Pri­re­dio: Slav­ko K. Šće­pa­no­vić


Sta­ti­stič­ke po­dat­ke o uče­ni­ci­ma u pe­ri­o­du od 1883. do 1910. go­di­ne ob­ja­vio je pro­fe­sor Ni­ko­la Mi­nić, se­kre­tar Mi­ni­star­stva pro­svje­te, u svo­joj knji­zi „Ško­le u Cr­noj Go­ri“, Pod­go­ri­ca 1910. go­di­ne. Te sta­ti­stič­ke po­dat­ke do­no­sim ov­dje do­pu­nje­ne po­da­ci­ma o uči­te­lji­ma prema ar­hiv­skoj gra­đi glav­nog škol­skog nad­zor­ni­ka, ko­je je ob­ja­vio Va­si­li­je Lu­kić u knji­zi „Škol­stvo u Pod­go­ri­ci“ 1879 – 1915. Ti­to­grad 1983. go­di­ne.
Po­dat­ke od 1910/11. do 1943. go­di­ne svo­je­vre­me­no sam uzeo iz slu­žbe­nih škol­skih knji­ga „upi­sni­ka uče­ni­ka i škol­skog lje­to­pi­sa“ Pod­go­rič­ke osnov­ne ško­le u ko­joj sam bio uči­telj.
U to­ku bom­bar­do­va­nja Pod­go­ri­ce 1943. go­di­ne uni­šte­ni su i ško­la i sav njen in­ven­tar. Ti po­da­ci su sa­ču­va­ni je­di­no u pre­pi­su kod me­ne i ja ih ov­dje ob­ja­vlju­jem.
Po­da­ci o kre­ta­nju bro­ja uče­ni­ka u pe­ri­o­du od 1883. do 1910. go­di­ne: 1883/ 84 – 123; 1884/ 85 –192; 1885/ 86 –199; 1886/ 87 – 229; 1887/88 –179; 1888/89 – 178; 1889/90 –174; 1890/91–272; 1891/92 – 287; 1892/93 – 172; 1893/94 – 240; 1894/95 –188; 1895/96 – 238; 1896/97 – 262; 1897/98 – 319; 1898/ 99 – 286; 1899/900 – 264; 1900/01 – 274; 1901/02 – 254; 1902/03 – 238; 1903/04 – 305; 1904/05 – 303; 1905/06 – 413; 1906/07 – 436; 1907/08 – 493; 1908/09 – 466; 1909/10 – 463
U to­ku 1911. i 1912. go­di­ne ni­je bi­lo nor­mal­nog ra­da u Pod­go­rič­koj osnov­noj ško­li.
Po­da­ci o uče­ni­ci­ma i uči­te­lji­ma u pe­ri­o­du od 1911. do 1943. go­di­ne:
Škol­ske 1910/11. go­di­ne upi­sa­no je 480 uče­ni­ka, i to: u pr­vi raz­red dva odje­lje­nja – 114 uče­ni­ka, u dru­gi raz­red dva odje­lje­nja – 90 uče­ni­ka, u tre­ći raz­red dva odje­lje­nja – 92 uče­ni­ka, i u če­tvr­ti raz­red dva odje­lje­nja – 102 uče­ni­ka. Te iste go­di­ne žen­sku ško­lu po­ha­đa­le su 102 uče­ni­ce, i to: pr­vi raz­red 57, dru­gi raz­red 27, tre­ći raz­red 31 i če­tvr­ti raz­red 17 uče­ni­ca.
U ško­li su ra­di­li: upra­vi­telj Fi­lip Pro­tić, i uči­te­lji : Ni­ko­la Rac­ko­vić, Ni­ko­la Le­ko­vić, An­đa Đu­ra­ško­vić, Ivan Ču­kić, Mar­ko Vuk­če­vić, Đor­đi­je Po­po­vić
i Da­rin­ka Ču­kić.
Škol­ske 1911/12. go­di­ne upi­sa­na su 452 uče­ni­ka, od če­ga mu­ških 328 i žen­skih 124. Na­stav­no i uprav­no oso­blje bi­lo je isto kao u pret­hod­noj škol­skoj go­di­ni.
