Pi­še: dr Vo­ji­slav Mi­lja­nić


S istim ci­ljem je tih da­na na­sta­la i pje­sma, ko­ja se če­sto ču­la u kra­ju:
„Mu­že­vi­ce se­lo ma­lo,
ok kr­vi si sve cr­ve­no.
Lju­di­ma si i ju­na­kom,
od dav­ni­na na­se­lje­no.
A sad si ka ni­ka­da
švap­skom kr­vlju na­to­plje­no.
Što si ta­ko za­mi­šlje­no?
U po­moć ti br­zo hi­ta
hra­bra če­ta od ko­mi­ta.
Prognat` će­mo Šva­be mr­ske
i šuc­ko­re, tur­ske dr­ske.
Uz­dig­nu­tog če­ta sta­ti,
slo­bo­dom se uv`jek hra­ni.
Na­stu­pit će sreć­no vri­je­me,
zba­ci­će­mo špa­sko bre­me.
Sva­nu­će nam ve­dri da­ni
ovo će se zva­ti – LA­NI”.
Ova­kve i slič­ne pje­sme, pje­va­ne uz gu­sle i bez, ša­le i ko­je­ka­kve do­sko­či­ce odr­ža­va­le su ras­plo­že­nje sta­nov­ni­ka u zbje­go­vi­ma u vr­lo te­škim i su­ro­vim zim­skim uslo­vi­ma 1918. go­di­ne. One su ih odr­ža­va­le u ži­vo­tu i zdra­voj pa­me­ti, ka­ko su ka­sni­je pri­po­vi­je­da­li uče­sni­ci tih stra­da­nja. Ima­ju­ći u vi­du za­slu­ge svih uče­sni­ka tih do­ga­đa­ja od ko­jih su ne­ki od­li­ko­va­ni, na­ve­šće­mo nji­ho­va ime­na u znak za­hval­no­sti za is­ka­za­nu od­uč­nost i žr­tvo­va­nje. Po­red ra­ni­je na­ve­de­ne po­ro­di­ce pok. ko­man­di­ra ser­da­ra Mar­ka Ra­do­vi­ća u od­bra­ni se­la su uče­stvo­va­li sle­de­ći Mi­lja­ni­ći: Va­silj, Gli­gor, Obren, Lu­ka i Si­mo, si­no­vi Pe­tra Ste­va­no­va, Ja­kov i Alek­sa, si­no­vi Si­ma Sa­vi­na: Ri­sto, Ko­sto i Ja­kov, si­no­vi Mar­ka Si­mo­va; Mi­tar, Ja­kov, Goj­ko i Ste­van, si­nov Ze­ka Ra­do­va: Jev­to (Ru­šo), Ze­ko, Kr­sto i Ja­kov, si­no­vi Ka­ra Jo­ko­va; Đo­ko i Mar­ko, si­no­vi La­za­ra Sa­vi­na; Ni­ko­la (Tu­ro) Živ­kov, To­dor Jo­va­nov, Pe­tar i Spa­so­je, si­no­vi Ste­va­na Mi­ro­va: Triv­ko Spa­so­jev, Ni­ko­la Sa­vin, Je­vrem Đo­kov i Ste­van La­za­rev. Osim na­ve­de­nih, od ko­jih su uče­sni­ci­ma pru­ža­li lo­gi­stič­ku po­dr­šku, a dje­li­mič­no i sa­mi uče­stvo­va­li u bor­bi.
I ni­je ču­do što su i mla­đi i sta­ri­ji, na­sta­vlja­ju­ći po­ro­dič­nu tra­di­ci­ju, že­lje­li da se na­đu u dru­štvu bra­ni­la­ca rod­ne gru­de. Mno­ge od njih su za­ni­je­le pri­če i pje­sme s Bar­da­njol­ta i Ta­ra­bo­ša, Bre­gal­ni­ce i Tro­gla­va i broj­nih dru­gih po­pri­šta gdje se sla­va ma­čem sti­ca­la, a pje­va­či uz gu­sle sla­vi­li.
Uz mje­šta­ne u od­bra­ni se­la uče­stvo­va­li su i ko­mi­ti i svo­jim is­ku­stvom i hra­bro­šću da­li zna­ča­jan do­pri­nos. Pre­ma ne­po­tup­nim po­da­ci­ma uče­stvo­va­li su slje­de­ći ko­mi­ti: Đu­ro i Jo­van To­do­ro­vić, Živ­ko Ba­ni­će­vić, Obren i Mar­ko La­lić, Đor­đi­je Era­ko­vić, Mi­tar Ko­va­če­vić, Mi­lo­van Mi­lo­vić, Ra­do­van Vu­či­nić, Kr­sto Dok­nić, Obren Ki­li­bar­da, Alek­sa Đur­ko­vić i Kr­sto Or­bo­vić. Ima mi­šlje­nja da su po­red na­ve­de­nih uče­stvo­va­li još ne­ki ko­mi­ti iz Go­li­je kao i po­sljed­njeg da­na is­pred no­ći Obren Bo­žo­vić iz Sri­je­da, ko­ji je pre­ko Nje­go­ša sti­gao sa svo­jom ko­mit­skom dru­ži­nom.(Na­sta­vi­će se)