Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Pozitivna spasila Mila, Perić napustio stranku * Mimo zakona zapošljava i dijeli zarade * Prva banka sa računa Opštine skinula 402.000 * Verici za minuli rad 123,7 hiljada * S bebom u naručju izazivao bika * Veliki brat vas posmatra * Pozitivna spasila Mila, Perić napustio stranku
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 28-01-2016

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Dritan Abazović, funkcioner gp ura:
Slušaj vođu striktno, ne treba ti glava, opusti se, druže, nek ti mozak spava. Umjesto tvoje glave, ruka vođi treba, kad uputi pogled, digni je do neba.

Vic Dana :)

- Kad god pišemo kontrolni, tebe nema u školi, svaki put se opravdaš da izostaješ zato što ti je baka bolesna. Moram ti reći da je to meni prilično sumnjivo - govori učiteljica malome Perici.
- Znam, razumijem vas, učiteljice, ali ja vama moram reći da i mi kući sumnjamo da baka ipak glumi.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton DR NEBOJŠA JOVANOVIĆ: DVOR KNEZA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA 1842–1858 (3)
Bogati grad sa mnoštvom namirnica
Stojan Simić Bogati grad sa mnoštvom namirnica Feljton smo uradili po Jovanovićevoj knjizi „Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića 1842–1858”, koju je izdala „Laguna” iz Beograda
PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Po use­lje­nju kne­že­ve po­ro­di­ce u ko­nak, on se, pre­ma sa­ču­va­nim iz­vo­ri­ma, po­čeo na­zi­va­ti i „Dvor Knja­že­skij na Te­ra­zij''. Tr­pio je još ne­ko­li­ko pre­prav­ki, a sa­vre­me­ni­ci su opi­sa­li da je bio li­jep i do­bro na­mje­šten, iz­gra­đen „u sti­lu re­ne­san­se, sa ne­znat­nim pri­mje­sa­ma ba­rok­nih mo­ti­va''. Opi­sa­no je da „na gor­njem ka­tu ima 6 so­ba, 1 odža­kli­ju i 1 ka­fe­o­džak; na dol­njem 5 so­ba i 1 po­drum; u avli­ju spro­ću dvo­ra 4 so­be, 1 šta­la i 2 so­be, 1 kuj­na i 1 leb­na fu­ru­na, 1 ko­mo­ra, 1 kuj­na, 1 ka­fe­o­džak s 2 so­be, stra­ža­ra i bu­nar''.
Usko­ro su oko kne­že­vog dvo­ra na­sta­vi­li da po­di­žu ku­će i dru­gi vi­so­ki či­nov­ni­ci ili umjet­ni­ci: Sto­jan Si­mić (pre­ko pu­ta Dvo­ra), Ste­van Pe­tro­vić Kni­ća­nin (ta­ko­đe pre­ko pu­ta, ma­lo na­ni­že), Alek­san­dar Ne­na­do­vić, Je­vrem Ne­na­do­vić, Je­vrem Ga­vri­lo­vić, Alek­san­dar Trif­ko­vić (svi bli­že Te­ra­zi­ja­ma), Uroš Kne­že­vić (uza sam Dvor) i dru­gi. Ku­ća Je­vre­ma Obre­no­vi­ća, ko­ji je bio u iz­gnan­stvu, sta­ja­la je po­vi­še Dvo­ra (na naj­vi­šoj tač­ki da­na­šnje Uli­ce kne­za Mi­lo­ša i nje­nom uglu s Krun­skom), sa­gra­đe­na 1836. go­di­ne. (...)
Po­sli­je ko­nač­nog za­vr­šet­ka iz­grad­nje kne­že­vog ko­na­ka, u ta­da su­sjed­noj „avli­ji'', na mje­stu da­na­šnjeg Sta­rog dvo­ra (da­nas na uglu uli­ca Kra­lja Mi­la­na i dr Dra­go­sla­va Jo­va­no­vi­ća), knez Alek­san­dar je po­di­gao tzv. Ma­li dvo­rac, pri­zem­nu, ali ve­o­ma pro­stra­nu ku­ću u ko­joj su bi­li: Kne­že­va kan­ce­la­ri­ja, Kne­žev­sko pred­stav­ni­štvo i Po­pe­či­telj­stvo ino­stra­nih dje­la.
Na­su­prot Ma­lom dvor­cu, is­toč­no od Ko­na­ka, knez je u okvi­ru dvor­skog kom­plek­sa po­di­gao zgra­du u ko­ju je smje­stio Mi­ni­star­stvo voj­no. To je bi­la jed­no­sprat­na zgra­da, u gru­pi zgra­da ko­je su se na­la­zi­le oko da­na­šnje uli­ce kne­za Mi­lo­ša. I po­sli­je iz­grad­nje no­ve zgra­de Mi­ni­star­stva voj­nog, ni­že uli­ce kne­za Mi­lo­ša, ova zgra­da je ta­ko­đe slu­ži­la za po­tre­be voj­ske.
