Ove je­se­ni, 18. ok­to­bra, na­vr­ši­će se 75 go­di­na ot­kad je ja­pan­ska po­li­ci­ja u To­ki­ju, na­kon osam go­di­na upor­nog tra­ga­nja, ot­kri­la so­vjet­sku oba­vje­štaj­nu or­ga­ni­za­ci­ju „Ram­zaj” za ko­ju mno­gi sma­tra­ju da je pre­sud­no uti­ca­la ne sa­mo na sud­bi­nu So­vjet­skog Sa­ve­za u ra­tu sa Hi­tle­ro­vom Nje­mač­kom, ne­go i na ko­na­čan is­hod Dru­gog svjet­skog ra­ta – da je u kraj­njem spa­si­la svi­jet u toj glo­bal­noj rat­noj ka­ta­kli­zmi, naj­ve­ćoj u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva.
Jo­sip Vi­sa­ri­o­no­vič Sta­ljin du­go ni­je vje­ro­vao gla­so­vi­ma iz ze­mlje iz­la­ze­ćeg sun­ca, svo­jim, ka­ko će se is­po­sta­vi­ti, naj­po­u­zda­ni­jim oba­vje­štaj­ci­ma, ko­ji su upor­no po­na­vlja­li da će Hi­tler uda­ri­ti na pr­vu ze­mlju so­ci­ja­li­zma. Pri tom, što je bi­lo od pre­sud­ne va­žno­sti, ja­vlja­li su da Hi­tle­rov ve­li­ki sa­ve­znik Ja­pan ne­će isto­vre­me­no kre­nu­ti na So­vjet­ski Sa­vez sa is­to­ka, od­no­sno da so­vje­ti sve sna­ge mo­gu usmje­ri­ti pre­ma za­pad­nim gra­ni­ca­ma da bi za­u­sta­vi­li ili ba­rem us­po­ri­li na­pre­do­va­nje Hi­tle­ro­ve osva­jač­ke ma­ši­ne, ko­ja je u svim pla­no­vi­ma ima­la za­cr­tan cilj da se pri­je zi­me do­ko­pa oba­la Vol­ge oda­kle će u po­god­nom tre­nut­ku na­sta­vi­ti pre­ma Ura­lu i ne­za­dr­ži­vo osvo­ji­ti ne­sa­gle­di­va i ne­is­crp­na pri­rod­na bo­gat­stva Si­bi­ra kao od­skoč­ne da­ske sa ko­je će kre­nu­ti u po­hod na osta­tak svi­je­ta.
Sta­ljin je du­go vi­še vje­ro­vao Hi­tle­ru i spo­ra­zu­mu o ne­na­pa­da­nju, ko­ji je s njim sklo­pio, ali se i tvr­do­gla­vi Gru­zi­jac po­ko­le­bao kad je u jed­noj očaj­nič­koj po­ru­ci „Ram­zaj” iz Ja­pa­na ja­vio čak i mje­sto gdje će Njem­ci 22. ju­na 1941. go­di­ne u šest sa­ti uju­tro pre­ga­zi­ti so­vjet­ski gra­nič­ni me­đaš i sa za­pa­da kre­nu­ti u osva­jač­ki po­hod pre­ma Mo­skvi. Ta­ko je, iako sa za­ka­šnje­njem, po­če­lo gro­zni­ča­vo pre­gru­pi­sa­va­nje so­vjet­skih tru­pa sa is­to­ka na za­pad, pri­pre­me od­bra­ne u ko­ji­ma je sva­ki dan bio sud­bo­no­san, ve­li­ki otadž­bin­ski rat za spas So­vjet­skog Sa­ve­za, ali i svi­je­ta u cje­li­ni ko­ji je po­mah­ni­ta­li ka­plar sa Raj­ne u svo­jim bo­le­snim fa­ši­stič­kim am­bi­ci­ja­ma na­u­mio da po­ko­ri.
Bi­la je to jed­na od po­sled­njih oba­vje­štaj­nih ak­ci­ja i po­ru­ka or­ga­ni­za­ci­je „Ram­zaj”, jer su go­ni­o­me­tri ja­pan­ske kon­tra­o­ba­vje­štaj­ne slu­žbe već bi­li na tra­gu te ču­do­vi­šne ra­dio-sta­ni­ce ko­ja im pod no­som emi­tu­je ne­ka­kve taj­no­vi­te i ni­kad ne od­go­net­nu­te ši­fre.
Kad je or­ga­ni­za­ci­ja „Ram­zaj” ipak pro­va­lje­na, iza bra­ve su se na­šli mo­zak ope­ra­ci­je Ri­hard Zor­ge, Nje­mac ru­skog po­ri­je­kla, je­dan od naj­ve­ćih i naj­zna­me­ni­ti­jih oba­vje­šta­ja­ca u isto­ri­ji, nje­go­va de­sna ru­ka, Sr­bin Bran­ko Vu­ke­lić, do­pi­snik be­o­grad­ske „Po­li­ti­ke” i ne­ko­li­ko fran­cu­skih li­sto­va i agen­ci­ja, za­tim ra­dio-te­le­gra­fi­sta Maks Kla­u­zen i nje­go­va su­pru­ga Ana, kao i vi­še Ja­pa­na­ca ko­ji su bi­li uple­te­ni u ovu an­ti­fa­ši­stič­ku špi­jun­sku mre­žu. Me­đu ko­ji­ma su bi­li po­seb­no zna­čaj­ni Ho­cu­mi Oza­ki i Jo­to­ku Mi­ja­gi.
Sju­tra: NI­JE DO­ČE­KAO
OSTVA­RE­NjE IDE­A­LA

Pr­vi put

Osam go­di­na je tre­ba­lo ja­pan­skoj kon­tra­o­ba­vje­štaj­noj slu­žbi da do­ku­či ko sto­ji iza te fan­tom­ske ra­dio-sta­ni­ce i utvr­di ko to emi­tu­je go­mi­le ne­ka­kvih za­go­net­nih ci­fa­ra ko­je ni naj­i­sku­sni­ji nji­ho­vi te­le­gra­fi­sti ni­ka­da ni­je­su uspje­li da ras­tu­ma­če i de­ši­fru­ju. Ot­kri­će Zor­ge­o­ve i Vu­ke­li­će­ve špi­jun­ske mre­že de­si­lo se, ina­če, u 2601. go­di­ni po­sto­ja­nja ja­pan­skog car­stva, a pri­je to­ga se u du­goj i bur­noj isto­ri­ji ove ze­mlje ni­ka­da ni­je do­go­di­lo da je stra­ni špi­jun za­vi­rio u nje­ne naj­ču­va­ni­je dr­žav­ne taj­ne.

Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić