Pi­še: Dra­gi­ša DO­ŽIĆ


Ru­si­ji i Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu, ukra­jin­skom kro­zom, ba­če­na je u li­ce ru­ka­vi­ca, ko­ju oni ni­je­su mo­gli ig­no­ri­sa­ti, pi­sa­li su ru­ski me­di­ji. Mo­skva se na­šla pred di­le­mom da li da pri­sta­ne na ulo­gu tre­će­ra­zred­ne si­le, či­ji se in­te­re­si ne po­štu­ju ni u nje­nom naj­bli­žem okru­že­nju ili da pru­ži ade­kva­tan ot­por. Usli­je­di­lo je ovo dru­go, pa je Pu­tin, pre­ko no­ći, za Za­pad, od he­ro­ja, po­stao „dik­ta­tor i ti­ra­nin, no­vi Hi­tler i ka­spin”.
„Iz­gle­da da je Ru­si­ja za Za­pad do­bra sa­mo ka­da je sla­ba i ka­da ne bri­ne o svo­jim in­te­re­si­ma i su­na­rod­ni­ci­ma. Dok, s dru­ge stra­ne, čim sta­ne na svo­je no­ge, po­sta­ne ja­ča i pre­ten­du­je da bra­ni svo­je in­te­re­se van svo­je te­ri­to­ri­je, mi­šlje­nje o njoj i nje­nim li­de­ri­ma se pro­mi­je­ni u tren oka”, pri­mje­tio je pred­sjed­nik Pu­tin. Oči­gled­no da je u pi­ta­nju su­ro­vi plan da se Ru­si­ja blo­ki­ra i za­u­sta­vi njen eko­nom­ski i po­li­tič­ki uspon.
Od­mje­re­na re­ka­ci­ja Pu­ti­na po­ka­za­la je vo­lju da se na­kon Kri­ma po­tra­ži za­jed­nič­ko i kom­pro­mi­sno rje­še­nje za Ukra­ji­nu, što je po­vod za lič­no pri­spi­ti­va­nje za­pad­nog kur­sa, umje­sto da­ljih pri­ti­sa­ka i sank­ci­ja. Konfrontacija sa Za­pa­dom se na­sta­vlja i sve su pri­li­ke da će po­tra­ja­ti, jer se ig­no­ri­šu gla­so­vi ra­zu­ma i ve­li­ke di­plo­mat­ske pa­me­ti, po­put biv­šeg ama­rič­kog se­kre­ta­ra za spolj­ne po­slo­ve Hen­ri­ja Ki­sin­dže­ra. Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma agen­ci­ja, Pu­tin je re­kao: „Anek­si­ja Kri­ma bi­la je do­bro osmi­šlje­na i stra­te­ški is­pla­ni­ra­na od­lu­ka”. „Ru­si­ja je uvi­jek smet­nja ka­da se bo­ri za svo­je na­ci­o­nal­ne in­te­re­se. Isti­na je na stra­ni Ru­si­je, a ta­da smo ja­či jer smo u pra­vu, a ka­da je u pra­vu Rus je ne­po­be­div” – pre­nio je Tan­jug Pu­ti­no­ve ri­je­či.
Kao po­sle­di­ca ukra­jin­ske kri­ze i za­vo­đe­nje eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji od stra­ne EU i Ame­ri­ke, kon­fron­ta­ci­ja iz­me­đu Ru­si­je i NA­TO-a sve je že­šća. NA­TO pri­ti­ska, Ru­si­ja od­go­va­ra. Sje­ver­no­a­tlant­ska ali­jan­sa i Mo­skva go­to­vo da ne bi­ra­ju sred­stva. Upu­ću­ju se oštre ri­je­či i op­tu­žbe, iz­vo­de se pro­vo­ka­tiv­ne voj­ne ak­ci­je, zvec­ka se oruž­jem u po­gra­nič­nim obla­sti­ma i to je sa­mo dio ar­se­ne­la ko­je obje stra­ne ko­ri­ste, po­ja­ča­va­ju­ći pri­ti­sak na ne­pri­ja­te­lja. Uti­sak je da su do­ga­đa­ji u Ukra­ji­ni bi­li sa­mo po­vod da na po­vr­ši­nu iz­bi­je, de­ce­ni­ja­ma ne­pri­kri­ve­no, ne­pri­ja­telj­stvo iz­me­đu dva su­par­ni­ka NA­TO i SAD, na jed­noj i Ru­si­je, na dru­goj stra­ni. SAD sma­tra­ju da su Ru­si­ja i Ki­na da­nas naj­ve­će ame­rič­ke bri­ge. Ki­na je za Ame­ri­ku eko­nom­ski, a Ru­si­ja voj­ni pro­blem.
Ru­si­ja ne pla­ni­ra da se izo­lu­je od ostat­ka svi­je­ta, već da za­šti­ti svo­je na­ci­o­nal­ne in­te­re­se. Dru­go, i me­đu čla­ni­ca­ma EU po­sto­ji mi­mo­i­la­že­nje u ve­zi sa ukra­jin­skom kri­zom i uvo­đe­njem eko­nom­skih san­ka­ci­ja Ru­si­ji. Po­je­di­ne čla­ni­ce EU tr­pe ve­li­ku eko­nom­sku šte­tu zbog uvo­đe­nja eko­nom­skih sank­ci­ja Ru­si­ji, a s ob­zi­rom na obim spolj­no­tr­go­vin­ske raz­mje­ne s tim ze­mlja­ma. I unu­tar dr­ža­va, me­đu ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma, po­sto­ji po­la­ri­za­ci­ja u ve­zi sa za­ve­de­nim sank­ci­ja­ma, kao što je slu­čaj u Nje­mač­koj. Vi­ce­kan­ce­lar i pred­sjed­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Sig­mar Ga­bri­jel se su­o­čio sa uli­ma­tu­mom De­mo­hri­šća­na da po­dr­ži po­li­ti­ku kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel i po­ja­ča­ne kon­fro­ta­ci­je s Mo­skvom, umje­sto „me­kog dr­ža­nja” pre­ma Ru­si­ji.
Če­šku de­le­ga­ci­ji u Va­šing­to­nu, ko­ju su pred­vo­di­li pred­sjed­nik Vla­de i šef par­la­men­ta, pri­li­kom ot­kri­va­nja bi­ste biv­šem pred­sjed­ni­ku Vac­la­vu Ha­ve­lu, ni­je udo­sto­jio da pri­mi pred­sjed­nik SAD Ba­rak Oba­ma. Raz­log za to je što je pred­sjed­nik Če­ške Ze­mah iz­ja­vio da ta dr­ža­va ne že­li pri­su­stvo stra­nih tru­pa na svo­joj te­ri­to­ri­ji, od­bi­ja­ju­ći ti­me NA­TO tru­pe da po­ja­ča­ju od­bra­nu u vri­je­me ukra­jin­ske kri­ze. Ovo su slu­ča­je­vi ko­je na­me­će Amri­ka EU i dru­gim ze­mlja­ma ko­je su čla­ni­ce sa­mi­ta G-20, po­ku­ša­va­ju­ći da na­pra­vi „zid” pre­ma Ru­si­ji i izo­lu­je je eko­nom­ski, ka­ko bi je na­tje­ra­la na po­slu­šnost.(Na­sta­vi­će se)


