PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Pu­bli­ci­sta i pi­sac Vo­ji­slav Bu­do Gle­dić po­stao je pre­po­zna­tljiv po knji­ga­ma ko­je su po­sve­će­ne ži­vo­tu i stva­ra­la­štvu naj­ve­ćih ime­na srp­ske na­u­ke i kul­tu­re. Me­đu tim knji­ga­ma zna­čaj­no mje­sto za­u­zi­ma i knji­ga o Jo­va­nu Cvi­ji­ću, ko­ja se pro­šle go­di­ne pod na­slo­vom „Jo­van Cvi­jić, ge­o­graf na­ci­o­nal­nog du­ha”, po­ja­vi­la u iz­da­nju „Štam­pa­ra Ma­ka­ri­ja” iz Be­o­gra­da i „Obod­skog slo­va” iz Pod­go­ri­ce. Iz ove knji­ge u na­red­nih ne­ko­li­ko bro­je­va, pre­ni­je­će­mo naj­in­te­re­sant­ni­je seg­men­te ko­ji go­vo­re o ovom ve­li­kom na­uč­ni­ku, is­tra­ži­va­ču, pe­da­go­gu i ro­do­lju­bu.
Vo­ji­slav Gle­dić je, ina­če, do sa­da ob­ja­vio pre­ko pe­de­set sa­mo­stal­nih na­slo­va slič­ne te­ma­ti­ke, a ne­ko­li­ko ru­ko­pi­sa na­la­zi mu se u pri­pre­mi. Bio je pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke i dru­gih pred­me­ta u Gim­na­zi­ji i Teh­nič­koj ško­li na Ce­ti­nju. Član je Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Sa­ve­za no­vi­na­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Jo­van Cvi­jić je je­dan od naj­zna­me­ni­ti­jih srp­skih na­uč­ni­ka, iz­u­zet­no ci­je­njen i u svi­je­tu. On je ute­me­lji­vač na­uč­ne ge­o­gra­fi­je i dru­gih srod­nih na­u­ka na Be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu. Osno­vao je i po­seb­nu ško­lu, po­zna­tu po ime­nu Cvi­ji­će­va ško­la, ko­ja je od­i­gra­la zna­čaj­nu ulo­gu u pri­ku­plja­nju, ob­ra­di, si­ste­ma­ti­za­ci­ji i pre­zen­ta­ci­ji mno­gih ve­o­ma zna­čaj­nih is­tra­ži­va­nja o ra­zno­vr­snim po­ja­va­ma i pro­ce­si­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj sve­stra­ni na­uč­nik i is­tra­ži­vač se sa pod­jed­na­kim za­la­ga­njem i uspje­hom ba­vio go­to­vo svim obla­sti­ma ge­o­gra­fi­ja, ali je naj­ve­će re­zul­ta­te po­sti­gao na po­lju ge­o­mor­fo­lo­gi­je, et­no­lo­gi­je, et­nop­si­ho­lo­gi­je, an­tro­po­ge­o­gra­fi­je, lim­no­lo­gi­je i dru­gim srod­nim obla­sti­ma, po­seb­no u onim ko­je se od­no­se na de­talj­ni­je iz­u­ča­va­nje na­ših kra­je­va, od­no­sno pod­ruč­ja na­se­lje­nog Ju­žnim Slo­ve­ni­ma, kao i ci­je­log Bal­kan­skog po­lu­o­str­va. To­kom svo­jih go­to­vo če­ti­ri de­ce­ni­je (tač­ni­je, 38 go­di­na) du­gih te­ren­skih is­pi­ti­va­nja, po Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu, Ju­žnim Kar­pa­ti­ma i Ma­loj Azi­ji, ovaj neumorni put­nik i is­pi­ti­vač je naj­ve­ću pa­žnju po­kla­njao sve­stra­nim i de­talj­nim is­tra­ži­va­nji­ma kra­sto­lo­ških, ge­o­mor­fo­lo­ških, ge­o­tek­ton­skih i lim­no­lo­ških po­ja­va i oso­be­no­sti.
