PIŠE: Elmir Đoković, dipl.inž elektrotehnike


Ne­dav­no je ob­ja­vlje­na knji­ga Dži­ma Na­be­la „Vi­đe­nje na da­lji­nu”, u ko­joj je de­talj­no opi­sa­no ko za ko­ga ra­di i pod či­jom kon­tro­lom. Na­bel tvr­di, da se sva is­tra­ži­va­nja u ve­zi sa iz­mi­je­nje­nim sta­njem svi­je­sti, pa i VND, oba­vlja­ju na Mon­ro in­sti­tu­tu u Vir­dži­ni­ji. To po­ma­lo pla­ši i pod­sje­ća na ne­ke eks­pe­ri­men­te CIA sa LSD, pri­je 40 go­di­na. Me­đu­tim, iz­gle­da da se od to­ga od­u­sta­lo i da se sa­da pri­mje­nju­ju dru­ga­či­je me­to­de.
„Tač­no je”, ka­že Ra­sa, „da po­sto­ji na­čin da se spo­sob­nost VND iza­zo­ve i ne­kim he­mij­skim sred­stvom, ali naj­bo­lje po­moć­no sred­stvo za raz­voj ove spo­sob­no­sti je zvuk. Oni to ra­de ta­ko što oba uva sti­mu­li­šu sa dva raz­li­či­ta iz­vo­ra mu­zi­ke i pod­sti­ču bi-ne­u­ral­nu ak­tiv­nost cen­tra za zvuk, što po­ste­pe­no ak­ti­vi­ra i one di­je­lo­ve mo­zga ko­ji se u sva­ko­dnev­nim si­tu­a­ci­ja­ma ni­ka­da ne ko­ri­ste. Po­zna­to mi je da je po­lo­vi­na lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u ovim eks­pe­ri­men­ti­ma, a bi­li su pot­pu­no neo­bu­če­ni i ne­pri­pre­mlje­ni, do­ži­vje­li ozbilj­ne men­tal­ne po­re­me­ća­je, jer u voj­sci i slič­nim taj­nim la­bo­ra­to­ri­ja­ma ne zna­ju ni no­tor­nu či­nje­ni­cu da ova­kve „igre” po pra­vi­lu vo­de ka pro­mje­na­ma sta­nja svi­je­sti, ne­što slič­no psi­ho­de­lič­nom is­ku­stvu, ali bez upo­tre­be he­mij­skih sti­mu­lan­sa. To se na jed­no­sta­van na­čin mo­že pro­vje­ri­ti i ma­lim eks­pe­ri­men­tom. Sta­vi­te prst na li­je­vu stra­nu če­la i pri­ti­sni­te če­lo vr­hom nok­ta i la­ga­no po­mje­raj­te prst. Ka­da pro­na­đe­te pra­vu tač­ku, to će vas na­tje­ra­ti da ki­ne­te”.
Pre­ma Bi­e­le­ko­voj knji­zi, o ovom do­ga­đa­ju, slje­de­ći re­zul­ta­te ostva­re­ne u „Pro­jek­tu du­ga”, od 1963. su za­po­če­ti ra­do­vi na stva­ra­nju vre­men­skog tu­ne­la, ko­ji bi omo­gu­ćio usmje­re­no kre­ta­nje na­pri­jed i na­zad kroz vri­je­me. Nje­go­va pri­ča da­lje li­či na na­uč­nu fan­ta­sti­ku.
Sa ma­njim pre­ki­di­ma, eks­pe­ri­ment sa vre­men­skim tu­ne­lom je na­sta­vljen, sa­da pod ime­nom „Pro­je­kat Mon­to­uk”, na Long Aj­len­du, kod Nju­jor­ka, sve do 1983.
Bi­e­lek i Pre­ston Ni­kols, na­uč­nik ko­ji je ne­po­sred­no bio uklju­čen u re­a­li­za­ci­ju „Mon­to­u­ka”, tvr­de da je već ta­da bi­la pot­pu­no osvo­je­na mo­guć­nost bez­gra­nič­nog pu­to­va­nja u pro­šlost, ali se u bu­duć­nost mo­glo pu­to­va­ti sa­mo do 2011. go­di­ne. Po­sli­je ovog pe­ri­o­da pu­to­va­nja su mo­gu­ća, sa­mo u sta­nju iz­mi­je­nje­ne svi­je­sti.
Ono što, na­vod­no, ni­je po­šlo za ru­kom Te­sli i Ajn­štaj­nu u „Fi­la­del­fij­skom eks­pe­ri­men­tu”, uspje­lo je kom­pa­ni­ji „Vos­per Tor­ni­kroft” iz Sa­u­temp­to­na, En­gle­ska. Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na, oni su pri­ve­li kra­ju di­zajn bro­da na ko­me je pri­mi­je­nje­na ista stelt teh­no­lo­gi­ja kao na po­zna­tom F117 A, bom­bar­de­ru – već „vi­đe­nom” u Bu­đa­nov­ci­ma.
U Te­sli­nim do­ku­men­ti­ma na­la­zi se i nje­gov opis bes­pi­lot­nih le­ti­li­ca, ko­je su voj­ske ve­li­kih si­la usa­vr­ši­le mno­go go­di­na ka­sni­je. Je­di­ni pro­blem, zbog kog Te­sla ni­je da­lje od­ma­kao u svo­jim za­mi­sli­ma, je taj što za ve­ći­nu svo­jih pro­na­la­za­ka ni­je imao od­go­va­ra­ju­će la­ke i ja­ke ma­te­ri­ja­le.
O bes­pi­lot­nim le­te­li­ca­ma Te­sla pi­še: „Na iz­vje­stan ne­sa­vr­šen na­čin mo­guć­no je, po­mo­ću da­na­šnjih ra­dio-elek­trič­nih ure­đa­ja, od­ba­ci­ti avi­on, pri­mo­ra­ti ga da le­ti pri­bli­žno jed­nim od­re­đe­nim prav­cem i da iz­vr­ši iz­vje­sne rad­nje na da­lji­ni od vi­še sto­ti­na mi­lja. Ma­ši­nom ove vr­ste, mo­že se upra­vlja­ti na vi­še na­či­na, i ja ni­ma­lo ne sum­njam da se ona mo­že po­ka­za­ti ko­ri­sna u ra­tu. Ja sam po­sve­tio go­di­ne ra­da pro­u­ča­va­nju te stva­ri i pro­na­šao sam sred­stva ko­ji­ma se na lak na­čin mo­gu po­sti­ći ova i još ve­ća ču­de­sa”.
O Te­sli­nim is­tra­ži­va­nji­ma u Ko­lo­ra­do Spring­su još uvi­jek ne po­sto­ji pot­pu­na sli­ka, iako je, dnev­ni­kom svo­jih eks­pe­ri­me­na­ta iz tih da­na osta­vio do­ku­men­ta­ci­ju ka­kvu bi na­uč­ni­ci po­že­lje­li da ima­ju.
Na­sta­vi­će se