Pri­re­dio:MILADIN VELjKOVIĆ


Na Ti­to­vu ini­ci­ja­ti­vu (od­lu­ku), zbog sa­gla­sno­sti ju­go­slo­ven­skih i so­vjet­skih in­te­re­sa na Bli­skom is­to­ku, for­mi­ran je stav o „pri­rod­nom za­le­đu”. Ti­to je bio ini­ci­ja­tor no­vog pri­bli­ža­va­nja i pot­pu­nog sa­ve­zni­štva (pri­rod­no za­le­đe) sa SSSR-om i ze­mlja­ma Var­šav­skog ugo­vo­ra. Na nje­ga je, sva­ka­ko, uti­ca­la i ra­ni­ja pro­cje­na ber­lin­ske i ku­ban­ske kri­ze, a no­va kri­za u Sre­do­ze­mlju 1967. go­di­ne je to učvr­sti­la. Ti­to pro­cje­nju­je da je glav­na po­ten­ci­jal­na pri­jet­nja Ju­go­sla­vi­ji – Za­pad. Po­če­tak mo­der­ni­za­ci­je JNA na osno­vu na­bav­ki sa­vre­me­nog na­o­ru­ža­nja iz SSSR-a za­po­čet 1962. go­di­ne in­ten­ziv­ni­je je na­sta­vljen.
Ar­mi­ja usko­ro mi­je­nja pla­no­ve i kon­cen­tri­še svo­ju pa­žnju na za­pad­ni front, a re­du­ku­je svo­ju mir­no­dop­sku for­ma­ci­ju na sje­ver­nom i is­toč­nom, kao i ade­kvat­nu bez­bjed­no­sno-oba­vje­štaj­nu pa­žnju. U ve­zi sa ovim bi­lo je oštro su­prot­sta­vlje­nih gle­di­šta na ko­le­gi­ju­mu mi­ni­stra od­bra­ne (na jed­noj stra­ni ge­ne­ral Bog­dan Ore­šča­nin, a na dru­goj Ra­de Ha­mo­vić).
Va­lja pod­sje­ti­ti da je po­sli­je jed­no­stra­nog pre­ki­da tri­par­tit­ne za­pad­ne po­mo­ći Ju­go­sla­vi­ji, na njen za­htjev, ona na­sta­vi­la još iz­vje­sno vri­je­me da na­ba­vlja mla­zne avi­o­ne iz SAD i Grč­ke u pe­ri­o­du od 1959. do 1961. (ukup­no 341), a on­da je u okvi­ru no­ve po­li­ti­ke 2. av­gu­sta 1961. sklo­pi­la ugo­vor o ve­li­kim po­rudž­bi­na­ma iz SSSR-a za pe­ri­od od 1961. do 1965. go­di­ne, a za ne­ka sred­stva i po­sli­je 1966. go­di­ne. Ta­da su na­ba­vlje­ne sa­vre­me­ne pro­tiv­a­vi­on­ske ra­ke­te, nad­zvuč­ni lov­ci MiG-21, no­vi ra­da­ri, ve­li­ke ko­li­či­ne ten­ko­va T-55, ra­ket­ni i tor­ped­ni čam­ci, pro­ti­vo­klop­ne ra­ke­te, in­ži­nje­rij­ska opre­ma i dr. Po­sli­je ovog ugo­vo­ra sli­je­dio je no­vi za na­bav­ke u pe­ri­o­du od 1966. do 1975. go­di­ne. Na­ba­vlja­ni su lo­vač­ki i tran­sport­ni avi­o­ni, he­li­kop­te­ri, no­ve ge­ne­ra­ci­je ra­ke­ta i dr. Ta­da je na­ba­vlje­no i no­vih 1.111 ten­ko­va. Ka­ko bi pod­sta­kli po­vje­re­nje Ju­go­slo­ve­na, So­vje­ti su upra­vo to­kom če­ho­slo­vač­ke kri­ze ured­no sla­li na­ru­če­nu opre­mu.
Od 1948. go­di­ne od­no­si SSSR-a pre­ma Ju­go­sla­vi­ji stal­no su op­te­re­ći­va­li JNA. Upr­kos po­vre­me­nim uspo­ni­ma u sa­rad­nji, po­seb­no u obla­sti na­bav­ke na­o­ru­ža­nja ili uslu­ga, uvi­jek je bi­lo raz­lo­ga za bri­gu. Tre­nu­ci opu­šta­nja i po­vje­re­nja zna­li su ne­na­da­no bi­ti pre­ki­nu­ti. Va­žno je ima­ti na umu da je po­li­ti­ka pre­ma SSSR-u bi­la ap­so­lut­no Ti­tov do­men, ma šta mi­sli­li u vr­hu JNA o nje­go­vim po­te­zi­ma. Na Ar­mi­ji su se, vi­še ne­go na ijed­nom dru­gom di­je­lu dr­žav­ne po­li­ti­ke, pre­la­ma­li od­no­si sna­ga u ze­mlji i nji­ho­vog pri­stu­pa po­di­je­lje­nom svi­je­tu Is­to­ka i Za­pa­da.
