<br /> U tom kon­tek­stu upra­vo re­a­gu­jem jer sam na osno­vu is­tra­ži­vač­kog ra­da kao no­vi­nar pu­bli­ko­vao po­je­di­ne re­zul­ta­te, dok ih, uva­že­ni pro­fe­sor Da­šić ni­je pri­hva­tio, već je i da­lje ostao pri svo­jim ra­ni­jim sa­zna­nji­ma.
Pro­fe­sor dr Da­šić ni­je pret­hod­no u is­tra­ži­va­nju raz­go­va­rao sa lju­di­ma „pam­ti­ša­ma” Bar­jak­ta­ro­vi­ći­ma iz Pet­nji­ka i Ka­lu­dre da bi ana­li­zi­rao pre­da­nje o Ka­ra­đor­đe­vom bar­ja­ku do­bi­je­nom na Su­vo­do­lu; Ar­so Bar­jak­ta­ro­vić, ro­đen 1885. go­di­ne, umro u 89. go­di­ni 1974. go­di­ne, čuo je pre­da­nje od stri­ca-pam­ti­še Kr­sta, ro­đe­nog 1862, umro 1950, u 88. go­di­ni ži­vo­ta). Kr­stov djed Mar­ko ži­vio je u Ka­ra­đor­đe­vo do­ba; Mi­li­sav Bo­gi­ćev Bar­jak­ta­ro­vić, ro­đen 1892, umro 1979, u 87. go­di­ni ži­vo­ta, pre­da­nje je čuo od oca Bo­gi­ća, ro­đe­nog oko 1870. go­di­ne; Ra­du­le Bar­jak­ta­ro­vić, ro­đen 1900. go­di­ne, umro 1999. go­di­ne, pre­da­nje je čuo od oca Ra­do­sa­va, a ovaj od Osto­je i nje­go­vog bra­ta od stri­ca Jo­va­na, no­si­o­ca sre­br­ne me­da­lje „Mi­loš Obi­lić” i dr. sta­ri lju­di – ro­đa­ci, po­seb­no Lu­ka Vu­ja­di­no­vić iz Ku­ča, ro­đen 1853. go­di­ne, umro 1955. u 103. go­di­ni ži­vo­ta, či­ji je djed Bo­žo ži­vio u do­ba vo­žda Ka­ra­đor­đa. Lu­ka Vu­ja­di­no­vić mi je kao đa­ku be­ran­ske gim­na­zi­je pri­čao da je naš pre­dak Po­po­vić do­bio bar­jak na Su­vo­do­lu. Lu­kin sin Na­sto do­se­lio se u Be­ra­ne 1921. go­di­ne, a Lu­ka 1927. go­di­ne.
Ma­te­ri­jal­ni do­kaz je i nat­pis na ka­me­noj kr­sta­či na gro­bu bar­jak­ta­ra Je­re­mi­je Bar­jak­ta­ro­vi­ća na gro­blju u Pet­nji­ku, gdje pi­še: „Ov­de po­či­va bar­jak­tar Je­re­mi­ja Ba­rek­ta­ro­vić nj. smrt bi 1848 go gr: nj si­no­vi 1901 go: Na ka­me­nom spo­me­ni­ku je ugra­vi­ran sim­bol bar­ja­ka”.
Što se ti­če pi­sa­nih iz­vo­ra, na­vo­dim na­uč­ni rad „Ivan­grad­ska (be­ran­ska) ko­tli­na”, Be­o­grad 1957, re­print iz­da­nje Be­ra­ne, 2000, auto­ra dr Mi­li­sa­va Lu­tov­ca, ka­sni­je aka­de­mi­ka, gdje na str. 54 pi­še da su na Su­vo­do­lu 1809. go­di­ne bar­jak od Ka­ra­đor­đa do­bi­li Bar­jak­ta­ro­vić iz Pet­nji­ka i To­ma­še­vić iz Lu­šca.
Pro­fe­sor isto­ri­je Đu­kan N. Jok­si­mo­vić, ro­đen 1898. go­di­ne, u stu­di­ji „Osvrt na knji­gu „Ivan­grad­ska (be­ran­ska) ko­tli­na” od dr Mi­li­sa­va Lu­tov­ca, Ce­ti­nje, 1959, str. 28-29, pi­še da je Ka­ra­đor­đe na Su­vo­do­lu dao pr­ve bar­ja­ke Aša­ni­nu V. To­na­še­vi­ću iz Lu­šca i Mi­lo­sa­vu Po­po­vi­ću iz Pet­nji­ka i dru­gim Va­so­je­vi­ći­ma ko­ji su, vje­ro­vat­no, ra­ni­je ima­li bar­jak­tar­ski čin... Ko­li­ka je va­žnost pri­da­va­na Ka­ra­đor­đe­vom bar­ja­ku vi­di se i po to­me što su na­sled­ni­ci bar­jak­ta­ra Mi­lo­sa­va Po­po­vi­ća iz Pet­nji­ka pro­mi­je­ni­li pre­zi­me i pro­zva­li se Bar­jak­ta­ro­vi­ći, ko­jim se pre­zi­me­nom po­no­se oni i da­nas...”.