Škol­ske 1912/13. bi­lo je 576 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u osam odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Mi­ćo Vuk­če­vić, Ni­ko­la Ra­do­va­no­vić, Jo­van Ćet­ko­vić, Omer Bi­be­zić, Đor­đi­na Po­po­vić i Na­sta Bo­ško­vić.
Škol­ske 1913/14. go­di­ne bi­lo je 582 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u se­dam odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Ni­ko­la Ra­do­va­no­vić, Jo­van Ćet­ko­vić, Mi­ćo Vuk­če­vić, Omer Bi­be­zić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić i Na­sta Bo­ško­vić.
Škol­ske 1914/15. go­di­ne bi­lo je 630 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u de­set odje­lje­nja, uči­te­lji su bi­li: Mi­le­ta Po­po­vić, Mi­ćo Vuk­če­vić, Mar­ko Vuk­če­vić, Ve­so Đu­ra­no­vić,
Lju­bo Bu­la­to­vić, Ni­ko­la Ra­do­va­no­vić, Mi­lić Šće­kić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­le­tić i Dal­ma Be­sa­re­vić.
Za škol­sku 1915/16. go­di­nu u knji­ga­ma i do­ku­men­ti­ma ne­ma ni­ka­kvih po­da­ta­ka, jer je bio Pr­vi svjet­ski rat i ško­la ni­je ra­di­la.
Škol­ske 1916/ 17. go­di­ne bi­lo je 580 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u de­set odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Mi­ćo Vuk­če­vić, Mi­le­ta Po­po­vić, Mar­ko Vuk­če­vić, Ni­ko­la Le­ko­vić, Kr­sto Ne­ne­zić, Jo­van Ilič­ko­vić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić, Vu­ko­sa­va Po­po­vić i Hri­sti­na Ću­ko­vić.
Škol­ske 1917/18. go­di­ne bi­lo je 570 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u de­set odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Mi­ćo Vuk­če­vić, Mi­le­ta Po­po­vić, Jo­van Ilič­ko­vić, Kr­sto Ne­ne­zić, Sto­jan Đu­ri­šić, Mar­ko Vuk­če­vić, Đor­đi­na Po­po­vić, Kri­sti­na Ću­ko­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić i Ma­ri­ja Čo­be­ljić.
Škol­ske 1918/19. go­di­ne bi­la su 663 uče­ni­ka raz­vr­sta­nih u osam odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Mi­le­ta Po­po­vić, Sto­jan Đu­ri­šić, Spa­so­je Bra­jo­vić, Du­šan Ivo­vić, Bo­ži­dar Ra­do­vić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić i Ma­ri­ja Čo­be­ljić.
Škol­ske 1919/ 20. go­di­ne bi­lo je 713 uče­ni­ka ras­po­re­đe­nih u de­vet­na­est odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li: Mi­le­ta Po­po­vić, Ra­do­je Vuk­če­vić, Spa­so­je Bra­jo­vić, Fi­lip Pa­i­će­vić, Du­šan Ivo­vić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić, Vu­ko­sa­va Po­po­vić, Da­ni­ca Pe­tro­vić, Mi­le­va Vuk­če­vić, Slav­ka To­mo­vić, Iko­ni­ja Ze­ko­vić i Ma­ri­ja Čo­be­ljić.
Škol­ske 1920/21. go­di­ne bi­lo je 834 uče­ni­ka ras­po­re­đe­nih u če­tr­na­est odje­lje­nja, a uči­te­lji su bi­li : Mi­le­ta Po­po­vić, Va­si­li­je Dra­kić, Alek­sa Kli­ko­vac, Du­šan Ivo­vić, Sto­jan Đu­ri­šić, Ra­do­je Vuk­če­vić, Du­šan Vuk­če­vić, Đor­đi­na Po­po­vić, Je­fi­mi­ja Mi­ke­tić, Slav­ka To­mo­vić, Da­ni­ca Pe­tro­vić,Mi­le­va Vuk­če­vić,Ma­ri­ja Čo­be­ljić i Vu­ko­sa­va Po­po­vić.
