Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Od ok­to­bra 1972. go­di­ne Mi­o­mir Da­šić je pre­mje­šten na mje­sto ru­ko­vo­di­o­ca Sek­to­ra za me­đu­na­rod­nu na­uč­nu i kul­tur­nu sa­rad­nju, u Re­pu­blič­kom za­vo­du za me­đu­na­rod­nu na­uč­nu i kul­tur­nu sa­rad­nju. Iste go­di­ne Pe­da­go­ška aka­de­mi­ja u Nik­ši­ću iza­bra­la ga je za pro­fe­so­ra na pred­me­tu Isto­ri­ja na­ro­da Ju­go­sla­vi­je no­vo­ga vi­je­ka i Me­to­di­ka na­sta­ve isto­ri­je. Bio je ho­no­rar­ni pre­da­vač do 1978. go­di­ne, ka­da je na Na­stav­nič­kom-Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu (ko­ji je pre­ra­stao iz Pe­da­go­ške aka­de­mi­je) za­sno­vao i stal­ni rad­ni od­nos. U me­đu­vre­me­nu je od­bra­nio dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju (1980) na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du pod na­slo­vom: Cr­na Go­ra i oslo­bo­di­lač­ki po­kre­ti u Gor­njem Po­li­mlju od po­čet­ka XIX vi­je­ka do Ber­lin­skog kon­gre­sa.
Od 1981. go­di­ne, ka­da je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Ni­ši­ću stu­dij isto­ri­je pre­ra­stao u če­tvo­ro­go­di­šnji, Da­šić je bio me­đu pr­vim pro­fe­so­ri­ma na Od­sje­ku za isto­ri­ju i ge­o­gra­fi­ju. Iza­bran je za van­red­nog pro­fe­so­ra na pred­me­ti­ma: Uvod u isto­ri­ju sa osno­va­ma po­moć­nih isto­rij­skih na­u­ka i Isto­ri­ja ju­žno­slo­ven­skih na­ro­da no­vog vi­je­ka. Da­šić je bio i autor pr­vog pro­gra­ma za sve pred­me­te isto­ri­je, ko­ji je pri­hva­ti­la Ma­tič­na ko­mi­si­ja za osni­va­nje Od­sje­ka isto­ri­je i ge­o­gra­fi­je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. Na ovom fa­kul­te­tu i od­sje­ku isto­ri­je pre­da­vao je vi­še go­di­na i Me­to­di­ku na­sta­ve isto­ri­je, a du­go go­di­na bio je i is­pi­ti­vač za po­la­ga­nje dr­žav­nih is­pi­ta. Za re­dov­nog pro­fe­so­ra na istom fa­kul­te­tu iza­bran je 1985. go­di­ne.
Pro­fe­sor Da­šić je 1991. iza­bran za van­red­nog, a 1997. go­di­ne i za re­dov­nog čla­na Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti. Od 1993. do 1997. go­di­ne Mi­o­mir Da­šić je bio se­kre­tar Odje­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka, a od 1997. do 2001. go­di­ne i pot­pred­sjed­nik CA­NU. Za ino­stra­nog čla­na Ru­ske aka­de­mi­je pri­rod­nih i dru­štve­nih na­u­ka (Mo­skva) iza­bran je 1998. go­di­ne, u znak pri­zna­nja za nje­gov na­uč­ni opus i uspje­šnu sa­rad­nju sa na­uč­nim usta­no­va­ma Ru­si­je.