U tre­nut­ku ka­da se spre­ma­la voj­na in­te­r­ven­ci­ja u Če­ho­slo­vač­koj od stra­ne sna­ga Var­šav­skog ugo­vo­ra, ju­go­slo­ven­ska ar­mi­ja je bi­la za­te­če­na. Ne sa­mo zbog tre­nut­no do­brih od­no­sa sa ze­mlja­ma Var­šav­skog ugo­vo­ra, od­bram­be­nih pro­cje­na iz 1967. go­di­ne to­kom kri­ze u Sre­do­ze­mlju i ra­ta na Bli­skom Is­to­ku, već i naj­di­rekt­ni­je zbog Ti­to­ve pro­cje­ne po­sli­je po­vrat­ka iz po­sje­te Če­ho­slo­vač­koj (9. do 12. av­gust 1968) i nje­go­vih raz­go­vo­ra sa Alek­san­drom Dub­če­kom. Ti­tov za­klju­čak se sveo na iz­ja­vu da u SSSR-u ne­ma „ta­ko krat­ko­vi­dih lju­di ko­ji bi išli na po­li­ti­ku si­le za rje­ša­va­nje unu­tra­šnjih pi­ta­nja u ČSSR”. Ta­ko je u tre­nut­ku in­va­zi­je 20. i 21. av­gu­sta čak tre­ći­na ju­go­slo­ven­skih voj­nih oba­vje­šta­ja­ca bi­la na go­di­šnjem od­mo­ru, uklju­ču­ju­ći voj­nog ata­šea u Pra­gu.
Ka­da su u Be­o­gra­du sa­zna­li da su sna­ge Var­šav­skog ugo­vo­ra ušle u Če­ho­slo­vač­ku, na­re­đe­ne su mje­re po­vi­še­ne bor­be­ne go­to­vo­sti, po­seb­no u je­di­ni­ca­ma in­te­gral­nog si­ste­ma PVO od ko­jeg se oče­ki­va­lo da pri­mi glav­ni udar. To­kom rad­nog vre­me­na 21. av­gu­sta RV i PVO su uz­bu­nje­ni, za­bra­nje­ni su kon­tak­ti sa lju­di­ma van voj­nih obje­ka­ta, avi­o­ni ras­tre­si­to ras­po­re­đi­va­ni ili pre­ba­zi­ra­ni na ugro­že­ne prav­ce. Pro­cje­na je bi­la da bi po­sli­je avio-uda­ra usli­je­dio de­sant. Ge­ne­ral­štab će 25. av­gu­sta na­re­di­ti de­talj­ne mje­re bor­be­ne go­to­vo­sti. Ak­tiv­no­sti va­zdu­ho­plov­stva i PVO su ši­roj jav­no­sti bi­li pred­sta­vlje­ni kao re­dov­ne voj­ne vje­žbe („Ava­la”). Mje­re po­vi­še­ne bor­be­ne go­to­vo­sti u RV i PVO tra­ja­le su do 10. ok­to­bra.
Istog da­na kad je iz­vr­še­na in­va­zi­ja, sa­zva­na je sjed­ni­ca Pred­sjed­ni­štva i Iz­vr­šnog ko­mi­te­ta CK SKJ. Na toj sjed­ni­ci ge­ne­ral Ivan Go­šnjak, po­moć­nik vr­hov­nog ko­man­dan­ta i biv­ši mi­ni­star, iz­lo­žio je ve­o­ma pe­si­mi­stič­ki po­gled u ve­zi sa pru­ža­njem ot­po­ra even­tu­al­nim bu­du­ćim pri­ti­sci­ma na Ju­go­sla­vi­ju. Uka­zao je na či­nje­ni­cu da se Ju­go­sla­vi­ja to­kom 60-ih pot­pu­no ori­jen­ti­sa­la na voj­nu sa­rad­nju sa SSSR-om i svo­je voj­no­stra­te­ške pro­gra­me ta­ko kon­ci­pi­ra­la da se jed­no­stra­no usmje­ri­la na od­bra­nu od im­pe­ri­ja­li­stič­kih za­pad­nih dr­ža­va, a ze­mlje so­ci­ja­li­stič­kog la­ge­ra tre­ti­ra­la kao si­gur­ne sa­ve­zni­ke u mo­gu­ćem ra­tu. Go­šnjak je na­veo da su kom­plet­ne na­bav­ke po­kri­va­ne iz SSSR-a i da je ta­mo bi­la or­ga­ni­zo­va­na i obu­ka ju­go­slo­ven­skih ofi­ci­ra, dok su u voj­ne objek­te JNA do­la­zi­li kao voj­ni in­struk­to­ri so­vjet­ski ofi­ci­ri.
U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, sa­da je tre­ba­lo star­je­šin­skom ka­dru JNA ob­ja­sni­ti da su im biv­ši sa­ve­zni­ci po­ten­ci­jal­ni ne­pri­ja­te­lji, a „im­pe­ri­ja­li­sti” – mo­gu­ći sa­ve­zni­ci.
(NA­STA­VI­ĆE SE)