Bit­no je pri­mi­je­ti­ti da se pi­sa­nje prof. Đu­ka­na Jok­si­mo­vi­ća do­ne­kle sla­že sa pi­sa­njem Mi­lo­ša Ve­li­mi­ro­vi­ća, dok aka­de­mik Mi­o­mir Da­šić ne po­mi­nje stu­di­ju Đu­ka­na Jok­si­mo­vi­ća.
Dr Mir­ko Bar­jak­ta­ro­vić u na­uč­nom ra­du „Se­lo Pet­njik – Et­no­lo­ška mo­no­gra­fi­ja”, Be­o­grad 1986. Et­no­graf­ski in­sti­tut Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, na str. 183-191 pi­še da je na Su­vo­do­lu 1809. go­di­ne Ka­ra­đor­đev bar­jak do­bio Mi­lo­sav Po­po­vić iz Pet­nji­ka, te su Po­po­vi­ći u Pet­nji­ku po tom bar­ja­ku pro­mi­je­ni­li pre­zi­me u Bar­jak­ta­ro­vić. Na str. 189. dr Mir­ko Bar­jak­ta­ro­vić pi­še: „on­da bi za ka­lu­dar­ske Bar­jak­ta­ro­vi­će mo­glo da se ka­že da su se oni u Ka­lu­dri na­se­li­li po­sli­je tog vre­me­na, tj. po­što je pri­hva­će­no no­vo pre­zi­me kao za­jed­nič­ko... Po jed­nom ka­zi­va­nju, Bar­jak­ta­ro­vi­ći u Ka­lu­dri su od Kra­go­vi­ća, jer su, na­vod­no, po­te­kli od Kra­go­vih si­no­va Jo­va­na i Bo­ška. U Ka­lu­dri se za­i­sta je­dan rod Bar­jak­ta­ro­vi­ća zo­ve Bo­ško­vić...”. I ja pri­pa­dam ogran­ku Bo­ško­vi­ća, po­to­mak Bo­ška – si­na Mi­lo­sa­va Po­po­vi­ća.
Po­sli­je ob­ja­vlji­va­nja knji­ge „Va­so­je­vi­ći od po­me­na do 1860. go­di­ne” i mog pi­sa­nja u „Slo­bo­di” i dru­gim li­sto­vi­ma, raz­go­va­rao sam sa svo­jim biv­šim uva­že­nim pro­fe­so­rom Da­ši­ćem i re­a­go­vao, na što mi je on re­kao da mu do­sta­vim tek­sto­ve u Pod­go­ri­cu, što sam i ura­dio. Me­đu­tim, umje­sto da uva­ži či­nje­ni­ce ko­je sam is­ta­kao u svo­jim tek­sto­vi­ma, prof. dr Da­šić ob­ja­vlju­je knji­gu „Še­ku­lar i Še­ku­lar­ci od po­me­na do 1941. go­di­ne”, Pod­go­ri­ca, 2006, u ko­joj na str. 231–232 po­no­vo pi­še da je Bar­jak­ta­ro­vić do­bio od Ka­ra­đor­đe­vih voj­vo­da bar­jak na zbo­ru na Sit­noj Lu­ci i da je „jed­no sr­bljač­ko brat­stvo pro­zva­no po Ka­ra­đor­đe­vom bar­ja­ku – Bar­jak­ta­re­vi­ći”. U is­toj knji­zi, Da­šić, na str. 232 pi­še: „Ka­da je ri­ječ o uče­šću Še­ku­la­ra­ca u ustan­ku srp­skog na­ro­da na po­čet­ku 19. vi­je­ka, za nas je va­žno svje­do­če­nje pro­te Ve­li­mi­ro­vi­ća, ko­je je sa­gla­sno sa na­rod­nim pre­da­njem, a ko­je još ži­vi u Še­ku­la­ru. Na­i­me, on iz­ri­či­to tvr­di da su Še­ku­lar­ci (ko­li­ko tač­no, ne zna se) uče­stvo­va­li u su­vo­dol­skom bo­ju pod vođ­stvom Ili­je Gru­ji­ća, ko­me je Ka­ra­đor­đe dao bar­jak”.
Ni­je mi po­zna­to ko su po­tom­ci Ili­je Gru­ji­ća i od ko­jeg ro­da po­ti­če Ili­ja Gru­jić?
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: Mi­o­drag BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik