Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ


U tek osno­va­nom Je­ni Ba­za­ru, tj. No­vom Pa­za­ru isla­mi­zi­ra­no sta­nov­ni­štvo je bi­lo u ve­ći­ni već 1485. go­di­ne, jer je od 238 ku­ća 167 bi­lo mu­sli­man­skih, a 71 hri­šćan­ska. Me­đu­tim, u se­li­ma oko No­vog Pa­za­ra i do kra­ja 17. vi­je­ka u ve­li­koj ve­ći­ni je ži­vje­lo hri­šćan­sko sta­nov­ni­štvo, ali je isla­mi­za­ci­ja po­ste­pe­no po­pri­mi­la ma­sov­ni­ji ka­rak­ter. Ta­da je po­pi­sa­no 56 si­no­va Ab­du­la­ha. Na dru­gom, tj. su­prot­nom kra­ju, u na­hi­ja­ma Ku­kanj (Plje­vlja) i Po­bla­će iz­me­đu Pri­bo­ja i Plje­va­lja 1583. go­di­ne se­o­sko sta­nov­ni­štvo se ma­sov­no isla­mi­zi­ra­lo. U Kuk­nju je bi­lo 82 mu­sli­ma­na, a u Po­bla­ću 84 od­sto. U tom pe­ri­o­du je to bio je­din­stven slu­čaj. Sve osta­le ru­ral­ne sre­di­ne Sta­re Ra­ške su još du­go osta­le u hri­šćan­stvu. U sje­nič­kom se­lu Ra­žda­gi­nji je 1477. go­di­ne od 40 ku­ća bi­le su 3 mu­sli­man­ske, a to­li­ko je bi­lo mu­sli­man­skih ku­ća i 1585. go­di­ne. Ta­ko­đe, u Pri­je­po­lju je 1477. go­di­ne po­pi­sa­no 155 do­ma­ćin­sta­va i sva su bi­la hri­šćan­ska. Za vri­je­me tur­skog po­pi­sa Her­ce­go­vač­kog san­dža­ka 1477. go­di­ne ni­je bi­lo ni­jed­nog do­ma­ćeg „Tur­či­na” u na­hi­ja­ma Mi­le­še­vi, Lju­bo­vi­đi, Ma­ta­ru­ga­ma, Po­bla­ću i Kuk­nju. I u dru­gim sje­nič­kim se­li­ma za vri­je­me tur­skog po­pi­sa iz 1585. go­di­ne kao što su Ba­re po­pi­sa­ni su pr­vi do­ma­ći mu­sli­ma­ni kao Meh­med Ab­du­lah i Pi­ri Ha­zir, za­tim u Crv­skom od 13 do­ma­ćin­sta­va jed­no je bi­lo Se­fe­ra, si­na Ab­du­la­ha i Su­gu­bi­na­ma, gdje je po­pi­san je­dan mu­sli­man Ša­ban. U ci­je­loj sje­nič­koj na­hi­ji od 652 do­ma­ćin­stva sa­mo je 13 bi­lo mu­sli­man­skih. Ta­da je na­hi­ja Bar­če (No­va Va­roš) ima­la 938 do­ma­ćin­sta­va od ko­jih je 43 bi­lo mu­sli­man­skih. Ni za vri­je­me tur­skog po­pi­sa 1604. go­di­ne ni­šta se bit­no ni­je pro­mi­je­ni­lo u od­no­su na vjer­sku struk­tu­ru do­ma­ćeg sta­nov­ni­štva na pod­ruč­ju Na­hi­je Bar­če (No­va Va­roš). Ta­ko­đe je slič­no sta­nje sa isla­mi­za­ci­jom do­ma­ćeg srp­skog pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva bilo i na pod­ru­či­ju Bi­ho­ra, Bi­je­log Po­lja, Vra­ne­ša, Sje­ni­ce, Pe­šte­ra, Mo­ra­vi­ce, Šta­vi­ce, Tr­go­vi­šta, Bu­di­mlje.
Za vri­je­me tur­skog po­pi­sa 1488/89. go­di­ne na pod­ruč­ju Bi­ho­ra ne­ma po­me­na ni­jed­nog mu­sli­ma­na. Tek u po­pi­su iz 1530/31. go­di­ne po­pi­sa­no je 20.046 sta­nov­ni­ka od ko­jih je bi­lo sa­mo 95 do­ma­ćih mu­sli­ma­na. Svi sta­nov­ni­ci su ozna­če­ni kao vla­si sto­ča­ri. Već za vri­je­me tur­skog po­pi­sa iz 1571. go­di­ne bi­lo je 1.106 mu­sli­man­skih do­ma­ćin­sta­va ili 9 od­sto. U se­li­ma oko Pri­je­po­lja pre­ma jed­nom tur­skom def­te­ru iz 1531–1533. go­di­ne sko­ro sva do­ma­ćin­stva su pla­ća­la đi­zi­ju što zna­či da su bi­la hri­šćan­ska, jer mu­sli­ma­ni ni­je­su pla­ća­li taj osnov­ni po­rez. Iako je Pri­je­po­lje bi­lo ka­sa­ba za vri­je­me tur­skog po­pi­sa 1585. go­di­ne u nje­mu je ima­lo 33 od­sto mu­sli­ma­na. Tek u dru­goj po­lo­vi­ni 17. vi­je­ka ova ka­sa­ba je ima­la ve­ći­nu mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva. U bro­da­rev­skom i ko­ma­ran­skom kra­ju iz­me­đu Pri­je­po­lja i Bi­je­log Po­lja za vri­je­me tur­skog po­pi­sa 1582/83. go­di­ne po­pi­sa­na su sa­mo če­ti­ri mu­sli­man­ska do­ma­ćin­stva. Krak­te­ri­sti­čan je i pri­mjer spo­re isla­mi­za­ci­je na­hi­je Ba­nja (Pri­boj). Za vri­je­me po­pi­sa Bo­san­skog san­dža­ka 1604. go­di­ne u ovoj na­hi­ji je po­pi­sa­no 779 ku­ća od ko­jih je bi­lo 65 mu­sli­man­skih ili 8 od­sto.
U Plav­sko-gu­sinj­skoj obla­sti je hri­šćan­sko slo­ven­sko sta­nov­ni­štvo 1485. go­di­ne pred­sta­vlja­lo 94 od­sto cje­lo­kup­ne po­pu­la­ci­je. Tek 1585. go­di­ne po­pi­sa­no je de­se­tak mu­sli­man­skih do­ma­ćin­sta­va. U isto vri­je­me u Bu­di­mlji su ima­le sa­mo 4 mu­sli­man­ske ku­će. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je pre­zen­to­vao Mi­o­mir Da­šić u na­hi­ja­ma Bu­di­mlja, Zlo­re­či­ca i Plav ni 1614. go­di­ne ni­je­su za­bi­lje­že­ni do­ma­ći isla­mi­zi­ra­ni lju­di. Na pod­ruč­ju na­hi­je Tr­go­vi­šte (Ro­ža­je) za vri­je­e­me po­pi­sa 1485. go­di­ne sva po­pi­sa­na do­ma­ćin­stva su bi­la hri­šćan­ska. Ta­ko­đe, i u vri­je­me tur­skog po­pi­sa 1585. go­di­ne ni­je po­pi­sa­no ni­jed­no mu­sli­man­sko do­ma­ćin­stvo. To zna­či da na tom ve­li­kom pro­sto­ru, ko­ji je ob­u­hva­tao Šta­vi­cu, ve­li­ki dio Sta­rog Ko­la­ši­na i Pe­šte­ri, isla­mi­za­ci­je ni­je uop­šte ta­da bi­lo. Tur­ski ge­o­graf Ha­dži Kal­fa je pi­sao da u Ro­ža­ja­ma (Tr­go­vi­šte) ni u 17. vi­je­ku ni­je bi­lo mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva i da su tu ži­vje­li Sr­bi. Tur­ski isto­ri­čar Ha­lil Inal­džik je u ve­zi sa isla­mi­za­ci­jom i osma­ni­za­ci­jom pi­sao: „Osma­ni­za­ci­ja ne­ke osvo­je­ne obla­sti ni­je zna­či­la brz i ra­di­ka­lan pre­o­bra­žaj, već po­stu­pan raz­voj”(…)
Iako u Tur­sko-osman­skom car­stvu ni­je po­sto­jao dr­žav­ni pro­gram za isla­mi­zi­ra­nje ne­mu­sli­ma­na, jer je Kur’an za­bra­nji­vao na­sil­no isla­mi­zi­ra­nje, zbog dr­žav­nih in­te­re­sa iz­gra­đen je niz pa­lan­ki i gra­do­va u 17. vi­je­ku ko­ji su osim od­bram­be­nih ima­li i ulo­gu u br­žoj isla­mi­za­ci­ji. Uoči­lo se da je isla­mi­zi­ra­no sta­nov­ni­štvo do­bra i efi­ka­sna pre­pre­ka „če­to­va­nju” cr­no­gor­skih i al­ban­skih ple­me­na, ali i pro­di­ra­nju tru­pa su­sjed­nih hri­šćan­skih dr­ža­va (Austri­ja, Mle­tač­ka Re­pu­bli­ka). Za­to će u dru­goj po­lo­vi­ni 17. vi­je­ka, po­seb­no u 18. vi­je­ku, do­ći do ra­di­kal­ne isla­mi­za­ci­je u Gor­njem i Sred­njem Po­li­mlju, Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni, Sje­nič­koj ko­tli­ni, Šta­vi­ci, Ro­ža­ja­ma.
(NA­STA­VI­ĆE SE)
Ilu­stro­va­ti fo­to­gra­fi­jom:
04- Cr­kva u Sje­ni­ci