odr­ža­va i da­lje, iz­me­đu osta­log i na ra­čun li­je­če­nja i obra­zo­va­nja svih gra­đa­na. O či­nje­ni­ci da su za po­slo­ve za­šti­te ži­vot­ne stre­di­ne pred­vi­đe­na sve­ga 1,4 mi­li­o­na eura, ili 0,09 po­sto bu­džet­skih sred­sta­va, bo­lje da se i ne go­vo­ri, a tu su­mor­nu sli­ku ne mo­že po­bolj­ša­ti ni pred­vi­đe­no iz­dva­ja­nje iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta od sve­ga 4,65 mi­li­o­na eura za pro­jek­te oču­va­nja ži­vot­ne sre­di­ne – re­kao je Da­mja­no­vić.
Is­ta­kao je i da je ozbi­ljan pro­blem sve ve­ći ni­vo iz­dva­ja­nja bu­džet­skih sred­sta­va za ka­ma­te od čak 85,4 mi­li­o­na eura što či­ni sva­ki de­se­ti euro te­ku­ćeg bu­dže­ta i uslo­vlja­va re­za­nje ne­kih neo­p­hod­nih tro­ško­va pri­je sve­ga iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te.
– Kao pa­ra­dig­ma non­ša­lant­nog od­no­sa pre­ma ozbilj­nom bu­džet­skom pla­ni­ra­nju mo­žda je naj­bo­lja ilu­stra­ci­ja da Vla­da ni­je pla­ni­ra­la ni je­dan je­di­ni euro na po­zi­ci­ji ot­pla­te ga­ran­ci­ja, upr­kos či­nje­ni­ci da je na kra­ju pro­šle go­di­ne sta­nje du­ga po osno­vu iz­da­tih do­ma­ćih i stra­nih ga­ran­ci­ja bi­lo 345 mi­li­o­na eura, pa osta­je sa­mo da vje­ru­je­mo u to da nam se ne­će de­ša­va­ti da iste pa­da­ju, bez ob­zi­ra na sko­ra­šnja ne­pri­jat­na is­ku­stva – zklju­čio je Da­mja­no­vić.D.M.


Ne­ma sred­sta­va za ak­ci­je A2A

U bu­dže­tu ni­su pla­ni­ra­na sred­stva za is­pla­tu ma­njin­skog pa­ke­ta ak­ci­ja ita­li­jan­skom part­ne­ru u EPCG, ni­ti se ta mo­guć­nost po­mi­nje u di­je­lu ko­ji se od­no­si na pla­ni­ra­na za­du­že­nja, re­kao je Da­mja­no­vić.
– U naj­ma­nju ru­ku, bi­lo bi od­go­vor­no da nad­le­žni u Vla­di sa­op­šte jav­no­sti šta se pla­ni­ra sa EPCG. Da li na­sta­vak svo­je­vr­sne „pat” po­zi­ci­je iz­me­đu dr­ža­ve i A2A gdje je ita­li­jan­ski part­ner iz­gu­ran iz upra­vljač­kih struk­tu­ra za EPCG, a za­uz­vrat je dr­ža­vu blo­ki­rao u ve­zi svih ka­pi­tal­nih od­lu­ka ve­za­nih za funk­ci­o­ni­sa­nje ener­get­skog re­pro-lan­ca – na­veo je Da­mja­no­vić.


Pi­ta­nje je ho­će li se o za­du­že­nju iz­ja­šnja­va­ti Skup­šti­na

Po­seb­nu pa­žnju, ka­ko je ka­zao, iza­zi­va či­nje­ni­ca da je Vla­da pla­ni­ra­la vi­še no­vih pro­je­ka­ta za­du­ži­va­nja, na ba­zi ko­jih je ove i pro­te­klih go­di­na do­no­si­la ne­gdje u mar­tu, apri­lu po­seb­nu od­lu­ku ko­jom bi ob­u­hva­ti­la sva pla­ni­ra­na bu­džet­ska za­du­že­nja.
– Ima­ju­ći u vi­du da je Ustav­ni sud 31. ok­to­bra do­nio od­lu­ku ko­jom je uki­nuo član 50 stav 6 Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, ko­ji gla­si „O za­du­že­nju, u skla­du sa go­di­šnjim za­ko­nom o bu­dže­tu dr­ža­ve, od­lu­ču­je Vla­da”, bi­će in­te­re­sant­no ka­ko će Vla­da pri­mi­je­ni­ti i ovu od­lu­ku Ustav­nog su­da, po ko­me će o sva­kom pla­ni­ra­nom za­du­že­nju mo­ra­ti da se iz­ja­sni Skup­šti­na. Ili će Vla­da istu ig­no­ri­sa­ti, po­put od­lu­ke Ustav­nog su­da o ukla­nja­nju ter­mi­na­la iz ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta, či­me se Cr­na Go­ra po­la­ko ali si­gur­no uvo­di u ustav­no-za­ko­no­dav­ni ha­os i to­tal­nu prav­nu ne­si­gur­nost – is­ta­kao je Da­mja­no­vić.