(Na­sta­vi­će se)


Ško­la do­bi­ja svo­ju zgra­du

Zgra­da za osnov­nu ško­lu po­dig­nu­ta je 1885. go­di­ne u uglu iz­me­đu Rib­ni­ce i Mo­ra­če, u No­voj Va­ro­ši, i ško­la je iz Sta­re Va­ro­ši u nju pre­se­lje­na. Te go­di­ne ško­la je ima­la pet uči­te­lja i jed­nu uči­te­lji­cu.
Škol­ske 1909 /10. go­di­ne, zgra­da je, sa­mo za tu škol­sku go­di­nu, ustu­plje­na Gim­na­zi­ji, a osnov­na ško­la je pre­mje­šte­na u biv­šu zgra­du u Sta­roj Va­ro­ši.
Škol­ske 1914/15. go­di­ne zgra­da je po­no­vo ustu­plje­na Gim­na­zi­ji , jer je ima­la ve­li­ki broj uče­ni­ka i otvo­ren je pe­ti raz­red. Osnov­na ško­la je ta­da pre­se­lje­na u Sta­ru va­roš kod Sa­hat ku­le, u ku­ću An­dri­je Ne­ne­zi­ća, ko­ja je pre­u­re­đe­na za ško­lu, i u ko­joj je od pri­je če­ti­ri go­di­ne ra­di­la Gim­na­zi­ja.
Škol­ske 1931/32. go­di­ne Gim­na­zi­ja se se­li u svo­ju no­vo­i­zgra­đe­nu zgra­du, a osnov­na ško­la se vra­ća u svo­ju zgra­du. Te go­di­ne ta ško­la je po­di­je­lje­na na dvi­je osnov­ne ško­le, pr­vu i dru­gu.
Po­čet­kom mar­ta 1881. go­di­ne Br­ka­no­vić se, po sop­stve­noj mol­bi, vra­tio u Bar, a za upra­vi­te­lja ško­le u Pod­go­ri­ci po­sta­vljen je Ba­jo Bra­ca­no­vić.
Me­đu­tim, Bra­ca­no­vić je 15. sep­tem­bra 1888. go­di­ne dao ostav­ku, a za upra­vi­te­lja je po­sta­vljen Za­ri­ja Ra­di­če­vić. I Bra­ca­no­vi­će­va su­pru­ga Mi­li­ca Ilić je, usljed bo­le­sti, pre­sta­la da ra­di , a za uči­te­lji­cu žen­ske ško­le po­sta­vlje­na je mje­štan­ka Pa­va Pet­ko­vić.
Za­ri­ja Ra­di­če­vić je škol­ske 1897/98. po sop­stve­noj mol­bi, pre­mje­šten na Ce­ti­nje, a za upra­vi­te­lja Pod­go­rič­ke osnov­ne ško­le po­sta­vljen je Ri­sto Mar­ko­vić. Svo­jim do­la­skom Mar­ko­vić po­či­nje da vo­di bor­bu pro­tiv mje­snog nad­zor­ni­ka i osta­lih vla­sto­dr­ža­ca op­šti­ne zbog nji­ho­ve ne­mar­no­sti pre­ma ško­li i uči­tlji­ma.
Od 1889. go­di­ne u Pod­go­rič­koj osnov­noj ško­li po­mi­nju se još uči­te­lji: Ni­ko­la Le­ko­vić, Vi­dak Pe­jo­vić, Kr­sto Ne­ne­zić, Stan­ko Mar­ko­vić i uči­te­lji­ca Ka­ta­ri­na Ive­zić.
Po­sli­je ne­ko­li­ko go­di­na Stan­ko Mar­ko­vić je na­pu­stio uči­telj­sku du­žnost, jer je po­sta­vljen za pred­sjed­ni­ka Pod­go­rič­ke op­šti­ne. Pre­ma ško­li i uči­te­lji­ma od­no­sio se hlad­no i ne­za­in­te­re­so­va­no.