Piše: NIKOLA JOVANOVIĆ

Za sve one slu­ča­je­ve u ko­ji­ma po­sto­je ja­ki i neo­bo­ri­vi do­ka­zi da se do­đe do op­tu­žni­ce i vo­di po­stu­pak, pa ma­kar on tra­jao i vi­še go­di­na, vje­ru­jem da u bo­ljoj mje­ri šti­ti jav­ni in­te­res i ču­va auto­ri­tet in­sti­tu­ci­ja i dr­ža­ve, jer ne tre­ba u sva­kom slu­ča­ju pre­go­va­ra­ti i do­go­va­ra­ti se sa sva­kim po­či­ni­o­cem kri­vič­nog dje­la. To tre­ba ura­di­ti u onim slu­ča­je­vi­ma gdje se pro­ci­je­ni da spo­ra­zum mo­že vo­di­ti do da­ljeg ra­zr­je­še­nja po­stu­pa­ka, od­no­sno u onim slu­ča­je­vi­ma gdje spo­ra­zum ot­po­či­nje niz dru­gih po­stu­pa­ka i gdje on tre­ba da po­slu­ži kao od­skoč­na da­ska ili ve­za za dru­ge slu­ča­je­ve.
Uslov bez ko­ga se ne mo­že je da ni pod ko­jim okol­no­sti­ma, in­sti­tut spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce ne smi­je bi­ti pri­mi­je­njen na uštrb prav­de i pra­vič­no­sti. Nje­go­vom pri­mje­nom mo­ra bi­ti mak­si­mal­no za­do­vo­ljen jav­ni in­te­res i u naj­ve­ćoj mje­ri sank­ci­o­ni­sa­na šte­ta ko­ju je pro­u­zro­ko­va­lo vr­še­nje kri­vič­nih dje­la ko­ji su ob­u­hva­će­ni spo­ra­zu­mom. Ta­ko­đe, u slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la mo­ra bi­ti od­u­ze­ta imo­vin­ska ko­rist i to u ra­noj fa­zi kri­vič­nog po­stup­ka.
Oni ko­ji uče­stvu­ju u or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu i oni ko­ji pri­ma­ju ili da­ju ko­rup­ci­ju, ta dje­la ra­de iz či­sto eko­nom­skog, od­no­sno lu­kra­tiv­nog ci­lja. To uka­zu­je i na na­čin i mo­tiv za iz­vr­še­nje tih spe­ci­fič­nih kri­vič­nih dje­la.
Pro­ces pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re član­stvu u Evrop­sku uni­ju pod­ra­zu­mi­je­vao je niz re­form­skih po­du­hva­ta u na­šem si­ste­mu, sa po­seb­nim ak­cen­tom na ja­ča­nje vla­da­vi­ne pra­va, bor­be sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom. Sve te re­fo­r­me i pro­ces ka EU tre­ba da is­pu­ni je­dan va­žan cilj, a to je da od Cr­ne Go­re stvo­ri prav­nu dr­ža­vu sa ja­kim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je će ra­di­ti bez ika­kvog uti­ca­ja, bio on po­li­tič­ki, kri­mi­nal­ni ili uti­caj ra­znih bi­znis lo­bi­ja. Od­su­stvo uti­ca­ja se po­sti­že do­brim prav­nim okvi­rom, ali je za to po­treb­na i pro­fe­si­o­nal­na i lič­na hra­brost po­je­di­na­ca ko­ji su na če­lu tih in­sti­tu­ci­ja.
Zbog to­ga mo­že­mo re­ći i da je po­stu­pak EU in­te­gra­ci­ja u zna­čaj­noj mje­ri ob­li­ko­vao naš prav­ni si­stem uskla­đi­va­ju­ći ga sa prav­nim si­ste­mom EU uz po­što­va­nje od­re­đe­nih spe­ci­fič­no­sti.
Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, shod­no od­red­ba­ma Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku, mo­že se za­klju­či­ti ka­da se kri­vič­ni po­stu­pak vo­di za kri­vič­na dje­la, za ko­ja se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti, od­no­sno za ko­ja je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra do 10 go­di­na. Ini­ci­ja­ti­vu za za­klju­če­nje spo­ra­zu­ma mo­gu po­kre­nu­ti dr­žav­ni tu­ži­lac , okri­vlje­ni i nje­gov bra­ni­lac. Prak­sa u Cr­noj Go­ri go­vo­ri da ini­ci­ja­ti­va uglav­nom po­ti­če od okri­vlje­nog i nje­go­vog bra­ni­o­ca. Na­kon upu­ći­va­nja pred­lo­ga, stran­ke i bra­ni­lac mo­gu vo­di­ti pre­go­vo­re o uslo­vi­ma pri­zna­nja kri­vi­ce ko­ja se osum­nji­če­nom sta­vlja na te­ret, na­kon če­ga se sa­či­nja­va Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­ji mo­ra bi­ti u pi­sa­nom ob­li­ku, pot­pi­san od obi­je stra­ne. Kraj­nji rok za do­sta­vlja­nje spo­ra­zu­ma je naj­ka­sni­je na pr­vom ro­či­štu za odr­ža­va­nje glav­nog pre­tre­sa pred pr­vo­ste­pe­nim su­dom.
Na­sta­vi­će se