Pi­še: Bran­ko Ra­ko­če­vić


Pod­go­ri­ca, iako Ti­tov grad, sve do 1980. go­di­ne ni­je ima­la sport­sku dvo­ra­nu, pa su ko­šar­ka­ši Bu­duć­nost bi­li pri­nu­đe­ni da svo­je me­če­ve igra­ju u Da­ni­lov­gra­du. To je i na­ma, vjer­nim na­vi­ja­či­ma pla­vo-bi­je­lih, pri­či­nja­va­lo ve­li­ki pro­blem, jer u to vri­je­me i ni­je bi­lo baš pu­no auto­mo­bi­la, auto­bu­sa, kom­bi­ja, a tak­si je tek bio pra­va mi­sa­o­na ime­ni­ca.
Na raz­ne na­či­ne smo se do­vi­ja­li ka­ko da stig­ne­mo do Da­ni­lov­gra­da. Jed­ni su sto­pi­ra­li ri­jet­ke auto­mo­bi­le, dru­gi su išli bi­ci­klom, dok bi tre­ći is­pred gim­na­zi­je če­ka­li pri­grad­ski si­vi auto­bus pla­ve bo­je.
U ču­ve­noj „tri­des dvoj­ci”, po obi­ča­ju, gu­žva, jed­no na vr` dru­go­ga, pa bi (ne)zre­li omla­din­ci ko­ri­sti­li uka­za­nu im pri­li­ku da se mal­či­ce pri­slo­ne uz ne­ku na­pred­ni­ju omla­din­ku.
Po­sli­je po­la sa­ta truc­ka­nja sta­rim pu­tem pre­ko Spu­ža, sti­go­smo do kraj­njeg od­re­di­šta.
Ula­zak u dvo­ra­nu bio je ra­van Toč­ko­vom ula­sku u ha­rem, ne­što ne­vje­ro­vat­no, baj­ko­vi­to. Sa­la sa tri­bi­nom od de­se­tak re­do­va sa bra­on sto­li­či­ca­ma bez na­slo­na, i po­kri­ve­na, čo­vje­če. No­vi nov­ca­ti par­ket sa cr­ve­nim i pla­vim li­ni­ja­ma, sta­kle­ne ta­ble, elek­tron­ski se­ma­for i svje­tla re­flek­to­ra. A na uglan­ca­nom par­ke­tu ne­ki vi­so­ki lju­di, di­vo­vi. Ko­ji ugo­đaj, ko­je sli­ke... Kao u baj­ci...
I on­da re­ski, pro­dor­ni zvuk si­re­ne sa za­pi­snič­kog sto­la ko­ji bi na­ja­vio pro­ziv­ku igra­ča: 4 An­tić, 5 Dra­gan Iva­no­vić, 6 Vu­ki­će­vić, 7 Šu­tu­lo­vić, 8 Ne­še­vić, 9 Pe­tro­vić, 10 Du­ško Iva­no­vić, 11 Đu­ra­ško­vić, 12 Đu­ro­vić, 13 Bo­ja­nić, 14 Ga­rić, 15 Ra­ko­če­vić. Bi­li su tu i Mi­ju­ško Vu­ko­sa­vlje­vić i Go­ran Ra­ko­če­vić. Tre­ne­ri Ni­ko­la Se­ku­lo­vić i Ru­smir Ha­li­lo­vić, kon­di­ci­o­ni Vla­do Đu­rič­ko­vić. He­ro­ji sa Da­ni­lo­vog gra­da ko­ji su iz­vo­je­va­li isto­rij­sku po­bje­du – ula­zak u naj­ja­ču ko­šar­ka­šku li­gu u Evro­pi. Ti­to­grad­ski „Har­lem glob­tro­ter­si” su go­di­na­ma ši­rom svi­je­ta pro­no­si­li sla­vu cr­no­gor­skog ba­ske­ta.
Od Pod­go­ri­ce pa do Da­ni­lo­vov­gra­da – pre­ko gra­da Spu­ža – blje­šta­vi se la­nac ju­nač­ki­jeh po­bje­da pru­ža...
Za­ku­caj za bu­duć­nost!
Koš – 1:0
Ti­to­grad je do­bio svo­ju sport­sku dvo­ra­nu u lje­to 1980. go­di­ne, ali onaj či­ji ime je pri­vre­me­no no­si­la Pod­go­ri­ca ne do­če­ka da vi­di to mo­der­no sport­sko zda­nje. Pre­mi­nuo je sa­mo par mje­se­ci pri­je od­i­gra­va­nja pr­ve re­vi­jal­ne utak­mi­ce u Sport­skom cen­tru „Mo­ra­ča”, u ko­joj je re­pre­zen­ta­ci­ja Ju­go­sla­vi­je, pred­vo­đe­na Dra­ga­nom Ki­ća­no­vić, sa­vla­da­la ame­rič­ki uni­ver­zi­tet­ski tim Vi­či­ta.
Ne­što ka­sni­je, s je­se­ni, od­i­gra­na je i pr­va zva­nič­na ko­šar­ka­ška utak­mi­ca. Bu­duć­nost je ugo­sti­la Ši­ben­ku, pred­vo­đe­nu le­gen­dar­nim Zo­ra­nom Slav­ni­ćem. Sport­ski cen­tar je bio dup­ke pun i po­red di­rekt­nog TV pre­no­sa. Pr­vi na­pad je ima­la Bu­duć­nost, ali ne­u­spje­šan, pa je u kon­tra­na­pa­du pr­vi (isto­rij­ski) koš u `Sports­kom` po­sti­gao po­pu­lar­ni Mo­ka. Ču­ve­ni TV ko­men­ta­tor Mi­lo­rad Đur­ko­vić, ina­če, spe­ci­ja­li­sta za fud­bal, ra­do­sno us­klik­nu: „Koš, 1:0 za Ši­ben­ku!”
Koš po koš, ho­će­mo još... Od tog isto­rij­skog Mo­ki­nog ko­ša, kroz obru­če­ve su pro­šle hi­lja­de i hi­lja­de lop­ti, mi­li­o­ni po­e­na...
Tr­pa­li su lop­tu kroz obruč svjet­ske ve­de­te – Žar­ko Kne­že­vić, Du­ško Iva­no­vić, Žar­ko Pa­spalj, Dra­gan Ki­ća­no­vić, Dra­žen Da­li­pa­gić, Vin­ko Je­lo­vac, Raj­ko Ži­žić, Mir­za De­li­ba­šić, Žar­ko Va­ra­jić, Ra­ša Ra­do­va­no­vić, Mi­lun Ma­ro­vić, Kre­ši­mir Ćo­sić, Da­mir Šol­man, Želj­ko Jer­kov, Bran­ko Skro­če, Dra­žen Pe­tro­vić, Sa­ša Đor­đe­vić, Mi­ho­vil Na­kić, De­jan To­ma­še­vić, Igor Ra­ko­če­vić, Vla­do Šće­pa­no­vić, Vla­de Di­vac, Pre­drag Da­ni­lo­vić...
A mi, lju­bi­te­lji ko­šar­ke, bi­li smo pri­vi­le­go­va­ni, jer smo „uži­vo” uži­va­li u ma­lim taj­na­ma ve­li­kih maj­sto­ra ko­šar­ka­ške ku­hi­nje. Isti­na, uz ma­lu „slat­ku” pre­va­ru. Na jed­nu pret­plat­nu kar­tu ula­zi­lo je i po nas de­se­to­ro, po­što smo pro­na­šli jed­nu ru­pu u zi­du, pa bi kar­ta kru­ži­la dok ci­je­li kom­ši­luk ne bi bio na tri­bi­na­ma.
(Nastaviće se)


Hit knji­ga

Bran­ko Ra­ko­če­vić kroz svo­je ro­man­si­ra­ne pri­če svje­do­či o Ti­to­gra­du s kra­ja 70-ih i po­čet­ka 80-ih go­di­na 20. vi­je­ka, ka­da je ovaj grad po­čeo da do­bi­ja obri­se ur­ba­nog, sa sport­skim spek­ta­kli­ma, rok-kon­cer­ti­ma, al­ter­na­tiv­nim po­zo­ri­šnim pred­sta­va­ma, auto-tr­ka­ma, ali i ulič­nim tu­ča­ma.
Ti­raž ove knji­ge je prak­tič­no ras­pro­dat za dvi­je sed­mi­ce, ali se oče­ku­je dru­go iz­da­nje, ko­je bi tre­ba­lo da se po­ja­vi za maj­ski sa­jam knji­ga u Del­ta si­ti­ju.