Po­ro­di­ca kne­za Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća pro­ži­vje­la je u no­vom Dvo­ru če­tr­na­est go­di­na, od 1844. do 1858. go­di­ne. Po­red če­tvo­ro dje­ce – Po­lek­si­je (1833), Kle­o­pa­tre (1835), Sve­to­za­ra (1841-1847) i Pe­tra, ro­đe­nog u Be­o­gra­du 1844. go­di­ne, ne­po­sred­no pred use­lje­nje u no­vi Dvor (sin Alek­si­je, ro­đen u Kra­jo­vi 1836. go­di­ne, umro je u Be­o­gra­du 1840. go­di­ne) – u sa­mom Dvo­ru ro­đe­no je još če­tvo­ro dje­ce: Je­le­na (1846-1867), An­dre­ja (1848-1864), Je­li­sa­ve­ta (1851-1852) i Đor­đe (1856 i 1888). Naj­mla­đi sin Ar­sen (1859-1938) ro­đen je po­sli­je oče­vog si­la­ska s pre­sto­la, u Te­mi­šva­ru, a umro je u Pa­ri­zu, u 79. go­di­ni.
Dok je kne­že­va po­ro­di­ca ra­sla i udob­no se raz­mje­šta­la po Dvo­ru i sam Be­o­grad je ra­stao, i ne­pre­sta­no se mo­der­ni­zo­vao i ur­ba­ni­zo­vao. To­kom 1847. i 1848. go­di­ne po­di­je­ljen je na šest kvar­to­va (Te­ra­zij­ski, Vra­čar­ski, Pa­li­lu­ski, Ze­reč­ki, Mi­tro­po­lij­ski i Sa­va­mal­ski), a uli­ce i so­ka­ci ta­da su pr­vi put do­bi­li zva­nič­na ime­na (Va­ro­ška­pij­ska uli­ca, Stam­bol­ka­pij­ska uli­ca, Glav­na čar­ši­ja Ja­li­ja, Uli­ca ša­re­ne me­a­ne i dr.). Za­ni­mlji­vo je da je Te­ra­zij­skom kvar­tu pri­pa­la čast da se na­zo­ve „Pr­vim'' i da se „pr­va nu­me­ra od Dvo­ra knja­že­skog za­poč­ne'', a po­tom „da nu­me­re ku­ća re­dom sle­du­ju po svim kvar­to­vi­ma jed­na za dru­gom'', što zna­či da su bro­je­vi ra­sli od pe­ri­fe­ri­je ka cen­tru va­ro­ši, od­no­sno, da se kne­žev dvor, iako na pe­ri­fe­ri­ji, sma­trao cen­tral­nim mje­stom u Be­o­gra­du.
Te­ra­zij­ska uli­ca se ni­že Dvo­ra spa­ja­la s Top­či­der­skim dru­mom i taj po­tez je upra­vo u to vri­je­me po­čeo da iz­ra­sta u glav­no še­ta­li­šte Be­o­gra­đa­na.
U mir­no do­ba, ka­kvo je vri­je­me vla­da­vi­ne kne­za Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, Be­o­grad je po­sta­jao bo­gat grad, do­bro snab­dje­ven na­mir­ni­ca­ma. U bo­ga­ti­jim ku­ća­ma, na­ro­či­to vi­so­kih či­nov­ni­ka i go­spo­de, po­če­lo se obil­no je­sti. Na be­o­grad­sko pri­sta­ni­šte, la­đa­ma su Du­na­vom i Sa­vom sa austrij­ske stra­ne do­vo­že­ni bi­je­lo bra­šno, ka­ša (griz), kva­sac, pi­ri­nač, so­či­vo, čaj, va­ni­la, ba­dem, bi­ber, su­vo gro­žđe, pi­vo, rum, li­ker, čo­ko­la­da, zej­tin, gu­šči­ja mast, sar­di­ne, svje­ža ri­ba, sa­la­ma, še­ćer, po­mo­ran­dže, li­mu­no­vi i sl. Se­lja­ci iz užič­kog kra­ja do­vo­zi­li su na svo­jim sit­nim ko­nji­ći­ma na be­o­grad­ske pi­ja­ce ka­či­ce s kaj­ma­kom, smok, pa­strm­ku, sla­ni­nu i su­še­no me­so. Sa­vom su iz Bo­sne pri­sti­za­le la­đe pre­to­va­re­ne ja­bu­ka­ma, kru­ška­ma, su­vim šlji­va­ma, pek­me­zom, me­dom i bre­zo­vim me­tla­ma. Ro­ba je sa pri­sta­ni­šta pre­to­va­ra­na u ko­la i od­vo­že­na na pi­ja­ce ili je is­to­va­ra­na u ma­ga­ze i ve­li­ke ma­ga­ci­ne kod Go­spo­dar­ske me­ha­ne, da bi se pro­da­va­la na ve­li­ko. Na isto mje­sto, ali s ro­bom za po­seb­ne ma­ga­ci­ne – so­la­re, sti­za­le su i la­đe „so­la­ri­ce'' iz Vla­ške i Mol­da­vi­je, ko­je su do­vo­zi­le vla­šku so u kru­pi­ca­ma.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"