Ni­ko ih ni­kad ni­je pot­či­nio

Za­pad­ni part­ne­ri su, kroz slu­čaj Ukra­ji­ne, uda­ri­li po sop­stve­nom prin­ci­pu de­mo­kra­ti­je, pro­tje­ra­li le­gal­nu vlast, po­dr­ža­li eks­tre­mi­ste i htje­li da po­ni­ze Ru­si­ju i ru­sko­je­zič­no sta­nov­ni­štvo na te­ri­to­ri­ji Ukra­ji­ne. To Ru­si­ja ni­je mo­gla do­zvo­li­ti, a pred­sjed­nik Pu­tin im je po­ru­čio: „U isto­ri­ji ni­ka­da ni­kom ni­je uspje­lo da pot­či­ni Ru­si­ju.”


U uspo­nu sa­rad­nja Mo­skve i Pe­kin­ga

Ko­me­ta­ri­šu­ći zbi­va­nja u Ukra­ji­ni, Vla­di­mir Pu­tin je re­kao:
„Na Kri­mu se ni­je de­si­lo ni­šta dru­ga­či­je od ono­ga što se de­si­lo na Ko­so­vu i to je Me­đu­na­rod­ni sud pri­ha­tio kao pra­vo na sa­mo­pre­dje­lje­nje. Ta­mo je ne­za­vi­snost pro­gla­še­na od­lu­kom par­la­men­ta. Na Kri­mu ni­je sa­mo par­la­ment do­nio od­lu­ku, već je i odr­žan re­fe­ren­dum. Re­ak­ci­ja Za­pa­da je bi­la pot­pu­no neo­d­go­va­ra­ju­ća na ono što se de­si­lo”.
Uslo­žnja­va­njem eko­nom­ske i po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u svi­je­tu, da­nas se užur­ba­no oba­vlja pre­gru­pi­sa­va­nje me­đu­na­rod­nih či­ni­la­ca, tra­že se no­vi i si­gur­ni­ji stra­te­ški part­ne­ri me­đu raz­vi­je­nim i ja­čim ze­mlja­ma, a cen­tri tih po­dje­la su SAD i Ru­si­ja. U tom kon­tek­stu ima­mo i in­ten­zi­vi­ra­nje sa­rad­nje iz­me­đu Ru­si­je i Ki­ne, po­seb­no u obla­sti voj­ne in­du­stri­je. Sa­rad­nja Mo­skve i Pe­kin­ga je u uspo­nu. Ove go­di­ne odr­ža­će se za­jed­nič­ki ma­ner­vi u Pa­ci­fič­kom re­gi­on i Sre­do­zem­nom mo­ru. Ru­si­ja i Ki­na su u istom fron­tu pro­tiv Za­pa­da. Li­de­ri tih dr­ža­va sve če­šće raz­mje­nju­ju mi­šlje­nja o glo­bal­nim pro­ble­mi­ma i skla­pa­ju ugo­vo­re i me­mo­ran­du­me u raz­li­či­tim obla­sti­ma. Ta­kav raz­voj do­ga­đa­ja, pre­ma pi­sa­nju za­pad­ne štam­pe, ni­je iz­ne­na­đe­nje i po­sle­di­ca je oštrih kri­ti­ka Za­pa­da upu­će­nih na ra­čun dvi­je su­per si­le, od ra­ni­je, a po­seb­no po­sli­je sa­mi­ta G-20 u Bri­zbej­nu.