Na svo­jim pu­to­va­nji­ma se ve­o­ma do­bro upo­znao i sa lju­di­ma ko­ji su ži­vlje­li u spe­ci­fič­nim za­jed­ni­ca­ma i u na­se­lji­ma ko­ja su ima­la niz oso­be­no­sti. O to­me se do ta­da ni­je mno­go vo­di­lo ra­ču­na u evrop­skoj na­u­ci ni­ti su vr­še­na ozbilj­ni­ja i sve­stra­ni­ja is­pi­ti­va­nja. To je Cvi­jić br­zo pro­nic­lji­vo za­klju­čio, kra­jem 19. i na po­čet­ku 20. vi­je­ka, od­no­sno u vri­je­me ka­da je ta­kav na­čin ži­vo­ta još uvi­jek bio ve­o­ma iz­ra­žen. Uvi­dio je da će br­za in­du­stri­ja­li­za­ci­ja i pr­o­mje­ne na­či­na ži­vo­ta uti­ca­ti i na lju­de i na­čin or­ga­ni­za­ci­je nji­ho­vog ži­vo­ta i iz­grad­nju na­se­lja, ku­ća i po­moć­nih obje­ka­ta. Sto­ga je upo­re­do sa po­la­znim, uobi­ča­je­nim ge­o­graf­skim, ge­o­lo­škim, od­no­sno ge­o­mor­fo­lo­škim i slič­nim pro­u­ča­va­nji­ma, ot­po­čeo i da is­tra­žu­je i bi­lje­ži i ljud­ske za­jed­ni­ce, nji­hov na­čin ži­vo­ta i iz­grad­nje na­se­lja i ra­znih obje­ka­ta. I u okvi­ru tog do­me­na svo­ga pi­o­nir­skog ra­da, Cvi­jić je po­sti­gao do­stig­nu­ća od traj­nog na­uč­nog, isto­rij­skog i kul­tur­nog zna­ča­ja.
Cvi­jić je bio, pri­je sve­ga, srp­ski na­uč­nik po­sve­ćen pro­u­ča­va­nju pi­ta­nja, po­ja­va i fe­no­me­na iz do­me­na ge­o­gra­fi­je i njoj bli­skih di­sci­pli­na, ali je svo­jim dra­go­cje­nim, te­melj­nim, sve­stra­nim, du­go­traj­nim i plo­do­tvor­nim ra­dom dao do­pri­nos i svjet­skoj na­u­ci. Za­pra­vo, cio svoj ži­vot (ko­ji je tra­jao re­la­tiv­no krat­ko, sve­ga 62 go­di­ne) po­sve­tio je ne­po­sred­nim, te­ren­skim is­pi­ti­va­nji­ma i sva­ke go­di­ne je, u zre­lom do­bu ži­vo­ta, po ne­ko­li­ko mje­se­ci pro­vo­dio na pu­to­va­nji­ma i di­rekt­nim is­tra­ži­va­nji­ma. Da­le­ko od grad­ske vre­ve, po pu­stim i te­ško pri­stup­nim pla­nin­skim i dru­gim vr­le­ti­ma, u oma­njem dru­štvu svo­jih sa­rad­ni­ka ili pra­ti­la­ca, ovaj ne­u­mor­ni is­tra­ži­vač je po vi­še pu­ta is­pi­ti­vao sva­ki ku­tak Sr­bi­je, Bo­sne, Her­ce­go­vi­ne, Ma­ke­do­ni­je, Cr­ne Go­re i dru­gih pod­ruč­ja. Pro­u­ča­vao je, ta­ko­đe, i dru­ge ge­o­graf­ske obla­sti u ci­lju sti­ca­nja ne­po­sred­nih i po­u­zda­nih sa­zna­nja o svim bit­nim či­nje­ni­ca­ma ko­je se od­no­se na fi­zič­ke oso­be­no­sti od­go­va­ra­ju­ćeg pod­ruč­ja.
Uoča­vao je i pom­no po­sma­trao, is­pi­ti­vao, ana­li­zi­rao, tu­ma­čio i bi­lje­žio spe­ci­fič­ne so­ci­o­lo­ške po­je­di­no­sti ve­za­ne za ge­o­graf­ske i dru­ge lo­kal­ne uslo­ve ži­vo­ta. Ta­ko je svo­ja is­tra­ži­va­nja pro­ši­rio sa fi­zič­ko-ge­o­graf­skih na an­tro­po­ge­o­graf­ska, et­no­graf­ska i et­no­lo­ška pro­u­ča­va­nja. Nji­ma je, još na sa­mom po­čet­ku svo­je na­uč­ne dje­lat­no­sti, u svoj si­stem na­u­ka pri­klju­čio psi­ho­lo­gi­ju i et­nop­si­ho­lo­gi­ju. Ta svo­ja is­pi­ti­va­nja je oba­vljao u okvi­ru pro­u­ča­va­nja na­rodâ i et­ni­čih gru­pa, pro­u­ča­vao je nji­ho­vu ra­pro­stra­nje­nost i oso­be­no­sti, auten­tič­nu kul­tu­ru i ste­pen pro­svi­je­će­no­sti, nji­hov ni­vo pri­vred­nog i isto­rij­skog raz­vo­ja; de­talj­no je, ta­ko­đe, is­tra­ži­vao ti­po­ve i ka­rak­te­ri­sti­ke na­se­lja, iz­gled ku­ća i na­čin ži­vo­ta sta­nov­ni­ka na ra­znim pod­ruč­ji­ma Bal­kan­skog po­lu­o­str­va. Na taj na­čin je pri­ku­pio, ob­ra­dio i pro­tu­ma­čio ogrom­nu ma­te­ri­jal­nu i du­hov­nu gra­đu od traj­nog na­uč­nog i isto­rij­skog zna­ča­ja.
(NA­STA­VI­ĆE SE)