Aka­de­mik Da­šić je od 1974. do 1979. go­di­ne bio pred­sjed­nik Dru­štva isto­ri­ča­ra Cr­ne Go­re i član pred­sjed­ni­štva Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je (1974–1985). Za pred­sjed­ni­ka Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je iza­bran je 1985. go­di­ne i tu od­go­vor­nu struč­nu funk­ci­ju oba­vljao je do 1989. go­di­ne. Kao pred­sjed­nik Dru­štva isto­ri­ča­ra Cr­ne Go­re, po op­štem pri­zna­nju, is­po­ljio je vr­sne or­ga­ni­za­tor­ske spo­sob­no­sti. Iz­me­đu osta­log, ini­ci­rao je sva­ke go­di­ne vi­še­dnev­ne struč­ne se­mi­na­re (zim­ske i ljet­nje) za na­stav­ni­ke i pro­fe­so­re isto­ri­je, sa ci­ljem nji­ho­vog struč­nog usa­vr­ša­va­nja. Kao pred­sjed­nik Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je, ta­ko­đe je bio ak­ti­van, or­ga­ni­zo­vao je vi­še ju­go­slo­ven­skih sim­po­zi­ju­ma o na­sta­vi isto­ri­je, u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma. Da­šić je uče­stvo­vao u ra­du svih ju­go­slo­ven­skih sim­po­zi­ju­ma. Bio je uče­snik i na svim ju­go­slo­ven­skim kon­gre­si­ma i pod­no­si­lac za­pa­že­nih re­fe­ra­ta. Kao pred­sjed­nik Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je or­ga­ni­zo­vao je IX kon­gres u Pri­šti­ni (1987), na ko­jem je bio pod­no­si­lac uvod­nog re­fe­ra­ta. Po­no­vo je bi­ran za pred­sjed­ni­ka, ob­no­vlje­nog Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (1994 – 1999).
Mi­o­mir Da­šić je dva pu­ta sa funk­ci­je pred­sjed­ni­ka Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je ob­na­vljao iz­la­že­nje Ju­go­slo­ven­skog isto­rij­skog ča­so­pi­sa (tre­će 1986–1989. i če­tvr­te se­ri­je 1996 - 1999). Da­ši­ćev do­pri­nos je ve­li­ki i u po­kre­ta­nju dru­gih na­uč­nih i struč­nih pu­bli­ka­ci­ja: Na­sta­va isto­ri­je, Bi­bli­o­gra­fi­je Ju­go­slo­ven­skog isto­rij­skog ča­so­pi­sa 1935–1997 (Be­o­grad, 1999) i De­se­ti kon­gres isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je (Be­o­grad, 1998), Ju­go­slo­ven­ska bi­bli­o­gra­fi­ja itd. Po­kre­tač je i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ča­so­pi­sa To­ko­vi-Ivan­grad (1971–1974), vi­še go­di­na bio je član re­dak­ci­je Isto­rij­skih za­pi­sa, član re­dak­ci­je ča­so­pi­sa Na­sta­va isto­ri­je (1995– 1999), a u biv­šoj SFRJ ča­so­pi­sa Na­sta­va isto­ri­je, Na­sta­va po­vi­je­sti, Po­uk zgo­do­vi­ne i Na­sta­va na isto­ri­ja­ta, ko­ji je iz­la­zio kao or­gan Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je u Za­gre­bu (na srp­sko­hr­vat­skom, slo­ve­nač­kom i ma­ke­don­skom je­zi­ku), do raz­bi­ja­nja SFRJ 1991. go­di­ne. Bio je ured­nik i po­seb­nih iz­da­nja, zbor­ni­ka ra­do­va sa na­uč­nih sku­po­va i dru­gih pe­ri­o­dič­nih pu­bli­ka­ci­ja u iz­da­nju Sa­ve­za isto­ri­ča­ra Ju­go­sla­vi­je.
Mi­o­mir Da­šić u CA­NU je bio pred­sjed­nik na­uč­nih od­bo­ra, za or­ga­ni­zo­va­nje me­đu­na­rod­nih na­uč­nih sku­po­va: Isto­rij­ska na­u­ka i na­sta­va isto­ri­je (1994), Dru­gi svjet­ski rat-pe­de­set go­di­na ka­sni­je (1997), Kralj Ni­ko­la, lič­nost , dje­lo i vri­je­me (1998), Di­na­sti­ja Pe­tro­vić (2001), kao i ured­nik na­uč­nih zbor­ni­ka sa ovih sku­po­va. Aka­de­mik Da­šić je dao i zna­ča­jan do­pri­nos kao član na­uč­nih i or­ga­ni­za­ci­o­nih od­bo­ra i dru­gih na­uč­nih sku­po­va CA­NU, Isto­rij­skog in­sti­tu­ta i Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re.
(Na­sta­vi­će se)