Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ


U uvod­noj ri­je­či jav­nog tu­ži­o­ca Ja­ko­va Bla­že­vi­ća, 30. sep­tem­bra 1946. go­di­ne iz­ni­je­te su osnov­ne tač­ke op­tu­žni­ce, do­pu­nja­va­ne i ilu­stro­va­ne mno­gim pri­mje­ri­ma. Sa­dr­žaj op­tu­žni­ce bio je sle­de­ći:
„1. (a) Op­tu­že­ni Ste­pi­nac, u svoj­stvu hr­vat­skog me­tro­po­li­te, po­sje­tio je 12. apri­la 1941. go­di­ne, feld­mar­ša­la Kva­ter­ni­ka, a 16. apri­la zlo­čin­ca Pa­ve­li­ća, u vri­je­me dok su ju­go­slo­ven­ske tru­pe pru­ža­le ot­por nje­mač­kim i ita­li­jan­skim sna­ga­ma: 18. apri­la ob­ja­vio je cir­ku­lar­no pi­smo pod­ruč­nom sve­šten­stvu u ko­me ga je po­zvao da sa­ra­đu­je sa no­vom vla­dom; 26. apri­la, na­kon za­vr­še­tka bi­skup­ske kon­fe­ren­ci­je, pred­vo­dio je gru­pu bi­sku­pa u for­mal­nu po­sje­tu Pa­ve­li­ću, ko­jom pri­li­kom mu je obe­ćao po­dr­šku; (b) Vr­šio je pu­nu kon­tro­lu nad ka­to­lič­kom štam­pom to­kom ra­ta u svoj­stvu pred­sjed­ni­ka bi­skup­skih kon­fe­ren­ci­ja i pred­sjed­ni­ka Ka­to­lič­ke ak­ci­je, i po­dr­ža­vao nje­nu fa­ši­stič­ku po­li­ti­ku; (v) Raz­li­či­te or­ga­ni­za­ci­je oku­plje­ne oko Ka­to­lič­ke ak­ci­je, po­seb­no Ve­li­ko kri­žar­sko brat­stvo i Ve­li­ko kri­žar­sko se­strin­stvo i Do­ma­goj, po­sta­le su sr­ce i cen­tar usta­štva; (g) Pre­tvo­rio je cr­kve­ne fe­sti­va­le i pro­ce­si­je u po­li­tič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je za Pa­ve­li­ća; sva­ke go­di­ne 10. apri­la slu­žio je sve­ča­nu mi­su; slu­žio je sve­tu mi­su pri­li­kom otva­ra­nja ra­da Sa­bo­ra NDH;
2. Ka­da su usta­še za­pri­je­ti­le smr­ću Sr­bi­ma uko­li­ko ne pre­đu u ka­to­li­čan­stvo, pri­mio je u ka­to­lič­ku vje­ru de­seti­ne hi­lja­da Sr­ba ko­ji­ma je na­lo­žio nož pod gr­lom; ti­me je po­dr­žao zlo­čin i pod­sta­ko usta­še na no­ve zlo­či­ne, či­me je is­ko­pao ne­pre­mo­stiv jaz iz­me­đu Sr­ba i Hr­va­ta, i osla­bio nji­ho­vo je­din­stvo u bor­bi pro­tiv oku­pa­to­ra.
3. To­kom 1942. go­di­ne bio je po­sta­vljen za voj­nog vi­ka­ra, i za svo­je za­mje­ni­ke po­sta­vio Vu­če­ti­ća i Ce­ce­lju, po­zna­te zbog svo­jih usta­ških na­klo­no­sti; slao je bo­žić­ne po­ru­ke Hr­va­ti­ma za­po­sle­nim u Nje­mač­koj;
4. To­kom 1944. i 1945. go­di­ne, pri­je pro­pa­sti Hi­tle­ra, Nje­mač­ke i nje­nih sa­te­li­ta, stu­pio je u bli­ske od­no­se sa Ma­če­kom, vo­đom HSS, Pa­ve­li­ćem i dru­gi­ma u ci­lju upu­ći­va­nja po­zi­va stra­nim si­la­ma da voj­no in­ter­ve­ni­šu u Ju­go­sla­vi­ji i spa­sa­va­ju HDH; (a) To­kom 1944. i 1945. go­di­ne di­je­lio je svo­je an­ti­ko­mu­ni­stič­ke go­vo­re čla­no­vi­ma Do­ma­go­ja i stu­den­ti­ma; (b) U mar­tu 1945. go­di­ne usta­ška vla­da sa­zva­la je bi­skup­sku kon­fe­ren­ci­ju u ci­lju osi­gu­ra­nja po­dr­ške za NDH kao spa­si­o­ca hr­vat­skog na­ro­da; Pa­stir­sko pi­smo ob­ja­vlje­no 24. mar­ta, po­sli­je bi­skup­ske kon­fe­ren­ci­je odr­ža­ne pod nad­bi­sku­po­vim pred­sjed­ni­štvom, pri­pre­mio je Ivo Bog­dan, usta­ški funk­ci­o­ner; nje­ga je re­di­go­vao bi­skup Ši­mrak, a pot­pi­sao Pa­ve­lić; ni­jed­na dru­ga vjer­ska za­jed­ni­ca ni­je pri­hva­ti­la Pa­ve­li­ćev za­htjev da ob­ja­vi ta­kvo pi­smo; (v) Pri­mio je i ču­vao ar­hiv mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va NDH; (g) Po­čet­kom pro­lje­ća 1945. go­di­ne do­go­va­rao se sa Pa­ve­li­ćem i Ma­če­kom da po­zo­ve ino­stra­ne si­le da oku­pi­ra­ju Ju­go­sla­vi­ju i od­ba­ce na­rod­nu vlast, već usta­no­vlje­nu u ve­li­kom di­je­lu Ju­go­sla­vi­je;
5. Pod­sti­cao je usta­ški ot­por po­sli­je oslo­bo­đe­nja ze­mlje i po­dr­ža­vao na­du u pro­mje­nu re­ži­ma; dva pu­ta se sa­stao sa Li­sa­kom, kao i dru­gim usta­ša­ma; pri­mio je dva pi­sma od Mo­ško­va, odo­brio i pri­kri­vao ak­ci­je Ša­li­ća, Ši­mec­kog, Crn­ko­vi­ća i Gu­li­na. U sep­tem­bru 1945. go­di­ne Bi­skup­ska kon­fe­ren­ci­ja, odr­ža­na pod nje­go­vim pred­sjed­ni­štvom, ob­ja­vi­la je Pa­stir­sko pi­smo, pre­pu­no la­ži o na­rod­noj vla­di i pod­sti­ca­ja kri­ža­ri­ma u šu­ma­ma, upra­vo u vri­je­me pr­vih iz­bo­ra po­sli­je ra­ta”.
Tekst op­tu­žni­ce bio je pro­pra­ćen opi­som pri­li­ka i nad­bi­sku­po­vog dje­lo­va­nja. Pre­ma mi­šlje­nju jav­nog tu­ži­o­ca, Ste­pi­nac je sil­no mr­zio sve što je bi­lo na­rod­no, de­mo­krat­sko i na­pred­no; pri­pre­ma­nje pe­te ko­lo­ne za­po­čeo je dav­no pri­je ra­ta, ali u to­me ne bi imao uspje­ha da ni­je uži­vao po­dr­šku Ma­če­ka i HSS i usta­ški na­stro­je­nog di­je­la kle­ra. Ste­pi­nac i dio sve­šten­stva po­dr­ža­va­li su usta­šku vlast i odo­bra­va­li pri­nud­na po­kr­šta­va­nja Sr­ba u ka­to­li­čan­stvo, što je sve od­go­va­ra­lo va­ti­kan­skim i ita­li­jan­skim in­te­re­si­ma i ci­lje­vi­ma na Bal­ka­nu. U tom smi­slu upu­tio je sve­šten­stvu vi­še cir­ku­lar­nih pi­sa­ma; od­re­dio je na­čin pi­sa­nja ka­to­lič­ke štam­pe i odo­brio dje­lo­va­nje raz­li­či­tih ka­to­lič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ko­je su slu­ži­le usta­škom re­ži­mu. Uzeo je di­rekt­no uče­šće u ra­du or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je pod­sti­ca­la kri­žar­sku dje­lat­nost sa ci­ljem da se obo­ri no­va vlast i osi­gu­ra po­dr­ška stra­nih im­pe­ri­ja­li­sta.
Nad­bi­skup Ste­pi­nac je od­go­vo­rio da se ne sma­tra kri­vim i da ne že­li da se bra­ni; po­tvr­dio je da ni­je bio pod­vrg­nut ni­ka­kvim pri­ti­sci­ma za vri­je­me is­pi­ti­va­nja i da je do­bro­volj­no pot­pi­sao is­tra­žni za­pi­snik. Po­tom je od­bio da od­go­va­ra na pi­ta­nja pred­sjed­ni­ka Sud­skog vi­je­ća, ko­ji je, na­kon či­ta­nja iz­vo­da iz „Ka­to­lič­kog li­sta”, op­tu­žio Ste­pin­ca za iz­da­ju. I na pi­ta­nje da li je na­re­dio ma­sov­nu mo­li­tvu kad je ze­mlja bi­la oslo­bo­đe­na od Nje­ma­ca i Ita­li­ja­na, nad­bi­skup je ću­tao.
(NA­STA­VI­ĆE SE)