Bi­la je naj­um­ni­ja že­na srp­ske kul­tu­re, evrop­skih ši­ro­kih po­gle­da i vi­so­ke eru­di­ci­je: pje­snik i pri­po­vje­dač, ese­jist i kri­ti­čar, i lin­gvist i re­cen­zent, i pre­vo­di­lac i pre­da­vač. Bi­la je pred­o­dre­đe­na, da­rom i in­te­lek­tom, da raz­go­va­ra na rav­no­prav­noj no­zi sa naj­ve­ćim umo­vi­ma sa­vre­me­nog svi­je­ta, a da­ro­va­la je se­be, svoj ži­vot i svo­je dje­lo ne­se­bič­no i smjer­no je­zi­ku i kul­tu­ri svo­ga na­ro­da.
Pri­po­vjet­ke, hro­ni­ke, kri­ti­ke, stu­di­je, ese­ji, pu­to­pi­si, pre­vo­di, mo­no­gra­fi­je – ogle­da­lo su sklad­nog spo­ja umjet­nič­kog na­dah­nu­ća, bli­sta­ve eru­du­ci­je i re­flek­si­je ( Hro­ni­ka pa­la­nač­kog gro­blja, Lir­ske me­di­ta­ci­je, Sa­put­ni­ci, Pi­sma iz Nor­ve­ške, Iz pro­šlo­sti, Za­pi­si o mo­me na­ro­du, Đa­kon Bo­go­ro­di­či­ne cr­kve, Ana­li­tič­ki tre­nu­ci i te­me, O Nje­go­šu, Šu­ma­no­vi­ći, Go­vor i je­zik – kul­tur­na smo­tra na­ro­da, Pa­lan­ka, Dve re­či o prav­di i več­no­sti i Pro­blem si­ro­ma­štva) – dje­lo naj­ve­će da­me srp­ske knji­žev­no­sti ko­je je u rav­ni sa vr­hun­skim dje­li­ma evrop­ske kul­tu­re.
Nje­na mi­sao po­sre­du­je i po­di­že evrop­ski ukus i ton u srp­ski lo­kal­nom, ne­sa­mo­kri­tič­ki sa­mo­za­do­volj­nom, če­sto i ne­pri­mjet­no pro­vin­ci­jal­nom. Ži­va ak­tu­el­nost ve­ći­ne Isi­do­ri­nih sta­vo­va i ide­ja na kul­tur­nom i mo­ral­nom pla­nu, go­vo­ri pu­no o njoj, ali još vi­še go­vo­ri o na­ma i ra­znim na­šim pre­plet-za­blu­da­ma, ti­nja­ju­ćim pro­ble­mi­ma, bol­nim za­o­sta­ja­nji­ma i tra­ju­ćim sla­bo­sti­ma.
„Ov­de se za­klju­ču­ju da­ni i pre­spa­va­ju no­ći, ov­de se uma­ra­ju stra­sti i su­še ka­rak­te­ri, ov­de se sa­mo da­nju mi­sli, ži­vi i gre­ši... Vra­ta se ne otva­ra­ju, plo­to­vi spa­va­ju. To ni­je sa­mo glas jed­ne za­bri­nu­te, ne­go i očaj­ne Isi­do­re ko­ja že­li da se „ma­li na­rod” usred­sre­di, ot­me do­ma­ćem dre­me­žu i pot­pu­ni­je kro­či u svi­jet.
Ko­li­ko su nam srp­ska i bal­kan­ska pi­ta­nja osta­la do da­nas otvo­re­na i ne­ri­je­še­na ja­sno se vi­di u nje­nim ese­ji­ma: Pro­blem ze­mlje, Usred­sre­đu­je­mo se, Bal­kan, Na­še pre­la­zno vri­je­me i pro­blem ma­log na­ro­da.
Na pred­log Bog­da­na Po­po­vi­ća bi­va iza­bra­na za do­pi­snog čla­na Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je i ta­ko po­sta­je pr­va že­na aka­de­mik u Sr­bi­ji. 1939. go­di­ne
U bio-bi­blo­graf­skim po­da­ci­ma o se­bi, na za­htjev Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka, 1950. pred iz­bor za re­dov­nog čla­na Aka­de­mi­je na sta­roj do­tra­ja­loj pi­sa­ćoj ma­ši­ni, iz­bli­je­de­le i is­kr­za­ne tra­ke, bez di­za­ča za ve­li­ka slo­va, u sa­mo dva­na­est re­do­va na­pi­sa­la je svoj ži­vo­to­pis.
Ro­đe­na 1877, 17. fe­bru­a­ra u Mo­šo­ri­nu, Bač­ka. Tri raz­red re­al­ke u Ze­mu­nu; če­tvr­ti raz­red Vi­še žen­ske ško­le u No­vom Sa­du; tri go­die Uči­telj­ske ško­le u Som­bo­ru – od 1887 do 1894. Pe­da­go­ška ško­la u Bu­dim­pe­šti, gru­pa ma­te­ma­tič­ko – fi­zič­ka, od 1894- 1897. Po­čet­kom 1897. do­pun­ska ma­tu­ra sa: isto­ri­jom, la­tin­skim i fran­cu­skim je­zi­kom. Kao pri­vat­ni slu­ša­lac: upo­red­na knji­žev­nost, na pre­kid, i u ra­znim mje­sti­ma ( Lon­don, Pa­riz, Ber­lin), od 1904, 1906, do 1909.
Slu­ži­la u Pan­če­vu u Vi­šoj dje­vo­jač­koj ško­li od 1897/8. do 1905/6.u Šap­cu, u Vi­šoj žen­skoj ško­li, od 1909/10. do 1912.
U Be­o­gra­du, u Dru­goj žen­skoj gim­na­zi­ji, od 1912 do 1913, ka­da je na mol­bu pen­zi­o­ni­sa­na.
Ota­da se ba­vi­la knji­žev­nim ra­dom.
(Na­sta­vi­će se)