Pi­še: Mi­li­ca Kralj


Mar­ga­ret Pe­gi Mi­čel, ame­rič­ka no­vi­nar­ka za­pi­sa­la je pr­vu re­če­ni­cu: „Ni­ka­da ni­je ra­zu­mje­la ni­jed­nog od mu­ška­ra­ca ko­je je vo­lje­la i za­to ih je obo­ji­cu iz­gu­bi­la” i stvo­ri­la jed­nu od naj­ljep­ših lju­bav­nih pri­ča, ko­ja je po­slu­ži­la kao pred­lo­žak za isto­i­me­ni film, je­dan od naj­bo­ljih lju­bav­nih fil­mo­va, ali i fil­mo­va o gra­đan­skom ra­tu u Ame­ri­ci.
Ro­man je 1937. go­di­ne na­gra­đen Pu­li­ce­ro­vom na­gra­dom i Na­gra­dom za naj­bo­lju na­ci­o­nal­nu knji­gu, a dvi­je go­di­ne po­tom (1939) sni­mljen je ho­li­vud­ski film, je­dan od naj­gle­da­ni­jih i film ko­ji će ući me­đu film­ske le­gen­de dva­de­se­tog vi­je­ka. Selz­nik je autor­ska pra­va ot­ku­pio za 50.000 do­la­ra, a film je za­ra­dio re­kord­nih 3,9 mi­li­o­na do­la­ra. Ko­mer­ci­jal­ni uspjeh na bla­gaj­na­ma bi­o­sko­pa nad­vi­sio je sva oče­ki­va­nja.
Osim Selz­ni­ka, na sce­na­ri­ju za film ra­di­li su broj­ni pi­sa­ci i re­ži­se­ri, me­đu ko­ji­ma i Skot Fic­dže­rald, a na audi­ci­ji za glav­nu žen­sku ulo­gu pri­ja­vi­lo se 1.400 glu­mi­ca
Glu­mi­ca He­ti Mek­de­ni­jel, u ulo­zi Ma­mi, bi­la je pr­va crn­ki­nja ko­ja je na­gra­đe­na Oska­rom za epi­zod­nu ulo­gu. Pro­du­cent Dej­vid Selz­nik, re­ži­ser Vik­tor Fle­ming, i u glav­nim ulo­ga­ma Klerk Gebl, Vi­vi­jan Li, Le­sli Ha­u­ard i Oli­vi­ja de He­ve­lind, osvo­ji­li su re­kord­nih de­set Oska­ra. Bio je to i pr­vi film u bo­ji, u tra­ja­nju od tri sa­ta i 44 mi­nu­ta, sa pet­na­e­sto­mi­nut­nom pa­u­zom.
Pu­bli­ka ši­rom svi­je­ta bi­la je odu­še­vlje­na, film se pu­ne če­ti­ri rat­ne go­di­ne pri­ka­zi­vao u Lon­do­nu (1941-1944) čak i za vri­je­me bom­bar­do­va­nja. Klerk Gebl u ulo­zi Re­ta Ba­tle­ra do da­na­šnjih da­na ostao je ne­kru­ni­sa­ni kralj fil­ma za ko­jim uz­di­šu že­ne ši­rom svi­je­ta, a nje­go­va re­če­ni­ca, na kra­ju fil­ma ka­da se obra­ća Skar­let: „Iskre­no, dra­ga, baš me bri­ga”, sma­tra se jed­nom od naj­pra­vič­ni­jih ka­da se okre­ne­mo od ka­pri­ci­o­zne i ne­pred­vi­di­ve oso­be. Od­go­vor Skar­let O` Ha­re na sve ži­vot­ne ne­da­će že­ne ši­rom pla­ne­te usvo­ji­le su kao naj­po­u­zda­ni­je sred­stvo sa­mo­po­u­zda­nja: „Raz­mi­sli­ću o to­me sju­tra na Ta­ri. Sa­da ne­mam hra­bro­sti za to. Sju­tra ću po­ku­ša­ti da vra­tim Re­ta. Uosta­lom, sju­tra je no­vi dan!”
Mar­ga­ret Mi­čel je u 49. go­di­ni po­gi­nu­la u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći. Dok je išla na film­sku pre­mi­je­ru ekra­ni­zo­va­nih „Ken­ter­ber­nij­skih pri­ča” na nju je na­le­tio auto­mo­bil.
Nje­na ne­pre­ža­lje­na lju­bav ko­ju ni­ka­da vi­še ni­je sre­la, Red Ap­šou, iz­vr­šio je sa­mo­u­bi­stvo: sko­čio je kroz pro­zor ho­te­la u Tek­sa­su.
Iako Mar­ga­ret Mi­čel ni­je na­mje­ra­va­la da pi­še na­sta­vak svog naj­po­pu­lar­ni­jeg dje­la na­sled­ni­ci nje­nih autor­skih pra­va po­sred­stvom agen­ci­je Vil­li­am Mo­ris pro­na­šli su spi­sa­te­lji­cu Alek­san­du Ri­pli za na­sta­vak ro­ma­na „Pro­hu­ja­lo sa vi­ho­rom”. Me­đu­tim, njen ro­man pod na­slo­vom „Skar­let” ni­je uspio da do­seg­ne ni mi­ni­mal­nu sna­gu de­la Mar­ga­ret Mi­čel.
Film „Pro­hu­ja­lo sa vi­ho­rom” je 1989. go­di­ne zbog kul­tur­nog zna­ča­ja uklju­čen u Dr­žav­ni film­ski re­gi­star SAD, dok ga je Ame­rič­ki film­ski in­sti­tut sta­vio na 4. mje­sto na li­sti „100 go­di­na...100 fil­mo­va”, kao i na li­stu „10 ep­skih naj­bo­ljih fil­mo­va”. Film je 2005. sni­mljen i u DVD ver­zi­ji.
(Kraj)